Klimaks ili menopauza je vreme u kome žena prestaje da ima menstrualne periode. Može postojati zabuna oko termina “klimaks” i “menopauza”, ali se, u principu, obe reči koriste za objašnjavanje istih stanja.
Mnoge žene iskuse skupinu različitih simpotma kao rezultat hormonalnih promena, a koje su u vezi sa prelaskom u menopauzu. Negde u vreme menopauze, žene izgube gustinu kostiju i nivoi holesterola u krvi se pogoršavaju. Na taj način se povećava rizik od srčanih oboljenja.
Znaci i simptomi koje žene iskuse tokom tranzicije mogu uključivati:
- vaginalnu suvoću;
- bolne odnose;
- promene raspoloženja;
- dodavanje telesne težine;
- gubitak interesovanja za seks (mada neke žene mogu da dožive i pojačanu seksualnu želju).
Neko prosečno vreme za menopauzu je 51 godina. Uobičajeno vreme za menopauzu može da se kreće od 48. do 55. godine, mada je ovo individualno.
Prevremena menopauza se definiše kao menopauza koja se pojavljuje kod žene koja je mlađa od 40 godina. Smatra se da samo 1 % žena doživi prevremenu ili ranu menopauzu, koja može biti izazvana prevremenom disfunkcijom jajnika ili kancerom.
Verovatnije je da će se menopauza pojaviti ranije kod onih žena koje su pušači, koje nikada nisu bile u drugom stanju ili koje žive neuredno, brzo, pod velikim stresom i opterećenjima.
Hormonalne promene koje su povezane sa menopauzom zapravo se pojavljuju pre poslednje menstruacije. To se dešava nekih tri do pet godina i naziva se perimenopauzom. Tokom ovih promena, žena počinje da oseća menopauzalne simptome iako još uvek ima periodu.
Hirurška menopauza je menopauza koja je indukovana ili izazvana uklanjanjem jajnika. Žene koje su imale hiruršku menopauzu obično imaju iznenadan i težak početak simptoma menopauze.
Šta je menopauza i koje je prosečno doba kada ona dolazi?
Menopauza se odnosi na vreme u kome žena prestane da ima menstruaciju. U stvari, menopauza se definiše uvek kao odsustvo menstruacije u trajanju od 12 uzastopnih meseci.
Prosečno doba kada ovo može da se dogodi jeste 51 godina života, mada tačno doba varira u priličnoj meri, od žene do žene.
Šta izaziva menopauzu i da li svaka žena prolazi kroz nju?
Da, svaka žena mora iskusiti menopauzu. Menopauza se pojavljuje zbog kompleksne serije hormonalnih promena. Sa menopauzom je povezano smanjenje u broju funkcionalnih jajnih ćelija u jajnicima.
U vreme rođenja, na primer, većina žena ima oko 1 do 3 miliona jajnih ćelija, koje se postepeno gube tokom života. U vreme prve menstruacije, devojka ima u proseku oko 400.000 jajnih ćelija, dok u vreme menopauze, žena može imati nešto manje od 10.000 jajnih ćelija. Mali procenat jajnih ćelija se normalno izgubi tokom ovulacije. Većina jajnih ćelija izumre tokom procesa koji se zove atresia (degeneracija i posledična resorpcija nesazrelih folikula – cisti ispunjenih tečnosšću, koje sadrže jajne ćelije).
Normalno, FSH (hormon koji stimuliše folikul-reproduktivni hormon) je supstanca koja je odgovorna za razvoj folikula u jajnicima (jajnih ćelija) tokom prve polovine ženinog menstrualnog ciklusa. Kako se približava menopauza, preostala jajašca postanu više otporna na FSH i jajnici dramatično smanje proizvodnju estrogena.
Estrogen utiče na mnoge delove tela, uključujući krvne sudove, srce, kosti, grudi, matericu, urinarni sistem, kožu i mozak. Gubitak estrogena je, kako se veruje, uzrok mnogih simptoma koji su povezani sa menopauzom. U vreme menopauze, jajnici takođe smanjuju proizvodnju testosterona – hormona koji je uključen u libido ili seksualni nagon.
Koliko dugo traje menopauza?
Kada žena dostigne menopauzu u trenutku kada nije imala periodu 12 meseci uzastopno, tada možemo reći da je ona ušla u menopauzu. Menopauza sama po sebi nije proces, ali obeležava trenutak u vremenu kada menstruacija prestane.
Proces smanjenja nivoa hormona pre menopauze se odnosi na perimenopauzu ili menopauzalnu tranziciju. Ovaj proces može trajati i do 10 godina kod nekih žena i varijabilan je u dužini.
9 sigurnih znakova i simptoma menopauze
Valunzi. Valunzi su najuobičajeniji simptom menopauze. Prema nekim studijama, valunzi se pojavljuju kod 75 % perimenopauzalnih žena. Simpotmi valunga variraju od žene do žene. Najčešće, valung je osećaj vreline koja se širi telom i traje oko 30 sekundi do nekoliko minuta.
Crvenilo, palpitacije i znojenje/preznojavanje obično prate valunge. Valunzi često povećaju temperaturu kože i puls i mogu uzrokovati insomniju. Valunzi obično traju 2 do 3 godine, a neke žene ih imaju s vremena na vreme i tokom 5 godina.
Urinarna inkontinencija i pečenje tokom uriniranja.
Vaginalne promene. Zbog toga što estrogen utiče na vaginalnu oblogu, žene u perimenopauzi mogu osetiti bol tokom odnosa i mogu primetiti promenu u vaginalnom pražnjenju.
Promene u grudima. Menopauza može da dovede do promena u obliku dojke.
Kosti postaju krte, odnosno događa se proređivanje gustine kostiju. To je potpuno normalno tokom godina perimenopauze. Žene obično dostižu najveću gustinu kostiju između 25 i 30 godina života. Posle toga kosti počinju da gube na gustini i to po 0.13 % godišnje. Tokom perimenopauze, slabljenje kostiju se povećava za 3% godišnje. Naravno, bol nije povezan sa ovim procesom. Međutim, smanjenje gustine kostiju može da dovede do osteoporoze, stanja koje povećava rizik od fraktura. Ove frakture mogu biti jako bolne.
Holesterol. Profili holesterola se takođe menjaju u velikoj meri u vreme menopauze. Ukupni holesterol i LDL (loš) holesterol se povećavaju. Povećani nivoi LDL holesterola su povezani sa većim rizikom od srčanih oboljenja.
Rizik od srčanih oboljenja je povećan nakon menopauze. Naravno, ovo nije do kraja jasno zbog toga što se ne zna da li se to dešava zbog starenja ili zbog hormonalnih promena koje se pojavljuju u vreme menopauze. Žene koje imaju prevremenu menopauzu ili su im hirurški odstranjeni jajnici u mladim godinama, su svakako u većem riziku od srčanih oboljenja.
Gojenje/dodavanje telesne težine. U jednoj studiji koja je trajala tri godine, ispitivane su zdrave žene koje se približavaju menopauzi. Kod njih je pronađeno da su dodale po 2 kg tokom tri godine. Hormonalne promene i starenje su mogući faktori za gojenje.
Da li treba posećivati lekara?
Sve žene koje su u perimenopauzi i postmenopauzi, trebalo bi da viđaju svog lekara makar jednom godišnje, kako bi se detaljno pregledale. Ovaj pregled svakako treba da uključuje pregled dojke, karlice i mamogram.
Žena bi trebalo da se informiše o svim faktorima rizika kada su u pitanju srčana oboljenja i kancer debelog creva.
Žene koje još uvek imaju menstruaciju i seksualno su aktivne su u riziku da ostanu u drugom stanju (čak iako su joj periode neredovne). Antibebi pilule koje sadrže male doze estrogena mogu biti od koristi kako bi sprečile trudnoću i kako bi ženu oslobodile perimenopauzalnih simpotma, kao što su valunzi.
Lekovi koji se mogu uzeti bez recepta, biljni lekovi, lekovi na recept, kao i promene u životnim navikama, kao što su drugačija ishrana i vežbanje, pomažu u kontroli valunga i drugih menopauzalnih simptoma, uključujući visok hoelsterol i slabljenje kostiju.
Kako se upravlja menopauzom?
Menopauza nije bolest da bi imala lek koji se može davati kako bi simptomi nestali. Lekari, međutim, mogu ponuditi brojne načine tretmana za valunge i druge simptome koji vas uznemiravaju i koji vas ometaju. Postoje mnogi lekovi koji sprečavaju i kontrolišu visok hoelsterol.
Neke žene ne trebaju terapiju, a neke odlučuju da ne uzimaju nikakve lekove tokom svojih godina menopauze.
Promene u životnim navikama i stilu života tokom godina menopauze
Valunzi. Nekoliko načina lečenja i tretmana je dostupno za probleme valunga i vrelih talasa. Mnoge žene pribegavaju redovnom vežbanju aerobika kako bi smanjile valunge, iako kontrolisane studije nisu dokazale da vežbanje pruža ikakvu korist. Naravno, vežbanje nikako ne može biti loše, naprotiv!
Hrana koja izaziva valunge, kao što su začinjena hrana, kofein i alkohol, treba da se izbegava.
Ishrana treba da se zasniva na niskomasnim i niskokaloričnim namirnicama sa što manje hoelsterola, kako bi se smanjio rizik od srčanih bolesti.
Mnoge žene se trude da unose dovoljnu količinu kalcijuma kako bi sprečile osetoporozu.
Takođe, vežbe snage dosta pomažu, ali ni obično hodanje, tenis ili bavljenje u bašti nisu na odmet.
Pored svega ovoga, ako želite da učinite sve da ostanete mladog i vitkog izgleda, možete koristiti i neke od mnogobrojnih estetskih tretmana kao što je npr lifting lica i slično.
Da li treba prihvatati hormonsku terapiju?
Dugotrajne studije žena koje su primale kombinovanu hormonsku terapiju sa estrogenom i progesteronom, pokazale su povećan rizik od srčanog napada, moždanog udara i kancera dojke, kada su se te žene uporedile sa onim ženama koje nisu primale hormonsku terapiju. Neke studije koje su obuhvatale one žene koje su primale samo estrogen pokazale su da je estrogen povezan sa povećanim rizikom od moždanog udara, ali ne i srčanog napada ili kancera dojke. Ipak, estrogenska terapija je povezana sa povećanim rizikom od razvoja endometrijskog kancera.
Neke nedavne studije su nagovestile da su kardiovaskularni rizici više povezani sa hromonskom terapijom kod starijih žena u postmenopauzi, nego kod onih koje su u perimenopauzi ili u ranoj menopauzi. Odluku o tome da li će žena primati hormonsku terapiju treba doneti individualno za svaku ženu i u odnosu na njeno celokupno zdravstveno stanje, kao i medicinsku istoriju. Uz to treba posmatrati težinu simpotma i potencijalne rizike.
Estrogen je dostupan u različitim oblicima, uključujući vaginalne kreme, tablete i estrogenske vaginalne prstenove, koji su pogodni za vaginalne simptome.
Žene bi trebalo da idu na redovne preglede dojke i mamogram pre nego što počnu da primaju estrogen. Jednom kada krene sa estrogenom, žena treba redovno da prati svoje stanje kada su dojke u pitanju, dakle mora redovno da ide na mamogram i preglede grudi.
Estrogenska terapija ne sprečava trudnoću.
Žene koje uzimaju estrogen imaju tendenciju da budu u većem riziku od razvoja:
- kamenčića u žučnoj kesi;
- povećanih nivoa triglicerida;
- krvnih ugrušaka.
Bioidentična hormonska terapija
U poslednje vreme se pojavilo pojačano interesovanje za takozvanu bioidentičnu hormonsku terapiju perimenopauzalnih žena. Bioidentični hormoni su preparati koji sadrže hormone koji imaju potpuno istu hemijsku formulu kao i oni koji se nalaze u telu. Hormoni se prave u laboratoriji tako što se uzimaju derivati biljnih proizvoda.
U prirodi se nalaze biljke koje u sebi sadrže biljni estrogen. Žene koje se zalažu za prirodno lečenje mogu da uzimaju čajeve od sledećih biljaka: crvena detelina ili Trifolium pratense, divlji jam ili Discorea villosa. Dobro je uzimati laneno seme, žen šen, kantarion, matičnjak, žalfiju, jabukovo sirće, žuti noćurak, koprivu, belu imelu.
