Spondiloza vrata i kičme – simptomi, uzrok i lečenje

Vratni deo kičme. Vratni deo kičme je sastavljen od 7 pršljenova (vertebrae). Prva dva, C1 i C2 su visokospecijalizovana i imaju jedinstvena imena: atlas i aksis. Pršljenovi od C3 do C7 su klasični ili tipski pršljenovi, koji imaju telo, trnoliku apofizu, zglobnu apofizu, poprečnu apofizu i otvor ili foramen.

C1 i C2 čine jedinstven set artikulacija koje pružaju veliki stepen pokretljivosti za lobanju. C1 služi kao prsten na kome se lobanja odmara. Oko 50 % fleksione ekstenzije vrata se dešava između potiljka i pršljenja C1, dok se 50 % rotacije vrata dešava između pršljenova C1 i C2.

Naši vratni pršljenovi su sastavljeni od dva anatomska dela koji se funkcionalno razlikuju. To su donjevratni i gornjevratni. Ovi potonji se još zovu i potiljačni. Njih čine atlas i aksis. Oni su savršeno povezani lancima potiljačnog zgloba koji ima tri ose, pa samim tim i tri stepena slobode. Donjevratni pršljenovi polaze od donjeg platoa aksisa i nastavljaju se do prvog grudnog pršljena.

Donji vratni pršljenovi imaju spojeve koji omogućavaju da se vrat kreće na obe strane, da se savija i izduži, kao i da ima rotaciju.

Sedmi vratni pršljen ili C7 se razlikuje od ostalih zbog toga što ima trnasti nastavak koji je najduži i zove se processus spinosus.

Struktura tipskog pršljena izgleda ovako: najdeblji deo je telo pršljena koje ima cilindrični oblik i niže je nego što je široko; zadnji ili leđni luk ima oblik potkovice, a sa obe strane se nalazi zglobni nastavak.

Loading...

Važno je još reći da kičmeni nerv prolazi kroz poprečni otvor u petom i šestom cervikalnom pršljenu.

Cervikalna kičma je mnogo mobilnija od torakalnih i lumbalnih regija. Za razliku od ostalih delova kičme, cervikalna ili vratna kičma ima transverzalni otvor u svakom pršljenu za vertebralne arterije koje snabdevaju mozak krvlju.

Vratni deo kičme je, kao što rekosmo, sastavljen od 7 pršljenova i njegova funkcija jeste da pruži pokretljivost i stabilnost glavi dok u isto vreme vrši spajanje sa relativno nepokretnim torakalnim delom kičme.

Kičma. Kičma je takođe sastavljena od pršljenova. Ona čini naš osovinski koštani stub. Kičma se smatra osnovom našeg skeleta jer je postavljena po sredini vrata i trupa. Njena uloga je i zaštitna i mehanička i statička. Dužina kičme se kreće od baze naše lobanje, pa sve do takozvanog vrha repa.

Unutar kičme postoji jedna vrsta kanala koji čuva našu kičmenu moždinu.

Kao što smo rekli, vratni deo kičme ima sedam pršljenova, dok ostatak kičme čini 12 torakalnih ili grudnih pršljenova, zatim pet slabinskih i preostalih 10 sraslih pršljenova koji tvore trtičnu kost ili krsnu kost. Ovi srasli pršljenovi se još zovu i lažni.

Loading...

Kičmeni stub je kompleksna, složena konstrukcija koja uključuje razne nerve, kosti, zglobove, tetive, ligamente i mišiće koji su svi isprepletani. Kičma je dizajnirana da bude izuzetno jaka, ali sa velikom fleksibilnošću u donjem delu i vratu.

Anatomija kičme je markantna kombinacija jakih kostiju, fleksibilnih ligamenata i tetiva, velikih mišića i veoma osetljivih nerava. Ona bi trebalo da štiti veoma senzitivne korene nerava, ali u isto vreme da bude veoma jaka i vrlo fleksibilna, kako bi pružala mobilnost na više različitih strana.

Većina nas uzima jukstapoziciju snage, strukture i fleksibilnosti kičme i vrata “zdravo za gotovo” u našem svakodnevnom bitisanju – sve dok nešto ne krene po zlu. Jednom kada osetimo bol u kičmi, krećemo da saznamo šta nije u redu i šta možemo da učinimo da se oslobodimo bola i da sprečimo ponavljanje loših situacija.

Tipični anatomski problemi koji mogu da izazivaju bol u leđima

Mnoge složene strukture u kičmi mogu dovesti do bolova, a bol se može koncentrisati u vratu ili leđima i može zračiti do ekstremiteta ili uticati na druge delove tela.

Na primer:

  • veliki koren nerva koji ide do nogu i ruku može biti iritiran ili uklješten;
  • manji nervi koji inerviraju kičmu mogu biti iritirani zbog inflamacije ili degeneracije;
  • veliki par leđnih mišića može biti istegnut zbog prekomerne upotrebe ili povrede;
  • kosti, ligamenti ili zglobovi mogu biti povređeni;
  • diskovi između pršljenova mogu boleti;
  • bilo koji od različitih kompleksa zglobova u kičmi mogu biti degenerisani i voditi ka jakim bolovima.

Bolovi u leđima i mogući uzroci

Većina slučajeva bolova u leđima i vratu se razrešava u roku od 2 do 6 nedelja i oni se smatraju akutnim bolom.

Najuobičajeniji uzrok akutnog bola u leđima i vratu je povreda mišića, u kojoj se vlakna mišića isuviše istegnu. Povreda mišića može biti izazvana prekomernim korišćenjem, kao što su dizanje teškog tereta, kao i ponavljajućim pokretima koji dodaju kontinuirani stres na leđne i vratne mišiće.

Iako povreda mišića ne mora zvučati kao ozbiljna situacija, rezultirajući bol može biti težak i nepodnošljiv.

Loading...

Većina ovakvih povreda se razreši u roku od 6 nedelja korišćenjem tretmana kao što su lekovi protiv bolova koji se mogu nabaviti i bez recepta, potom terapijom uz pomoć zagrevanja ili hlađenja i vežbama istezanja.

Uobičajeni uzroci hroničnih bolova u leđima

Promene u anatomiji kičme i mehanika su obično uzroci hroničnog bola u donjem delu leđa. Najčešći izvor hroničnog bola u leđima je lumbalni spinalni disk, fibrozna struktura koja deluje kao ligament između pršljenova. Spinalni disk može da izazove bol zbog sledećih razloga:

  • lumbalna diskus hernija; diskus hernija se pojavljuje kada mekana, gelasta unutrašnjost diska iskoči i ta situacija iritira okolne mišiće, zglobove ili korene nerava; diskus hernija tipično izaziva oštar, probadajući bol u donjem delu leđa ili u nogama;
  • degenerativna bolest lumbalnog diska; habanje kičmenog diska koje izaziva hroničan bol u donjem delu leđa se zove degenerativna bolest diska; ovo stanje obično izaziva hroničan bol u donjem delu leđa.

Drugi uobičajeni uzroci hroničnog bola u leđima imaju poreklo u problemima sa zglobovima i pršljenovima u donjem delu leđa i oni uključuju:

  • osteoartritis; kičmeni osteoartritis se stvara zbog habanja fasetnih zglobova što izaziva prekomerno trenje kada se kičma uvija ili savija/povija; ovo trenje može da dovede do okoštavanja kostiju koje pritiskaju korene nerava i izazivaju bol;
  • disfunkcija sakroilijačnog zgloba; sakroilijačni zglob spaja kosti kuka sa sacrum-om, trouglastom kosti u podnožju kičme; kada sakroilijačni zglob doživi previše ili premalo pokreta, to može izazvati bol u kukovima, karlici i donjem delu leđa;
  • istmična spondilolisteza; istmična spondilolisteza se pojavljuje kada jedno telo pršljena isklizne napred preko pršljena koji je ispod njega, te napregne disk i zglobove spinalnog segmenta;
  • spinalna stenoza; sužavanje spinalnog kanala zbog okoštavanja kostiju i stvaranja izraslina, diskus hernija ili druge iritacije mogu da izazovu bol u nogama.

Uzroci bolova u vratu

Većina slučajeva bolova u vratu traje između dve i šest nedelja (akutni bol) i u mnogim slučajevima, bol u vratu jenjava sam od sebe sa malo ili nimalo tretmana.

Najčešći uzrok bola u vratu je istezanje mišića, pri čemu je mišić previše istegnut i može da popuca. Istezanje mišića u vratu je tipično izazvano lošim držanjem ili lošom podrškom, kao što je spavanje sa lošom pozicijom vrata.

Uobičajeni uzroci hroničnih bolova u vratu

Hronični bol u vratu je obično izazvan nekom mehaničkom situacijom koja se tiče fasetnih zglobova ili diska, a koja obično potiče od bolnog habanja koje je povezano sa starošću.

Stanja cervikalnog dela kičme imaju tendenciju da pogađaju ne samo vrat, već i glavu, ramena ili ruke. Takva stanja uključuju:

  • cervikalni osteoartritis; osteoartritis u cervikalnom delu kičme izaziva prekomerno trenje u fasetnim zglobovima vrata, što dovodi do bolova u vratu i ukočenosti; pored toga, cervikalni osteoartritis može da izazove okoštavanje, koje se razvija i dovodi do glavobolja u podnožju lobanje i bolova u korenu nerava u ramenima, rukama i šakama;
  • bolest degenerativnog cervikalnog diska; uobičajen uzrok hroničnog bola u vratu je degeneracija ili habanje cervikalnog spinalnog diska; degeneracija cervikalnog diska tipično izaziva hroničan bol u donjem delu vrata i povremene epizode teških bolova i nestabilnosti;
  • cervikalna diskus hernija; ako disk cervikalnog dela kičme iskoči ili se izboči iz svog ležišta, to može da izazove upalu i iritaciju okolnih zglobova, mišića i korena nerava; diskus hernija cervikalnog diska obično izaziva neurološki bol u ramenima i rukama, kao i blag ili umeren bol i ukočenost u vratu;
  • cervikalna foraminalna stenoza; cervikalna foraminalna stenoza se odnosi na sužavanje prostora gde koren nerva izlazi iz pršljena i može biti izazvan osteoartritičnim okoštavanjem ili diskus hernijom; ovo stanje obično izaziva bol, slabost i ukočenost u ramenima ili ruci, kao i mogući bol u vratu;
  • cervikalna stenoza sa mijelopatijom; sužavanje spinalnog kanala u vratu ili cervikalna stenoza može da dovede do neuroloških simptoma koji se zovu mijelopatija; simptomi mijelopatije obično uključuju smanjene fine motoričke veštine, probleme sa hodanjem bez potpore, ukočenost, slabost i oštar bol u ramenima, rukama i/ili šakama.

Primarni faktor rizika za bol u vratu uključuje loše držanje, kao što je gledanje na dole u ekran telefona dug vremenski period. Pored toga, bol u vratu i ukočenost mogu biti rezultat lošeg uzglavlja za vrat tokom spavanja, dizanja tereta iznad glave i pokreti koji stavljaju ponavljajući stres na mišiće i zglobove vrata.

Spondiloza vrata i kičme kao uzrok bolova

Spondiloza vrata ili cervikalna spondiloza je hronična degenerativna bolest vratnog dela kičme koja pogađa telo pršljenova i međupršljenske diskove u vratu (u formi diskus hernije ili formiranja izraslina na kostima) kao i sadržaje kičmenog kanala (koren nerava i/ili kičmena moždina). Neki autori takođe uključuju degenerativne promene u fasetnim zglobovima, longitudinalnim ligamentima i ligamentum flavum.

Spondiloza napreduje kako čovek stari i često dođe do toga da se razvije na više mesta. Najčešći uzrok progresivne kompresije kičmene moždine i korena nerva jeste upravo hronična cervikalna degeneracija. Spondilozne promene dovedu do stenoze kičmenog kanala, a ona vodi do mijelopatije.

Kako osoba stari tako njegovi međupršljenski diskovi gube na hidraciji i elasticitetu. Upravo ovi gubici dovode do naprsnuća i fisura. Ligamenti koji okružuju pršljenove takođe gube svoja elastična svojstva  te se razvijaju posledice tog tegljenja u vidu priraslica. Posledično, disk dođe u kolaps što je rezultat biomehaničke inkompetencije, a to izaziva anulus da se isturi napred, tj. spolja (da ispadne iz svog ležišta). Pošto se prostor diska sužava, anulus ispada a fasete se izmene. Ova promena povećava pokretljivost u spinalnom segmentu i to ubrzava oštećenja diska. Mogu se dogoditi fisure anulusa i hernijacija. Akutna diskus hernija može zakomplikovati hronične spondilozne promene.

Bol u vratu može biti izazvan mnogim uzročnicima ali je jedan od najčešćih onaj koji je vezan za sam proces starenja. Kao i ostatak tela, diskovi i zglobovi u vratu polako propadaju jer čovek stari. Vratna spondiloza, često nazvana i artritis vrata, je medicinski termin za ove promene koje su povezane sa starošću i sa “habanjem”.

Vratna spondiloza je veoma uobičajena bolest. Više od 85 posto ljudi koji imaju preko 60 godina su pogođeni ovom bolešću. Stanje veoma često izaziva bol i ukočenost u vratu, mada ima i onih ljudi sa vratnom spondilozom koji ne iskuse nikakve primetne simptome. U većini slučajeva, vratna spondiloza dobro reaguje na konzervativne tretmane koji uključuju lekove i fizikalnu terapiju.

Uzroci

Cervikalna spondiloza potiče od degenerativnih promena koje se pojavljuju u kičmi kako starimo. Ove promene su normalne i pojavljuju se kod skoro svakoga. U stvari, skoro polovina populacije srednjih godina i stariji ljudi imaju istrošene diskove koji ne izazivaju bolne simptome.

Degeneracija diska i okoštavanje. Kako diskovi u kičmi stare, oni gube visinu i počinju da se sabijaju. Oni takođe gube sadržaj vode, počinju da se isušuju i slabe. Ovaj problem dovodi do kolapsa prostora oko diska i gubitka visine između diskova.

Kada fasetni zglobovi dožive pojačan pritisak, oni počinju da se degenerišu i razvija se artritis. Nežna, glatka, klizava zglobna hrskavica koja pokriva i štiti zglobove kreće da se troši. Ako se hrskavica u potpunosti istroši , može rezultirati trenjem kosti o kost.

Kako bi odgovorilo na gubitak hrskavice, telo može da počne da stvara novu kost na fasetnim zglobovima kako bi potpomoglo pršljen. Vremenom, ove koštane izrasline mogu suziti prostor kojim prolaze nervi i kičmena moždina (stenoza).

Faktori rizika

Starenje je najčešći razlog za cervikalnu ili vratnu spondilozu. Stanje je veoma često kod pacijenata koji su sredovečni ili stariji.

Drugi faktori koji mogu povećati rizik od razvijanja cervikalne spondiloze i bolova u vratu uključuju:

  • genetiku – porodična istorija spondiloze i bolova u vratu;
  • pušenje – jasno povezano sa pojačanim bolovima u vratu;
  • profesija – poslovi sa dosta ponavljajućih pokreta u vratu ili poslovi tokom kojih se nešto diže iznad glave;
  • depresija ili anksioznost;
  • prethodna povreda ili trauma vrata.

Simptomi

Za većinu ljudi, spondiloza vrata ne izaziva simptome. Kada se simptomi dogode, oni obično uključuju bol i ukočenost u vratu. Bol se može kretati od blagog do teškog. Ponekad se bol pogoršava kada gledamo na gore ili na dole tokom dužeg perioda, ili tokom nekih aktivnosti u kojima se vrat drži u istom položaju duži period vremena – kao što je vožnja ili čitanje knjige. Bol prolazi sa odmaranjem i ležanjem.

Drugi simptomi mogu uključivati:

  • glavobolje;
  • pucketanje i krckanje u vratu kada ga okrećete;
  • u nekim slučajevima, spondiloza vrata rezultira sužavanjem prostora koji je potreban kičmenoj moždini ili korenu nerava; ako se to dogodi, simptomi mogu uključivati utrnulost i slabost u rukama, šakama i prstima;
  • teškoće pri hodanju, gubitak ravnoteže ili slabost u rukama i nogama;
  • spazme u mišićima vrata i ramena.

Tretmani i lečenje

U većini slučajeva, tretman za spondilozu vrata nije hirurškog tipa. Nehirurški tretmani uključuju: fizikalnu terapiju, lekove, injekcije na bazi steroida, meku vratnu kragnu, cervikalnu epiduralnu blokadu, itd.

Hirurško lečenje se obično ne preporučuje sve dok lekar ne utvrdi da je neophodno jer je spinalni nerv uklješten ili je kičmena moždina pod pritiskom.

Loading...