Periferni organ čula sluha je uvo (uho). Ovaj organ ima veliku ulogu u komunikaciji sa spoljašnjom sredinom ali služi i kao sistem za upozorenje i orijentaciju. Ovo čulo je jedno od najosetljivijih i veoma je komplikovane anatomske građe.
Ljudsko uvo može da registruje zvučne talase od 16 do 20 000 Hz. Tokom godina, zbog uticaja drugih faktora (lekovi, razna oboljenja, buka…) ovaj dijapazon se redukuje i obično iznosi od 50 do 10000 Hz.
Građa uha
Uvo se sastoji iz spoljašnjeg, srednjeg, unutrašnjeg uva, slušnih puteva i slušnih centara. Spoljašnje uho se sastoji od ušne školjke i spoljašnjeg ušnog kanala, koji se završava bubnom opnom. Ovaj deo ima ulogu u sakupljanju zvučnih talasa i usmeravanje na bubnu opnu. Srednje uho obuhvata slušne koščice – čekić (maleus), nakovanj (incus) i uzengija (stapes). Ove koščice služe za dalji prenos u unutrašnje uvo.
Ove tri koščice su najmanje koščice u ljudskom telu i u trenutku rođenja one su u punoj veličini. Veličine su manjeg zrna pirinča. Unutrašnje uho se sastoji od koštanog lavirinta, koji se sastoji iz tri dela. Prednji deo je puž (kohlea) koji je ispunjen tečnošću i sadrži na hiljade nervnih vlakana, centralni deo koštanog lavirinta je vestibulum a zadnji deo koštanog kanala čine tri polukružna koštana kanala.
Kako čujemo?
Zvučni talasi prolaze kroz ušni kanal i udaraju u bubnu opnu izazivajući treperenje bubne opne, koje se preko sitnih ušnih koščica prenose na unutrašnje uho gde treperenje prihvataju završeci slušnog nerva i prenose do centralnog nervnog sistema, to jest do mozga koji prepoznaje ovo treperenje (impulse) kao zvuk.
Zbog anatomije i nemogućstva da dopremo do svih delova uha, svrab u uhu može biti veoma neprijatna pojava. Koža uha je veoma osetljiva regija te se često može javiti nelagodan svrab. Razlozi mogu biti razni – ponekad su jednostavni, kao na primer prisustvo vode unutar uha a ponekad razlozi mogu biti teške infekcije uha.
Uzroci i lečenje svraba u uhu
Kao što smo napomenuli uzroci svraba mogu biti različiti, te dalje u tekstu možete pročitati neke od njih.
- Suva koža
Ovo je jedan od najčešćih razloga svraba u uhu. U nekim slučajevima se ne proizvodi dovoljno cerumena (ušnog voska, sebuma) za podmazivanje ušnog kanala te se unutar uha javlja suvoća.
Protiv suvoće možete koristiti razne losione, koji će navlažiti kožu i sprečiti svrab i perutanje. Suvoću možete ublažiti i korišćenjem bebi ulja, koje je veoma hidratantno te će umanjiti svrab.
- Sabijeni cerumen
Cerumen nastaje lučenjem sitnih žlezda (ceruminalne žlezde i spadaju u grupu znojnih žlezda) koje se nalaze između spoljašnjeg i unutrašnjeg uha. Ušni vosak štiti uho od zadržavanja vode i sprečava da prašina uđe u uho. Kod različitih ljudi različita je proizvodnja cerumena.
Prekomerna količina ušnog voska postepeno se izbacuje iz uha u vidu malih grudvica koje ispadaju iz ušne školjke. Kod nekih ljudi prekomerna količina ceruma se može nakupiti i osušiti i stvoriti prepreku u ušnom kanalu što vremenom može dovesti do određenih komplikacija. Začepljenje stvara pogodno stanište za različite vrste bakterija i mikroorganizama. Postoji nekoliko razloga za sabijanje cerumena a neki od njih su:
- Sebum se ne može izbaciti prirodnim samočišćenjem uha.
- Oblik ušnog kanala i uski ušni kanali igraju veliku ulogu. Ponekad, zakrivljenost otežava prolazak cerumena što dalje dovodi do nakupljanja i sabijanja.
- Rad i boravak u prašnjavom i zadimljenom prostoru.
- Neke virusne infekcije
- Izloženost buci može biti jedan od razloga za stvaranja prekomernog cerumena.
- Nepravilna i prekomerna upotreba čepića za uši, pamučnih štapića za uši kao i slušnih pomagala može stvoriti opasnost od potiskivanja cerumena duboko u ušni kanal gde se cerumen nakuplja i sabija.
Simptomi začepljenog uha su: bol koji se javlja u jednom ili oba uha, zujanje u ušima, svrab u uhu, upala spoljašnjeg uha, gubitak sluha…
- Infekcije
Otitis media ili upala srednjeg uha je akutni upalni proces u srednjem uvu, koji nastaje u toku upale gornjih disajnih puteva (rinitis, sinuzitis). Upala može zahvatiti neke delove srednjeg uha a može se proširiti na sve delove srednjeg uha. Bolest može nastati usled nepravilnog izduvavanja sekreta iz nosa. U prvoj fazi bolesti, koja traje 1-2 dana može doći do povećanje telesne temperature, pulsirajućeg bola, nagluvosti i zujenja.
Druga faza je odbrambena faza i ona traje narednih 3-8 dana. Iako je najčešći simptom bol u uhu, treba napomenuti da nije svaki bol u uhu otitis media. Kod dece ova bolest je veoma rasprostranjena i obično se javlja nakon prehlade. Kod odraslih za lečenje upale srednjeg uva potrebno je najmanje 10 dana uz primenu terapije u vidu injekcije penicilina i lekova za ublažavanje bolova- panadol, brufen, paracetamol… Lekari najčešće prepisuju i ispiranje ušnog kanala, kako bi se uvo očistilo od gnoja kao i kapi za nos za lakše disanje. Da biste sprečili ovu bolest potrebno je voditi računa o ishrani. Unosite u organizam što više vitamina A i C, kao i cinka. Vitamin A je veoma važan za održavanje kože i sluzokože, odnosno za održavanje njihove elastičnosti, glatkosti i vlažnosti. Ovaj vitamin podstiče rast kostiju i zuba i pospešuje proizvodnju belih krvnih zrnaca.
On je takođe gradivni protein delova retine koja omogućava vid pri slabom osvetljenju ali i za vid na dnevnoj svetlosti. Najvažniji izvori vitamina A su: jetra (svinjska, ćureća, kokošija, kravlja), šargarepa, brokoli, krompir, bundeva, dinja, jetreno ulje… Vitamin C spada u grupu vitamina koje je portebno unositi svakodnevno, jer za razliku od nekih vitamina nema rezerve koje organizam troši. Ovaj vitamin je potreban pri zarastanju rana, preloma, ima antitumorske efekte, olakšava stanja kod raznih infekcija gornjih disajnih puteva…
Vitamin C je veoma bitan kod prevencije kardiovaskularnih bolesti kao i kod povećanja nivoa holesterola u krvi. Izvori ovog vitamina su pre svega citrusna voća (limun, kivi, pomorandža, grejpfrut), bobičasta voća (ribizle), nekuvan kupus, zeleno voće, paprika, paradajz. Šipak je jedan od najjeftinijih i najbogatijih izvora vitamina C.
Dalje u tekstu možete pročitati recepte koji su veoma efikasni za lečenje ove bolesti.
Čuvarkuća je možda najpoznatija biljka koja leči upalu uva i nagluvost. Sok od čuvarkuće rastvara nakupljeni sekret i time se smanjuje pritisak u ušima. Potrebno je da uzmete list ove biljke, prepolovite na dva dela, nekoliko kapi soka iscedite u uvo i ostavite da odstoji. Osetićete olakšanje, smanjenje bola i vremenom će se upala povući.
Možete probati da pomešate maslinovo ulje i sok od belog luka i da nakapate u uvo. Najlakši način je da potopite gazu ili pamučni stapić za uvo u ovu smesu i stavite u uvo.
Inhalacija parom – skuvajte pola kilograma pasulja, skinite šerpu sa vatre i stavite levak na uho i pokrijte glavu peškirom. Verujemo da će olakšati bolove. Za lečenje ovakvih upala preporučuje se čaj od hajdučke trave kao i obloge od kamilice i lista kupusa.
Otitis externa (plivačko uho)
Ovo je infekcija ušnog kanala to jest otvora koji prenosi zvuk iz spoljnjeg sveta do bubne opne. Plivačko uho se najčešće javlja u letnjim mesecima i to kod osoba koje puno vremena provode u vodi. Voda, koja uđe u uvo, stvara pogodnu atmosferu za razmnožavanje bakterija ili gljivica. Najčešći simptom ove bolesti je bol u uhu, koji se pojačava pritiskom na spoljašnji deo uha. Često se javlja svrab ušnog kanala. Uglavnom dolazi do otoka i crvenila uha i do povećanja limfnih čvorova oko uha. Oticanje kanala može proizvesti privremenu gluvoću. Iscedak, koji se pojavljuje iz ušnog kanala, takođe može blokirati zvuk.
Lečenje plivačkog uha uglavnom obuhvata tretman antibiotskim kapima za uši koji se primenjuju nekoliko puta na dan oko desetak dana. Čuvarkuća vam može pomoći i kod ove bolesti. Kao i u prethodnom slučaju, potrebno je iscediti nekoliko kapi u uho. Prevencija ove bolesti je veoma bitna jer može pogoditi svakog a ne samo plivače. Posle plivanja ili kupanja najbolje je da nagnete glavu na stranu kako biste izbacili višak vode a zatim osušite uho peškirom. Možete iskoristiti i fen za kosu (stavite na najnižu brzinu) i sa velike razdaljine osušite uho. Koristite s vremana na vreme maslinovo ulje koje će u uhu stvoriti film koji će odbijati vodu i štititi uvo od upale. Ako ste plivač ili dosta vremena provodite u vodi bilo bi poželjno da koristite kape kako biste zaštitili uho.
- Insekti u uhu
Kada osetite da vam je bubica ušla u uho, bitno je da ne paničite. Bubica uglavnom izaziva svrab, iritaciju i zujanje. Pokušajte da okrenete glavu ka suncu ili lampi jer će buba najverovatnije krenuti ka svetlosti i sama izaći. Nemojte da pokučavate da je izvadite prstima ili štapićem za uši jer ćete je još dublje ugurati i može se zarobiti u ušnom vosku.
Možete pokušati da stavite vruće biljno ulje u uvo i ostavite par minuta da odstoji. Prodrmajte glavu i vucite spoljni deo uveta kako biste ispravili ušni kanal da bi buba mogla izaći. Umesto ulja možete staviti par kapi vruće vode kako bi buba isplivala napolje. Ako niste uspeli sami da rešite ovaj problem, obavezno se javite lekaru jer buba u uhu može iskomplikovati situaciju.
- Slušni aparat
Korišćenje slušnog aparata može dovesti do zadržavanja vode unutar ušnog kanala i samim tim do povećanja rizika za nastanak bakterijske ili gljivične infekcije. Određeni broj osoba može ispoljiti alergijske reakcije na slušni aparat što dovodi do oštećenja kože i svraba.
- Dermatitis ušnog kanala
Kontaktni dermatitis spoljašnjeg uha je česta pojava. Obično se javlja kada uho dođe u dodir sa određenim hemikalijama (lak i farbe za kosu, šamponi, kozmetički proizvodi) ili predmetima (minđuše, držači rama naočara). Koža uglavnom postaje crvena i otečena i potrebno je udaljiti predmet koji izaziva crvenilo, svrab i otok.
Ako imate problema sa dermatitisom ušnog kanala možete koristiti antibiotičke masti koje će delovati na bakterije i gljivične infekcije.
Kako održati higijenu ušiju?
Pravilna hogojena ušiju je veoma bitna. Dalje u tekstu možete pročitati neke praktične savete kako biste na pravilan način obavljali higijenu ušiju.
Spoljašnji deo uha najbolje je da čistite vlažnim peškirom jer se tu skuplja prašina, sebum i cerumen. Unutrašnje uho je veoma osetljivo te je potrebno biti veoma oprezan. Ne bi trebalo unutrašnje uho čistiti štapićem za uši jer ćete samo ugurati cerumen jos dublje a možete i oštetiti bubnu opnu i izazvati infekciju.
Za čišćenje ušnog kanala možete prst umotati u vlažnu tkaninu i bez agresivnog pritiskanja očistiti samo onaj deo do kojeg možete doći. Izričito je zabranjeno gurati strane ostre predmete (ključevi, šnale) u uhu jer možete oštetiti unutrašnje uho. Pokušajte da ograničite korišćenje ušnih slušalica jer i one mogu izazvati svrab i crvenilo.
