Uglavnom se smatra da su lekovite namirnice neprijatnog ukusa, nešto što treba istrpeti da bi se osetile njihove blagodeti; a da su ukusne, slasne namirnice samo zamka u koju upadamo i koja narušava naše zdravlje. To u većini slučajeva jeste istina, ali postoji i oni neki slatki izuzeci, koji nam olakšavaju i ulepšavaju brigu o ishranu i zdravlju.
Danas, kada je svest o važnosti zdrave ishrane na dosta visokom nivou, postoje mnogobrojni recepti za ukusna jela i poslastice koji se uklapaju u svaki režim ishrane, ali i dalje su neki segmenti zapostavljeni.
Većina ljudi ima potrebu da užina, ili gricka nešto između obroka, i koliko god svi znali da je zdravo grickati stabljiku celera, uglavnom se opredeljuju za nešto slatko. Veoma je važno dobro se informisati, jer zapravo postoji način da spojite i potrebu za slatkim zalogajima, i želju za zdravom ishranom.
Jedan od tih načina jesu suve smokve. Međutim, suve smokve nisu samo ukusna užina, već takođe bogate brojnim zdravim sastojcima, i odlične u tretiranju različitih zdravstvenih tegoba.
Opšti podaci o smokvama
Smokva (lat. Ficus carica) je jedna od najstarijih biljaka na svetu, arheološki nalazi potvrđuju da se u poljoprivredi gajila čak pre pšenice. Poreklom je iz Male azije. Plodovi smokve su zapravo izokrenuti cvetovi, koji sazrevaju tek nakon 5. godine gajenja i beru se tokom letnjih i ranih jesenjih meseci.
Najveća količina šećera u smokvama javlja se upravo onda kada su najzrelije, i tada se spremaju za sušenje. Smokve su se tokom istorije koristile u brojne prehrambene i medicinske svrhe i jedna su od omiljenih poslastica.
Nutritivne vrednosti
U običnom pakovanju suvih smokvi od 100g, naći ćemo: 107 kalorija, 0,1g masti, 1mg soli, 28g ugljenih hidrata, i 97mg kalijuma. Ukoliko ne baratate nutricionističkim tablicama, drugi način posmatranja ovih vrednosti jeste u odnosu na to koliko od preporučene dnevne doze oni zadovoljavaju, i u tom smislu, 100g suvih smokvi nema uticaj na dnevni unos masti, ali zadovoljava 28% preporučenog dnevnog unosa dijetetskih vlakana; kao i 10% preporulenog dnevnog unosa kalijuma.
Naravno, u zavisnosti od konkretnog režima ishrane menja se i preporučeni dnevni unos, ove vrednosti važe za prosečnu, izbalansiranu ishranu.
Vlakna u suvim smokvama su od naročitog značaja. 50% vlakana su rastvorljiva. U kontaktu sa holesterolom vezuju ga, i time podstiču njegovo izbacivanje iz organizma, a ne apsorpciju, te na taj način podstiču ravnotežu između dobrog i lošeg holesterola u organizmu, što dalje poboljšava zdravlje krvnih sudova i umanjuje rizik od srčanih oboljenja.
Osim toga, vlakna produžavaju proces varenja, te doprinose boljem iskorišćavanju energije iz namirnica, osećaju sitosti, i stabilnim nivoima glukoze u krvi. Onih drugih 50% vlakana, koja nisu rastvorljiva, služe kao dobro poznat narodni lek protiv zatvora, jer nerastvorljiva vlakna podstiču rad creva.
Vitamini i minerali. Ukoliko pojedete 100g suvih smokvi, zadovoljićete 36% dnevne potrebe organizma za vitaminom K, koji je veoma važan za održavanje gustine krvi, kao i pravilni razvoj kostiju. Osim njega, u smokvama nalazimo i vitamin A, koji pospešuje vid i imunološki sistem, kao i neke od vitamina B kompleksa, poput tijamina, riboflavina, i vitamina B-6. Tijamin je ključan u održavanju krvnih sudova i srčanog mišića, ali i nervnog sistema. Nedostatak ovog vitamina ogleda se u mišićnim i nervnim poremećajima, ubrzanom radu srca, depresiji, gubitku apetita i glavobolji.
Veoma je važno voditi računa o unosu ovog vitamina, ali takođe i o tome da konzumacija alkohola onemogućava njegovu apsorpciju. Riboflavin i vitamin B-6 su značajni za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, razvoj kostiju, održavanje energije u organizmu i pravilnog funkcionisanja ćelija. Takođe učestvuju u svim metaboličkim procesima u telu pa na taj način omogućavaju maksimalno upotrebljivost hrane, i sprečavaju taloženje neželjenih materija iz ugljenih hidrata, masti i šećera.
Što se tiče minerala, suve smokve bogate su kalijumom. Kalijum spada u elektrolite, on pomaže organizmu da ravnomerno raspoređuje tečnosti, pomaže u regulisanju krvnog pritiska, i nužan je za pravilno funkcionisanje mišića i nervnih impulsa. Sem kalijuma, suve smokve imaju i mangana, koji učestvuje u razvitku i održavanju kostiju, te ga je bitno konzumirati tokom celog života, ali naročito u mladosti i starosti. Takođe znatno je prisustvo gvožđa, bakra, magnezijuma i kalcijuma.
Suve smokve bogate su antioksidansima, koji se smatraju ključnim za održavanje imunološkog sistema, mladosti i zdravlja. Oksidacija pojedinačnih ćelija dovodi do njihovog propadanja, starenja i menjanja, što na nivou tkiva doprinosi opštem slabijem zdravlju pojedinih delova tela i organa, a takođe dovodi do stvaranja slobodnih radikala koji dalje vrše štetu po organizmu. Slobodni radikali smatraju se uzrocima brojnih bolesti, a postoje naznake i da često dovode ili ubrzavaju razvitak određenih kancera, te je borba protiv njih izuzetno značajna za zdravlje.
Upotreba za lečenje određenih tegoba
Borba protiv osteoporoze. Zbog brojnih minerala koji su prisutni u suvim smokvama, veoma su značajne za pravilan razvoj kostiju u mladosti, a kasnije održavanje zdrave koštane mase. Osim kalijuma, za ovo su zaslužni i kalcijum i magnezijum. Naročito sklone osteoporozi su žene u menopauzi, i upravo je u takvoj grupi sprovedeno istraživanje, kojim je zaključeno da svakodnevna konzumacija suvih smokvi zaista ima efekte na zdravlje i očuvanje koštane mase, kao i usporavanje pojave osteoporoze.
Osim toga, suve smokve bogate su protivupalnim agensima, te su korisne i ljudima koji boluju od artritisa.
Regulisanje krvnog pritiska. Kako su bogate kalijumom, suve smokve su odlične u borbi protiv povišenog krvnog pritiska. Kalijum smanjuje pritisak koji krvni sudovi trpe, pa na taj način štiti organizam od srčanog udara, šloga, arteroskleroze, i hroničnih bolesti srca.
Unapređenje opšteg zdravstvenog stanja. Vitamin C je ključan za održavanje imunološkog sistema, a podstiče i proizvodnju belih krvnih zrnaca, koja su organizmu neophodna za borbu protiv infekcija, virusa i bakterija. Osim toga, dobar rad imunološkog sistema smanjuje učestale bolesti, kao i rizik od razvitka nekih hroničnih oboljenja.
Zdravlje kose. Kako su smokve dobar izvor gvožđa, ali i bakra, koji je nužan za apsorpciju gvožđa iz drugih namirnica, doprinose očuvanju zdrave kose. Kosa često pati od nedostatka gvožđa, a simptomi su gubitak kose, gubitak vitalnosti, suvoća i slabljenje prirodne boje.
Zdravlje kože. Zbog brojnih vitamina i minerala, najviše vitamina E, vitamina C i kalcijuma, suve smokve su odlične za održavanje mladolikosti i elastičnosti kose, a uz pomož antioksidansa usporavaju i pojavu neželjenih bora, staračkih pega i drugih nepravilnosti na koži.
Regulisanje nivoa estrogena. Estrogen je hormon koji je prirodno prisutan kako kod žena, tako i kod muškaraca. Pravilno funkcionisanje organizma podrazumeva i adekvatnu proizvodnju estrogena, ali spoljašnji faktori mogu nepovoljno da utiču na ovo, a među njima najznačajniji su toksini, nekvalitetna ishrana. Ponekad i neka druga zdravstvena tegoba utiče na prekomernu proizvodnju estrogena. Neki od simptoma viška estrogena su: povećanje telesne težine, glavobolje, promene raspoloženja, pojava cista na jajnicima. Suve smokve su možda i najbolji prirodan lek za višak estrogena, pa ukoliko patite od ovog hormonskog poremećaja, odmah ih uvedite u svoju ishranu.
Prevencija dijabetesa i povišenog holesterola. Vlakna skupljaju holesterol, a takođe i kontrolišu otpuštanje gluoze i insulina u krvni sistem što pomaže suzbijanju simptoma dijabetesa. Ali zbog količine prirodnog šečera u smokvama, treba voditi računa o količini namirnica da se ne bi postigao kontraefekat.
Zdravlje u trudnoći. Zahvaljujući vlaknima koja podstiču probavu, suve smokve sprečavaju nastanak hemoroida, koji se često javljaju tokom trudnoće. Takođe, suve smokve su bogate magnezijom koji ih štiti od povišenog krvog pritiska. Dovoljno je 5-6 smokvi dnevno, i nikako ne treba preterivati. A u slučaju bilo kakvog neželjenog dejstva, alergijske reakcije, iritacije digestivnog trakta, svraba, odmah treba obustaviti konzumaciju i konsultovati se sa lekarom.
Nega kardiovaskularnog sistema. Osim minerala i vitamina, smokve obiluju i Omega-3 i Omega-6 masnim kiselinama. Ove kiseline su ključne za zdravlje organizma, naročito za zdravlje srčanog mišića. Omega-3 kiseline se retko nalaze van određenih riba i algi, i pravo je blago njihovo prisustvo u smokvama. Dobar odnos ovih masnih kiselina u organizmu omogućava dobre metaboličke procese, lakše izbacivanje toksina, manje nagomilavanje masti u krvnim sudovima, i manje opterećenje srčanog mišića.
Laksativno dejstvo. Iako možda nisu toliko poznate kao lek za stomačne tegobe kao što su suve šljive, zvog prisustva vlakana takođe se i suve smokve koriste za lečenje zatvora. Kako je 50% vlakana u smokvama nerastvorljivo, ona podstiču pojačan rad creva. Takođe i neki prirodni šećeri u smokvama, vezuju za sebe molekule vode i na taj način ih privlače u digestivni trakt, što automatski podstiče rad creva.
Zbog ovoga je naročito važno pratiti preporučene dnevne doze, jer previše suvih smokvi može dovesti do kontraefekta, odnosno iritacije creva. Ukoliko koristite farmaceutske laksative, suve smokve su odlična zamena za njih jer vrše istu funkciju, ali ukoliko pazite na doziranje, ne dovode do pojave grčeva ili zavisnosti.
Zamena za mlečne proizvode. U poslednjih nekoliko decenija vrše se brojna istraživanja koja sve češće ukazuju na štetnost mlečnih proizvoda u ishrani. Nažalost, nije sve u mlečnim proizvodima loše, a naročito su dobri za rast i razvoj kostiju. Ukoliko se odllučite da izbacite mlečne proizvode iz ishrane, ili ste prosto netolerantni na laktozu, suve smokve su idealan način da nastavite da vodite računa o svojim kostima i pružate im potrebnu negu.
Mršavljenje. Zbog pospešivanja metaboličkih procesa u organizmu, pomaganja u izbacivanju viška tečnosti i održavanja optimalnog rada creva, smokve su odlične ukoliko vodite računa o kilaži. Niskokalorične su pa ne narušavaju većinu strogih dijeta, ukusne su te će pomoći za zadovoljenje poriva za slatkim grickalicama, a vlakna doprinose osećaju sitosti, pa ćete samim tim manje i jesti.
Recepti
Ukoliko ne želite da konzumirate suve smokve samo kao grickalice, možete ih pripremiti na različite načine i tako zanimljivije uvrstiti u vašu ishranu.
Suve smokve u voćnom sirupu
½ šolje vode
1 narandža isceđena
Kora narandže izrendana
½ kašičice cimeta
1 kašika smeđeg šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
1 šolja suvih smokvi
Sve sastojke sem smokvi spojite u šerpici i stavite na umerenu vtru. Nakon 5 minuta dodajte smokve i lagano krčkajte dok potpuno ne omekšaju. Služite kao dezert, ali vodite računa na kaloričnost ostalih sastojaka ukoliko ste na strogom režimu ishrane.
Kolači od suvih smokvi i ovasa
1 ½ šolja brašna
1 kašičica praška za pecivo
½ kašičica soli
3 šolje ovasa
1 šolja neslanog putera
1 ½ šolja smeđeg šećera
2 veća jajeta
1 kašičica ekstrakta vanile
2 šolje iseckanih suvih smokvi
Pomešajte brašno, prašak za pecivo, so i ovas. U drugoj posudi miskerom umutite puter i šećer, dodajte jaja i vanilu kada se sjedine. Dodajte uz lagano mešanje suve sastojke, nemojte previše mesiti da vam kolači ne bi ispali previše tvrdi. Čim vidite da se pravilno rasporedilo, dodajte smokve. Ostavite na hladnom mestu sat vremena, a možete testo i da zamrznete pa koristite po potrebi.
Zagrejte rernu na 180 stepeni, obložite pleh papirom za pečenje i slažite testo, optimalna mera za jedan kolač je jedna puna kašika testa. Vodite računa da ostavite dovoljno razmaka jer će testo da se slegne. Pecite 12-15 minuta, dok kolači ne postani svetlo smeđi. Ohladite i servirajte.
Suve smokve u salati
1 šolja suvih smokvi
½ šolje lešnika ili oraha
Glavica zelene salate
Šaka grilovanih šparoga
Balzamiko sirće
Sve sastojke usitniti, izmešati, blago začiniti sirćetom i služiti kao prilog uz glavno jelo. Suve smokve će dati naročitu teksturu salati i doprineti egzotičnom ukusu.
Kolač od suvih smokvi
½ šolje maslinovog ulja
½ šolje mleka
1 jaje
1 ½ šolja brašna
¾ šolje šećera
½ kašičice praška za pecivo
1 ½ kašičice izrendane kore limuna
300g suvih smokvi, iseckanih
Rernu zagrejte na 180 stepeni, kalup za torte premažite uljem. U posudi izmešajte ulje, mleko i jaja. U drugoj posudi pomešajte brašno, šećer, prašak za pecivo i so. Spojite sa prvom posudom i lagano izmešajte, bez preterivanja. Dodajte smokve i koru limuna. Rasporedite smesu u kalup i pecite 35-40 minuta. Ovo je odličan dezert ukoliko vam je potrebno nešto slatko, a da ipak pazite na zdrave sastojke.
