Život savremenog čoveka, prepun je obaveza koje su toliko brojne i gusto raspoređene da ga sputavaju u tome da na adekvatan i pravilan način i redovno vodi brigu o sopstvenom zdravlju.
Drugim rečima, suočen sa brojnim i gusto raspoređenim obavezama, ali i sa sopstvenom željom da te obaveze na vreme ispuni, savremeni čovek veoma često nema dovoljno vremena da vodi računa o svojoj ishrani, da dovoljno i redovno šeta ili da se posveti nekom drugom obliku fizičke aktivnosti i da dovoljno i redovno spava ili odmara.
Svi ti, upravo navedeni propusti koje savremeni čovek pravi prepušten obavezama i svojoj želji da te obaveze ispuni, odražavaju se negativno i štetno na zdravlje i vremenom se pretvaraju u jedan og faktora koji se mogu definisati kao pokretači nastanka i razvoja najrazličitijih oblika zdravstvenih komplikacija i zdravstvenih problema.
Ukoliko se tom faktoru pridruže i drugi faktori (kao što su na primer faktor stalne ili česte izloženosti stresu, faktor prisustva genetske predispozicije ili faktor konzumiranja alkohola ili cigareta), koji se takođe mogu definisati kao pokretači nastanka i razvoja najrazličitijih oblika zdravstvenih komplikacija i zdravstvenih problema u ljudskom organizmu, onda se rizik od pojave tih, najrazličitijih oblika zdravstvenih problema i zdravstvenih komplikacija višestruko povećava.
Najčešći oblici zdravstvenih komplikacija i zdravstvenih problema, koji nastaju kao posledica gore navedenih faktora, poslednjih nekoliko godina, pa i decenija, vezani su za pojavu poremećaja metabolizma, kao što je na primer pojava dijabetesa ili pojava gojaznosti, za pojavu različitih oboljenja srca i krvotoka, ali i za pojavu različitih oblika malignih, odnosno kancerogenih oboljenja.
Na pojavu takvih oblika zdravstvenih komplikacija i zdravstvenih problema, preventivno je moguće delovati kroz isključivanje faktora koji dovode do porasta rizika od njihovog nastanka i razvoja, odnosno kroz uvođenje zdravih navika u režim ishrane, kroz uvođenje optimalne mere fizičke aktivnosti, kroz redovno spavanje i odmaranje, kroz izbegavanje izlaganja stresu, kao i kroz isključivanje ili bar kroz korigovanje štetnih navika kao što je navika konzumiranja alkohola i kao što je navika konzumiranja cigareta.
Sa druge strane, u cilju pravovremenog otkrivanja gore navedenih, ali i brojnih drugih oblika zdravstvenih komplikacija i zdravstvenih problema, potrebno je pristupati obavljanju sistematskog pregleda.
Više o tome šta je konkretno cilj sistematskog pregleda, o tome koliko učestalo treba obavljati sistematski pregled, o tome šta sve obuhvata sistematski pregled, o tome gde treba raditi sistematski pregled i o tome koja je cena sistematskog pregleda, imaćete prilike da se informišete ukoliko nastavite sa čitanjem ovog korisnog teksta.
Šta je konkretno cilj sistematskog pregleda?
Svi gore navedeni oblici zdravstvenih komplikacija i zdravstvenih problema, kao što su dakle poremećaji metabolizma, kao što su oboljenja srca i krvotoka, ili kao što su najrazličitiji oblici malignih oboljenja, ali i brojni drugi oblici zdravstvenih komplikacija i zdravstvenih problema koji takođe mogu nastati i koji se mogu razviti u ljudskom organizmu, veoma dugotrajno mogu ostati neprimećeni iz razloga što u prvim fazama razvoja nisu praćeni simptomima koji bi otkrili njihovo prisustvo.
Iz tog razloga, obavljanje redovnih sistematskih pregleda, ima za cilj da dovede do pravovremenog otkrivanja svih tih, najrazličitijih oblika zdravstvenih komplikacija i zdravstvenih problema i da omogući uspešno započenjanje njihovog lečenja.
U protivnom, ukoliko se obavljanju sistematskog pregleda ne pristupa redovno, mnoge vrste zdravstvenih komplikacija i zdravstvenih problema mogu napredovati toliko da njihovo prisustvo u organizmu čoveka može dovesti do fatalnih posledica, pa čak i do smrtnog ishoda.
Isto tako, postoji još jedan izuzetno važan cilj redovnog obavljanja sistematskog pregleda, a to je utvrđivanje stanja unutrašnjih organa i procenjivanje kvaliteta kroz koji se obavljaju njihove funkcije.
Ukoliko je funkcija nekog unutrašnjeg organa oslabljena i ukoliko shodno tome postoji rizik od toga da će taj organ u bliskoj ili u daljoj budućnosti postati zahvaćen izraženošću određenog zdravstvenog problema, to se može otkriti u okviru obavljanja sistematskog pregleda.
Koliko često treba obavljati sistematski pregled?
Prema mišljenju i prema preporuci lekara, specijalista iz različitih oblasti medicine, sistematski pregled bi trebalo obavljati na svakih godinu dana. Takva preporuka, odnosi se kako na osobe ženskog pola, tako i na osobe muškog pola, a posebno na osobe koje su starije od četrdeset godina i na osobe kod kojih su izraženi gore nabrojani faktori koji povećavaju rizik od mogućnosti nastanka i razvoja različitih oblika zdravstvenih problema i oboljenja.
Upravo preporučena učestalost obavljanja sistematskog pregleda, višestruko povećava šanse za pravovremeno otkrivanje eventualno nastalih zdravstvenih problema i oboljenja u organizmu.
Ukoliko se pak ubrajate u red osoba koje adekvatno i redovno vode brigu o načinu ishrane, o meri u kojoj su uključene u fizičke aktivnosti, o izbegavanju stresnih situacija i ukoliko nemate loše životne navike, kao što je na primer navika konzumiranja cigareta ili navika konzumiranja alkohola na primer, obavljanju sistematskog pregleda možete pristupati i nešto ređe, ali u tom slučaju obratite pažnju na to da vremensko rastojanje između dva sistematska pregleda ne bude veće od dve godine.
Obavljanju sistematskog pregleda ređe od jednom godišnje možete pristupati i ukoliko ste mlađi od četrdeset godina. Ipak, u tom slučaju, baš kao i u prethodno opisanom slučaju, takođe vodite računa da vremensko rastojanje između dva sistematska pregleda ne bude veće od dve godine.
Glavni i osnovni razlog zbog kojeg lekari smatraju i zbog kojeg preporučuju da sistematski pregled treba da se obavlja na svakih godinu dana, ogleda se u tome što na taj način izbegava, tačnije sprečava mogučnost nastanka i razvoja zdravstvenih oboljenja.
Ono što je pritom bitno napomenuti, jeste da ukoliko nakon izvesnog perioda od trenutka kada ste se podvrgli obavljanju sistematskog pregleda osetite da imate problem sa zdravljem (bez obzira o kojoj konkretno vrsti zdravstvenog problema je reč), treba da se obratite lekaru, čak i ukoliko je u okviru prethodno obavljenog sistematskog pregleda utvrđeno da ste zdravi.
Naime, rizik od pojave bilo koje vrste zdravstvenog problema, uvek postoji i zato ukoliko osetite bilo koju vrstu simptoma koji eventualno ukazuju na prisustvo određene vrste zdravstvenog problema, treba d se obratite lekaru, bez obzir na to kada ste prethodno pregledani i na osnovu rezultata pregleda proglašeni zdravim.
Šta obuhvata sistematski pregled?
Svaki sistematski pregled, obuhvata niz specijalističkih pregleda koji se sprovode u cilju detaljne provere stanja i funkcija unutrašnjih organa.
U takav niz specijalističkih pregleda, koji se dakle sprovode u okviru sistematskog pregleda, ubrajaju se sledeći specijalistički pregledi:
- Detaljna laboratorijska analiza krvi i urina: U okviru detaljne laboratorijske analize krvi i urina, vrši se provera vrednosti sledećih elemenata koji su uključeni u sastav krvi ili u sastav urina: Holesterol (i LDL i HDL holesterol odnosno i takozvani loš holesterol i takozvani dobar holesterol), trigliceridi, bilirubin, ALT, AST, glukoza, SE i KKS, gvožđe, kreatinin, transaminaze, hormoni štitne žlezde, mokraćna kiselina.
- Kompletan ginekološki pregled (ukoliko govorimo o sistematskom pregledu za žene): Kompletan ginekološki pregled uključuje ultrazvučni pregled unutrašnjih reproduktivnih organa, uzimanje i analizu vaginalnog brisa, kolposkopiju i PAPA test.
- Kompletan urološki pregled koji uključuje i ultrazvučni pregled prostate (ukoliko govorimo o sistemtskom pregledu za muškarce).
- Ultrazvučni pregled abdomena: U okviru ultrazvučnog pregleda abdomena, utvrđuje se stanje i kvalitet funkcije organa kao što su jetra, pankreas, žučna kesa, bubrezi.
- Ultrazvučni pregled dojki (ukoliko govorimo o sistematskom pregledu za žene).
- Ultrazvučni pregled štitne žlezde.
- EKG pregled.
- Kompletan internistički pregled: U kompletan internistički pregled, uključeno je merenje vrednosti krvnog pritiska i uključena su antropometrijska merenja.
- Merenje telesne mase.
- Merenje telesne temperature.
- Provera prisustva varikoziteta: Provera prisustva varikoziteta, obavlja se kroz pregled ekstremiteta.
- Pregled glave.
- Pregled vrata: Ovaj oblik pregleda podrazumeva i obuhvata kolordopler krvnih sudova vrata.
- Ergometrija (reč je o testu opterećenja srca),
- Spirometrija (reč je o proveri kapaciteta pluća).
Pored upravo nabrojanih vrsta specijalističkih pregleda koji se doslovno uvek sprovode u okviru sistematskog pregleda, ukoliko za tim postoji potreba, u okvir sistematskog pregled se mogu uključiti i različiti drugi specijalistički pregledi, kao i različite druge forme analiza.
Konkretnije, specijalistički oftalmološki pregled, odnosno pregled očnog lekara, zatim specijalistički psihijatrijski pregled, specijalistički neurološki pregled, specijalistički fizijatrijski pregled ili pak specijalistički ortopedski pregled, samo su neki od specijalističkih pregleda koji se ukoliko za tim postoji potreba, takođe mogu uvrstiti u okvir sistematskog pregleda.
Zato, ukoliko iz bilo kojeg razloga smatrate ili samo sumnjate da postoji razlog ili potreba da u okviru obavljanja sistematskog pregleda budete podvrgnuti nekom od gore navedenih specijalističkih pregleda ili pak nekom drugom specijalističkom pregledu koji nije redovno uvršćen u okvir sistematskog pregleda, to saopštite lekaru koji će vam sigurno izaći u susret i koji će vam omogućiti da budete podvrgnuti specijalističkom pregledu koji vam je potreban.
Osim dodatnih specijalističkih pregleda, ukoliko za tim postoji potreba, u okvir sprovođenja sistematskog pregleda mogu biti uvršćene i različite vrste tumor markera, kao i različite druge analize.
Ipak, ne treba zaboraviti da osnovna varijanta sistematskog pregleda, obuhvata oblike specijalističkih pregleda koje smo prvo nabrojali.
Gde raditi sistematski pregled?
Doslovno svaka adekvatno opremljena medicinska ustanova, bilo da je reč o državnoj medicinskoj ustanovi ili o privatnoj medicinskoj ustanovi, svojim pacijentima između ostalog nudi i uslugu obavljanja sistematskog pregleda.
Shodno toj informaciji, jasno i sami možete zaključiti da se u bukvalno svakom gradu u Srbiji nalazi bar nekoliko medicinskih ustanova u kojima možete obaviti sistematski pregled.
Ono što pritom treba da znate, jeste da je obavljanje sistematskog pregleda u privatnim medicinskim ustanovama u određenom smislu jednostavnije nego što je to slučaj u državnim medicinskim ustanovama.
Konkretnije, ukoliko odlučite da obavite sistematski pregled u nekoj od privatnih medicinskih ustanova, to ćete moći da uradite veoma brzo i jednostavno, tačnije dan ili eventualno nekoliko dana nakon telefonskog zakazivanja ove vrste pregleda i pritom, tačno ćete znati kada, to jest u koliko sati ćete doći na red, odnosno imati svoje termine kod različitih specijalista.
Sa druge strane, ukoliko odlučite da sistematski pregled obavite u nekoj od državnih medicinskih ustanova, morate biti naoružani strpljenjem i morate unapred znati da ćete morati da čekate na svoj red.
Zato, naša preporuka je da sistematski pregled obavite u nekoj od najbližih privatnih medicinskih ustanova u vašem gradu.
Razlog više za prisustvo takve preporuke, jeste to što ćete u privatnim medicinskim ustanovama značajno brže dobiti rezultate određenih specijalističkih pregleda koji su uvršćeni u okvir sistematskog pregleda, nego što je to slučaj sa državnim medicinskim ustanovama.
Prilikom izbora medicinske ustanove u kojoj ćete obaviti sistematski pregled, svakako treba da obratite pažnju i na opšte uslove koji su zastupljeni u toj ustanovi. Konkretno, mislimo na higijenske uslove, kao i na uslove koji se odnose na stručnost i profesionalnost medicinskog osoblja.
Sistematski pregled – cena
U većini medicinskih ustanova koje sa nalaze na prostoru naše države, usluga obavljanja sistematskog pregled, dostupna je po ceni koja se kreće u rasponu od 9.200 dinara do oko 11.000 dinara.
Pritom, u određenim periodima godine, u određenim, takođe privatnim medicinskim ustanovama na raspolaganju vam je popust za ovu vrstu pregleda.
Takav popust, može se kretati u rasponu od svega 10 % do 20 %, ali može dostizati i značajnih 50 % ili čak neverovatnih 75 %.
Zato, pre nego što se odlučite za obavljanje sistematskog pregleda, preporučljivo je da se najpre informišete o ceni te vrste medicinske usluge i to u više medicinskih ustanova paralelno.
Prilikom raspitivanja o ceni sistematskog pregleda, obavezno se raspitajte i o mogućem popustu, tačnije o tome da li je i kada je u toj određenoj medicinskoj ustanovi dostupan popust na ovu vrstu medicinske usluge.
Tek kada se dobro informišete o ceni sistematskog pregleda u nekoliko različitih medicinskih ustanova paralelno, tek onda donesite odluku o tome u kojoj medicinskoj ustanovi ćete obaviti sistematski pregled.
U državnim medicinskim ustanovama, cena sistematskog pregleda je neuporedivo niža nego što je to slučaj u privatnim medicinskim ustanovama i podrazumeva tek plaćanje participacije i plaćanje tek određenih oblika specijalističkih pregleda koji su uvršćeni u okvir sistematskog pregleda.
