Sladoled – kalorije, vitamini i prednosti za zdravlje

Sladoled je osvežavajuća poslastica popularna tokom cele godine, a naročito tokom vrelih letnjih dana. Svaki maloprodajni objekat širom sveta tokom leta ima pune zamrzivače sladoleda najrazličitijih veličina, oblika i ukusa koji variraju od vodenih, poluvoćnih, do čokoladnih, sladoleda od pistaća, straćatele, badema i lešnika, kako na drvce, u kornetu, tako i u većim porodičnim pakovanjima.

Iako nas od malena uče i štetnim dejstvima sladoleda, prvenstveno zbog zaleđenosti, činjenica je da sladoled, u zavisnosti od vrste i sastava, ima i svojih prednosti za zdravlje, brojnih vitamina i proteina, naročito kada se radi o domaćim voćnim sladoledima koji su sve popularniji.

Greška koju svi pravimo je ta što njegovo poreklo povezujemo isključivo sa modernim vremenima i kulinarskim trendovima. Istina je, pak, mnogo drugačija. Činjenica je da je su u sladoledu uživali još Stari Rimljani i Grci, drevni Kinezi i Persijanci.

Dok su u Kini pripremali ovu poslasticu od zaleđene mešavine mleka i pirinča, Persijanci su ga pravili od ružine vodice sa dodacima i bio je posluživan isključivo visokim članovima plemstva. Atinjani, sa druge strane, prodavali su sneg pomešan sa medom i voćem na svojim trgovima, a sam Hipokrat, otac medicine, ga je preporučivao širokim narodnim masama kao izuzetno zdravu poslasticu.

Tokom vekova se sladoled u različitim varijantama širio i kod druge nacije, a sa njegovom komercijalizacijom je započeto pronalaskom zamrzivača, kojim je omogućena šira proizvodnja i duže čuvanje.

Za današnje najpopularnije mlečne sladolede su zapravo zaslužni sami Italijani koji i dalje prave najbolje sladolede u celom svetu. Sladoled se danas jede u kornetu, na drvce, sa njim se prave kolači i torte, služi kao dodatak vaflima i palačinkama, a leti je čest dodatak kafama, frapeima i šejkovima.

Loading...

Kada pričamo o sladoledima, najčešće govorimo o mlečnom zaleđenom proizvodu sa raznim ukusnim aromama i dodacima. Ali, koja su njegova zdravstvena dejstva i koliko kalorija unosimo sa samo jednom kuglom sladoleda dnevno?

Nutritivna vrednost i kalorije

Već je pomenuto na početku teksta da postoji više varijanti pravljenja sladoleda, ali ipak, kada pominjemo sladoled, prva asocijacija su nam mlečni sladoledi. Saveti starijih zapravo i nisu bili laž. Sladoledi uglavnom sadrže dosta zasićenih masti i šećera, a uglavnom i veštačke arome i dodatke, što ga, logično, i ne čini naročito zdravom namirnicom.

Ipak, njegovo dejstvo na organizam i nije zaista tako preterano štetno. Njegova nutritivna vrednost ipak zavisi od vrste sladoleda i dodataka koji se upotrebljavaju pri spravljanju istog. Šećeri, naravno, i nisu najpodobniji za naš organizam, dok zasićene masti dovode do gojaznosti, ali i utiču na pojavu mnogo ozbiljnijih problema poput kardiovaskularnih problema i dijabetesa.

Ukoliko za primer uzmemo kuglu sladoleda od čokolade koja teži otprilike 66 grama, vrednosti su sledeće:

  • Ugljeni hidrati: 19 grama
  • Šećeri: 17 grama
  • Masti: 7 grama
  • Proteini: 3 grama

Loading...

Što se kalorija tiče, a broj kalorija je generalno jedno od najčešćih pitanja sladokušaca, one zavise od vrste sladoleda do vrste sladoleda. Sladoledi sa više kalorija su svakakvo sladoledi koji u svom nadevu imaju keks, čokoladu orašaste plodove, bombone i slično, dok se voćni vode kao zdraviji i niže kalorični.

Naravno da će običan vodeni sladoled na štapiću imati znatno manje kalorija nego čokoladni kornet sa kuglama od vanile i čokolade posut orasima, ali, o kojim brojkama mi ovde pričamo?S obzirom da broj kalorija varira od vrste sladoleda, mi ćemo pokušati da Vam damo bar neki odokativni uvid, obzirom na to da je nezahvalno govoriti o tačnim ciframa.

Kugla sladoleda ima u proseku 66 grama, što mu dođe odprilike 120 do 150 kalorija. 100 grama običnog sladoleda ima oko 207 dok 100 grama mlečnog sladoled krema ima oko 195 kalorija.

Sladoledi na štapiću opet variraju od nadeva:

  • Sladoled od vanile sa glazurom od čokolade: 100 kalorija
  • Sladoled od čokolade sa glazurom od čokolade: 150 kalorija
  • Sladoled od vanile sa glazurom od čokolade i voćnim punjenjem: 160 kalorija
  • Sladoled od čokolade sa glazurom od čokolade i punjenjem od čokolade: 255 kalorija

Vitamini i minerali

Upravo smo videli da sladoled ima svoje loše strane. Visoko je kaloričan i sadrži velike koncentracije ugljenih hidrata, zasićenih masti i šećera. Osim kao savršeno letnje osveženje, da li sladoled ima još dobrih strana? Na primer, da li ima vitamina?

Naravno, ukoliko govorimo o domaćim voćnim sladoledima, svakako će oni imati manje kalorija, a više vitamina, mada je i to retkost, naročito kada se radi o kupovnim industrijski pravljenim sladoledima.

Ipak, sladoled donekle i jeste riznica vitamina i minerala, doduše, ne baš u tolikoj količini, ali njegova šarolikost ukusa svakako znači i šarolikost u ovom pogledu.
Kada govorimo o mlečnim sladoledima, već se naziru dve veoma bitne supstance za čoveka, a to su kalcijum i magnezijum koji pozitivno utiču na kosti, zube i kosu, ali i rad i održavanje mišićnih tkiva.

Pored kalcijuma i magnezijuma, naravno, u zavisnosti od vrste nadeva, u sladoledu se mogu naći i kompleksi vitamina A, C, E i K, kao i nekih vitamina iz grupe vitamina B, ali i gvožđe, bakar, mangan, potazijum, selen, mangan, riboflavin, tiamin, cink i niacin.

Prednosti za zdravlje

Ukoliko ima nekih vitamina, podrazumeva se da sladoled nije samo još jedan osvežavajući agens koji je štetan za naš organizam. Mada, čak i kada bi se to ispostavilo kao tačno, mala je verovatnoća da bi pripadnici svih starosnih grupa odlučili da se odreknu ove poslastice.

Srećom po sve ljubitelje koji ne provode ni jedan letnji, a ponekad ni zimski dan, bez konzumacije barem jednog korneta, kugle ili štapića sladoleda, sladoled ima i svoje dobre strane zbog kojih je još od davnina preporučljiv u kontrolisanim količinama.

Loading...

Izvor energije: U vrelim letnjim danima nema boljeg pokretača nego hladnih, a u isto vreme visokokaloričnih aditiva. Vrelina i težak vazduh tokom leta veoma iscrpljuju naša tela čak iako dane provodimo bez ikakvih fizičkih napora. Kao zamrznuta, a u isto vreme i poslastica sa većim brojem kalorija, veruje se da je sladoled savršena poslastica koja okrepljuje i dušu i telo u ovakvim situacijama. Naravno, mora se voditi računa o količini pojedenog sladoleda jer nije uvek moguće u potpunosti potrošiti sve unete kalorije tokom dana, a one se tada nastanjuju u organizmu u vidu masnih naslaga.

Izvor dobrog raspoloženja: svi slatkiši, uključujući i sladoled, podižu nivo serotonina u organizmu, a samim tim i raspoloženje. Ovo, naravno, ne znači da bi trebalo da prisvojite čitavo veliko pakovanje porodičnog sladoleda samo za sebe, ali isto tako stoji i činjenica da je sladoled daleko zdraviji slatkiš od mlečnih čokolada i bombona, s obzirom na to da ima više korisnih nutritijenata, te ne predstavlja suvoparno taloženje kalorija.

Izvor vitamina i minerala: Iako nije neka prava količinski bogata riznica, sladoled je jedna od poslastica u kojoj se može kombinovati najrazličitiji broj različitih nadeva i samim tim u organizam uneti najrazličitije vrste vitamina i minerala. Kada govorimo o mlečnim sladoledima, već smo napomenuli veće količine kalcijuma i magnezijuma, ali i važnih antioksidanasa u vidu vitamina C i E, a tu su i vitamini iz B grupe vitamina, kao i vitamin A.

Smanjuje smetnje tokom PMS-a: Mnogo puta ste u filmovima videli kako žene u ovim momentima u slast slistaju celu kutiju sladoleda kako bi im bilo bolje i ovo nije jedna od izmišljenih teorija. Činjenica je da fosfor koji se u velikim koncentracijama nalazi u sladoledu utiče na raspoloženje i samim tim smanjuje rizik od naglih promena raspoloženja kojima su žene širom sveta sklone tokom PMS-a, zbog čega je preporučljivo imati ga u ruci tokom te nedelje u mesecu.

Uništava bakterije u grlu: Uprkos tome što su nas kao male učili da treba izbegavati sladoled tokom zimskih dana i čekati da se malo rastopi i ugreje dok ne postane mek i kašast, istina je da je sladoled čak i poželjan u zimskim danima jer je već poznato da hladnoća ubija bakterije i parazite, te je veoma uspešan borac protiv istih u našem grlu. Veruje se da je tokom zime poželjno konzumirati isključivo toplu hranu i napitke u vidu toplog čaja i kafe, činjenica je zapravo da je sladoled poželjniji zimi nego leti baš zbog hladnoće u vazduhu. Naime, temperaturna razlika u grlu je tada znatno manja, a sladoled će u tim trenucima biti veoma primamljiva prevencija od upala grla i sličnih problema, dok je leti on jedan od glavnih izazivača problema u grlu.

Jedan od dokaza ove teorije jeste da stanovnici hladnijih nordijskih krajeva svakog dana uživaju u barem jednom hladnom sladoledu tokom zime, a statistika pokazuje da su baš ti narodi manje skloni oboljenjima organa disajnog sistema nego narodi koji naseljavaju toplije, mediteranske krajeve.

Ukoliko ste se tokom svih ovih godina života u neznanju odricali sladoleda isključivo zbog njegovih loših uticaja na Vaš organizam, sve ove navedene činjenice su Vam dokaz crno na belo da sladoled nije samo osvežavajuć, već i zdrav i poželjan tokom svih godišnjih doba.

Loading...