Tendinitis je upalno stanje koje karakteriše bol u tetivama. Termin tendinoza se odnosi na histopatološki nalaz degeneracije tetive. Termin tendinopatija je generički izraz koji se koristi da opiše uobičajeno kliničko stanje koje pogađa tetive, a koje izaziva bol, oticanje ili oštećene performanse.
Zbog činjenice da većina bolova koji nastaju usled stanja tetive niso inflamatorna po prirodi, tendinopatija može biti bolji termin nego tendinitis ili tendonitis.
Uobičajene lokacije tendinitisa ili tendinopatije uključuju sledeće:
- rotatornu manžetnu ramena i bicipitalne tetive;
- tetive zglobnih mišića (lateralni epikondilitis, teniski lakat);
- patelarne i poplitealne tetive i ilotibijalni pojas na kolenu;
- delove posteriorne tibijalne tetive u nozi;
- Ahilovu tetivu na peti.
Tetive prenose snagu mišića u skelet. Kao takvi, oni su podložni ponavljajućim mehaničkim opterećenjima koji se smatraju glavnim uzročnim faktorom u razvoju tendinitisa i tendinopatije. Patološki nalazi uključuju zapaljenje tetiva, mukoidne degeneracije i fibronoidne nekroze u tetivama. Proliferacija i mikropucanje fibroblasta je takođe prijavljivano. Međutim, tačna patogeneza tendinitisa je nejasna.
Hronični tendinitis može da dovede do slabljenja tetive, a kasnije i do pucanja.
Ljudi srednjih godina su najpodložniji razvoju tendinitisa i tendinopatije.
Istorija kod pacijenata sa tendinitisom može da varira u zavisnosti od specifičnog poremećaja. Ovi poremećaji mogu biti sledeći:
- lateralni ili bočni epikondilitis – bol u bočnom delu lakta je prisutan i pogoršava se uvrtanjem i istezanjem; istorija bavljenja tenisom ili bilo kojim drugim sportom koji uključuje reket je prisutna; takođe, svi oni ljudi koji se bave manuelnim radom koji uključuje lakat su uključeni u rizičnu grupu;
- medijalni epikondilitis – uobičajen je kod golfera, bacača (bejzbol), kuglaša i stolara; bol je lociran u medijalnom delu lakta;
- tendinopatija rotatorne manžetne je povezana sa učestvovanjem u aktivnostima koje su povezane sa dizanjem ruku iznad ramena i glave – sa slikanjem, plivanjem i kod bacačkih sportova; dubok bol u ramenu i bolni pokreti su tipični simptomi;
- bicipitalna tendinopatija – bol je lociran u prednjem delu ramena i bicipitalnom žlebu; bol se pogoršava kada se isteže rame ili izvrće podlaktica;
- patelarna tendinopatija – odnosi se na koleno (kod košarkaša, odbojkaša, skakača); bol se pogoršava kada se menja pozicija iz sedećeg u stojeći položaj ili kada se hoda i trči uzbrdo;
- poplitealna tendinopatija je vrsta tendinitisa povezana sa bolovima u bočnom delu kolena; trčanje nizbrdo je faktor rizika;
- sindrom iliotibijalnog pojasa – ovo je najčešći sindrom prekomerne upotrebe kolena i manifestuje se kao bol u lateralnom delu kolena; sindrom može biti viđen kod biciklista, plesača, trkača na duge staze, fudbalera, vojnih regruta; tipično bol počinje nakon završetka trčanja, a pogoršava se kada se trči nizbrdo ili kada se dugo sedi;
- upala tetive u cevanici – bol se nalazi na antromedijalnom delu noge i povezan je sa dugim trčanjem po tvrdim površinama bez odgovarajuće obuće;
- Ahilova tendinopatija – bol u peti je dokaz Ahilove tendinopatije; trkači drugi sportisti imaju povećanu incidencu Ahilove tendinopatije; povećana dužina trčanja, promena u površini po kojoj se trči, kao i loša obuća su faktori koji se povezuju sa ovim problemom.
Nalazi na fizičkom pregledu mogu varirati u zavisnosti od specifičnog poremećaja.
Tako će se kod lateralnog epikondilitisa dešavati sledeće:
- bol ili palpitacija preko lateralnog epikondila lakta;
- bol u laktu sa otporom pri uvrtanju ručnog zgloba.
Kod medijalnog epikondilitisa imaćemo:
- bol ili palpitaciju medijalne epikondile u laktu;
- bol u laktu pri istezanju ručnog zgloba.
Kod tendinopatije rotatorne manžetne imaćemo:
- bol ili palpitaciju pri obimu pokreta u zglobu ramena.
Kod bicipitalne tendinopatije imamo bol preko anteriornog dela ramena i fokalnu osetljivost preko žljeba na humerusu između većih i manjih tuberoziteta. Bol se javlja kada se uradi test rezistencije bicepsa (fleksija ramena protiv otpora sa ispruženim laktom).
Kod patelarne tendinopatije imamo osetljivost kod umetanja patelarne tetive u donji pol patele.
Kod poplitealne tendinopatije imamo osetljivost u liniji posteriorno-lateralnog zgloba. Tetiva najlakše palpira kada lateralni gležanj pogođene noge počiva na suprotnom kolenu.
Bočni kolateralni ligament je najistaknutiji u ovoj poziciji.
Kod sindroma iliotibijalnog pojasa bol je lokalizovan na bočnoj femoralnoj kondili.
Tendinitis podlaktice
Tendinitis podlaktice je zapravo upala tetiva koje se nalaze u podlaktici naše ruke. To je deo ruke koji se proteže između lakta i zgloba šake. Tetive su mekani pojas vezivnog tkiva koji služi da pričvrsti mišiće za kosti, kao i da dozvoli zglobovima da se istežu i savijaju.
Kada su tetive iz nekih razloga iritirane ili pak povređene, onda se one upale (dogodi se inflamacija) te to izaziva stanje koje nazivamo tendinitis.
Simptomi tendinitisa podlaktice
Upala, bol, crvenilo i oticanje su najčešći simptomi tendinitisa podlaktice. Ovu vrstu tendinitisa mogu da prate različiti simptomi koji obuhvataju regiju ručnog zgloba, lakta i šake. Ti dodatni simptomi mogu da uključuju:
- slabost ili gubitak moći da stegnemo nešto;
- toplinu;
- osećaj pečenja;
- probadanje ili pulsiranje;
- krutost koja se pogoršava nakon spavanja;
- nemogućnost nošenja tereta na podlaktici, ručnom zglobu ili laktu;
- jak bol pri pokušaju korišćenja lakta, podlaktice ili ručnog zgloba;
- ukočenost u šaci, prstima, ručnom zglobu ili laktu.
Kako se vrši dijagnoza ovakvog stanja?
Lekar obično postavi pitanja pacijentu u vezi sa simptomima. Pita kada su simptomi počeli i koje aktivnosti pogoršavaju ili poboljšavaju stanje. Takođe, lekar može proveriti medicinsku istoriju pacijenta i pregledati podlakticu i okolne zglobove.
Ukoliko lekar sumnja na tendinitis, onda će možda posegnuti za snimanjem kako bi potrvdio dijagnozu. Snimanja podrazumevaju rendgenski snimak i magnetnu rezonancu.
Kako se ova vrsta tendinitisa leči kod kuće?
Lečenje tendinitisa kod kuće bi generalno trebalo da uključuje momentalnu terapiju koja podrazumeva odmaranje, hlađenje, kompresiju i elevaciju ruke.
Lekari mogu preporučiti i lekove protiv bolova, kao i antiinflamatorne lekove. Na kraju dolaze vežbe istezanja i jačanja.
Terapija odmaranja, hlađenja, kompresije i elevacije se preduzima kako bi se smanjio dotok krvi na pogođeno područje. To smanjuje upalu i ubrzava oporavak.
Svi znamo da je podlaktica uključena u mnoge različite pokrete koje čovek izvodi u svom svakodnevnom kretanju. Takođe, u sportskim aktivnostima, podlaktica igra važnu ulogu. Pacijentu može biti zaista teško da prestane da koristi podlakticu u potpunosti, pa je često i nesvesno upotrebi. Zbog toga se često preporučuju povezi kako bi onemogućili kretanje podlaktice, lakta ili zgloba šake.
Apliciranje leda umotanog u peškir ili pamučnu krpu na podlakticu po 10 minuta sa pauzom od 20 minuta, nekoliko puta na dan može biti efikasno.
U zavisnosti od težine tendinitisa, mogu se koristiti kompresije kako bi se učvrstili određeni delovi podlaktice. Ovakve kompresije se mogu nositi po nekoliko sati dnevno ili svakoga dana dok ne prođe tendinitis.
Elevacija podlaktice iznad nivoa srca je veoma važna jer se na taj način smanjuje dotok krvi na mesto povrede.
Lekovi mogu pomoći da se pacijent oslobodi simptoma. Antiinflamatorni i lekovi protiv bolova kao što su ibuprofen i acetaminofen su povoljni. Takođe, lekar može preporučiti i anestetičke kreme, sprejeve i losione sa hemikalijama koje su u stanju da dovedu do toga da mesto bola utrne (lidokain i benzokain).
Neki pacijenti pribegavaju i naturopatskim anestetičkim kremama, tonicima ili sprejevima sa prirodnim sastojcima protiv bolova kao što su kapsaicin, pepermint, mentol.
Različite vežbice mogu pomoći u istezanju i jačanju upaljenih ili povređenih tetiva. Naravno, ove vežbe morate raditi uz konsultacije sa fizikalnim terapeutom.
Teniski lakat (lateralni epikondilitis)
Teniski lakat je jedna vrsta tendinitisa, tj. oticanja tetiva. Kada pacijent pati od teniskog lakta onda oseća bol u laktu i ruci. Tetive u ovom delu tela su napravljene od čvršćeg tkiva koji povezuje mišiće donjeg dela ruke sa kosti.
Bez obzira na ime poremećaja, teniski lakat mogu da imaju i ljudi koji nisu nikada bili ni blizu teniskog terena.
Naime, bilo koji ponavljajući pokret koji podrazumeva zahvatanje, stezanje, držanje, naročito ako se koriste palac i prva dva prsta, može da doprinese razvoju poremećaja kakav je teniski lakat. Teniski lakat je najčešći razlog za odlazak lekaru kod ljudi koji se žale na bolove u laktu.
Poremećaj pod nazivom teniski lakat se pojavljuje kod ljudi svih uzrasta, ali je najčešći kod onih koji se nalaze u svojim 40-im godinama.
Koji su uzroci za pojavu teniskog lakta?
Ovaj poremećaj se obično razvija tokom izvesnog vremenskog perioda, a ne odjednom. Pokreti koji se često ponavljaju, kao što su stezanje reketa tokom zamaha, mogu da napregnu i istegnu mišiće i da izvrše veliki pritisak na tetive. Tačnije mogu da iritiraju tetive. Stalni pritisak će potom izazvati pucanja tkiva na mikroskopskom nivou.
Teniski lakat može biti rezultat sledećih situacija:
- podizanja teškog tereta ili tegova u teretani;
- igranja tenisa;
- igranja skvoša;
- mačevanje.
Takođe, može pogađati ljude koji obavljaju poslove ili se bave hobijima koji podrazumevaju ponavljajuće pokrete rukom ili zahvatanja poput:
- stolarskog zanata;
- kucanja;
- slikanja;
- grabuljanja;
Koji su simptomi teniskog lakta?
Simptomi teniskog lakta podrazumevaju bol i osetljivost u koštanoj izbočini vašeg lakta. Ova izbočina je mesto gde se povređene tetive spajaju sa kosti. Bol se može širiti i na gornji i donji deo ruke. Iako je oštećenje locirano u laktu, možete se povrediti i kada radite bilo koje druge radnje povezane sa rukama.
Teniski lakat može izazivati bol kada radite sledeće stvari:
- kada stegnete pesnicu ili stegnete nešto u ruci (poput teniskog reketa);
- kada podižete nešto;
- kada se rukujete ili otvarate vrata;
- kada podignete ruku uvis ili kada ispravite zglob šake.
Teniski lakat je vrlo sličan problemu koji se zove golferski lakat, a koji pogađa tetive na unutrašnjoj strani lakta.
Da bi se uradila dijagnoza teniskog lakta, lekar će morati da vas pregleda. Zamoliće vas da savijete ruku, ručni zglob i lakat kako bi video gde vas tačno boli. Može zatražiti i snimanje rendgenom i magnetnom rezonancom kako bi izvršio dijagnozu teniskog lakta ili eventualno ustanovio neki drugi problem.
Lečenje teniskog lakta
Dobra stvar kada je u pitanju teniski lakat jeste činjenica da on uglavnom prolazi sam od sebe. Bitno je samo da napravite pauzu, da odmorite, da se umirite i to će doprineti ubrzanju lečenja.
Tipovi lečenja se uglavnom vrte oko hlađenja mesta povrede i bola (ledom) kako bi se smanjilo oticanje i bol. Stručnjaci kažu da to treba raditi po 20-30 minuta na svaka 3-4 sata dva ili tri dana zaredom, dok bol ne prođe.
Vrlo je važno nošenje poveza, kako bi se sprečilo dalje istezanje povređene tetive.
Neki pacijenti uzimaju antiinflamatorne lekove da bi sprečili oticanje.
Nakon nekog vremena potrebno je raditi lagane vežbe istezanja i jačanja kako bi se povećala fleksibilnost. Kod težih slučajeva je potrebna fizikalna terapija.
Tendinitis u ramenu
Rameni tendinitis je degenerativno stanje bilo koje tetive koja okružuje rameni zglob. Obično su zahvaćene tetive rotatorne manžetne, ali se ponekad dešavaju i problemi sa tetivama bicepsa i tricepsa.
Simpotmi tendinitisa u ramenu
Simptomi tendinitisa u ramenu podrazumevaju bol kada se pokreće rame. Bol obično dolazi postepeno. Pokret koji uzrokuje najviše bola indiciraće koja je tetiva upaljena. Na primer, povrede rotatorne manžetne biće bolne kada se rotira rame, a tendinitis bicepsa kada se savija ili pomera rame na gore. Bol je obično gori nakon perioda odmaranja, a zatim se poboljšava tokom sportskih aktivnosti kao što je zagrevanje.
Profesionalni terapeut ili trener će preduzeti različite načine provere kako bi utvrdio koje je pravo mesto povrede. Uz pomoć proizvodnje otpora, pokušaće da vam pomera rame, a to će izazivati bol na određenoj lokaciji.
Kada se pritisne tetiva ili kada se oseća bol na jednom specifičnom mestu, onda to mesto može biti zadebljano u poređenju sa drugim delovima, a takođe se može dešavati i osećaj puckanja u tetivama kada se pomeraju.
Tendinitis ramenih tetiva je ponavljajuća povreda u sportu. Ona se može dogoditi zbog lošeg držanja ili neravnoteže mišića koji okružuju rame, što stavlja veći pritisak na mišiće ili tetive nego što je to uobičajeno.
Rameni tendinitis je takođe uobičajen i kod onih koji preterano koriste rameni pojas, kao što su bacači (na primer u bejzbolu) ili manuelni radnici kao stolari i električari koji stalno dižu ruke iznad glave dok obavljaju posao.
Lečenje i tretmani
Šta sportista može učiniti? On se može odmarati od aktivnosti i pokreta. Može aplicirati led po 15 minuta na svaka 3-4 sata kako bi olakšao bol i sprečio oticanje. Svakako mora otići kod specijaliste za sportske povrede.
Šta može uraditi specijalista? On može proceniti stanje kako bi potrvdio dijagnozu. Može zatražiti snimanje. Specijalista može preporučiti elektroterapijske tretmane kao što su ultrazvuk i laser. Može upotrebiti sportsku masažu kako bi relaksirao pridružene mišiće.
