Urin bi se mogao definisati kao tečni otpad koji proizvode bubrezi. On je bistar, proziran i normalno ima žutu boju. Čovek za 24 sata, u proseku izluči između 1.20 i 1.80 l. Hemijski gledano, urin je uglavnom vodeni rastvor soli i supstanci koje zovemo urea ili mokraćna kiselina.
Urin normalno sadrži oko 960 delova vode i 40 delova čvrste materije. Abnormalno, može sadržati šećer (kod dijabetesa), albumin (protein, u nekim oblicima bubrežnih bolesti), žučne pigmente (kod žutice) ili abnormalne količine bilo kojih normalnih komponenata.
Krv u urinu može se ponekad videti samo pod mikroskopom. Procenjivanje krvi u urinu zahteva uzimanje u obzir čitavog urinarnog trakta. Analize koje se koriste za dijagnozu krvi u urinu mogu uključivati skener, cistoskopiju, ultrazvuk, urinokulturu i urinocitologiju. Krv u urinu je inače poznata pod nazivom hematurija.
Naši bubrezi stvaraju urin filtrirajući otpade i višak vode iz krvi. Otpad se zove urea. Naša krv je prenosi do bubrega. Od bubrega, urin putuje do dve tanke cevčice koje se zovu ureteri, do bešike. Bešika drži urin dok nismo spremni da uriniramo. Naduje se u kružnom obliku kada je puna, a smanji se kada je prazna. Ako je naš urinarni sistem zdrav, bešika može da zadrži i do pola litre urina od 2 do 5 sati.
Normalna boja urina varira od svetlo žute do tamnoćilibarne – to je rezultat pigmenta koji se zove urohrom i koliko je on koncentrisan u urinu.
Pigmenti i druga jedinjenja iz određenih namirnica i lekova mogu promeniti boju vašeg urina. Cvekla, bobice, među ostalima najviše utiču na boju. Mnogi lekovi daju urinu življu boju, kao što je crvena, žuta ili zelenkasto-plava.
Neobična boja urina može biti znak bolesti. Na primer, tamnocrvena do braon boje je znak porfirije, retkog nasleđenog poremećaja crvenih krvnih zrnaca.
Normalna boja urina varira u zavisnosti od toga koliko vode pijete. Tečnost rastvara žuti pigment u urinu, pa što više pijete, vaš urin će izgledati bistrije. Kada pijete malo, boja postaje koncentrisanija. Teška dehidracija može da proizvede urin boje ćilibara.
Kada laboratorijski analiziramo mokraću, možemo otkriti mnogo podataka o svom zdravstvenom stanju.
Mokraćna analiza se smatra vrlo korisnom metodom pregleda jer se tako dobijaju podaci o tome kakav je naš metabolizam, ali i kakvo nam je stanje urinarnog trakta.
Osnovne laboratorijske analize mokraće podrazumevaju sledeće tri:
- deskripcija fizičkih i hemijskih obeležja same mokraće kao što su boja, miris, izgled, težina (specifična) i reakcije;
- isključivo hemijska analiza koja posmatra prisustvo šećera, proteina, urobilinogena, nitrata, bilirubina i ketona;
- sediment urina ili analiza sedimenta urina koja putem mikroskopa analizira i pregleda talog koji ostaje nakon centrifugiranja urina.
Analizom sedimenta urina se utvrđuje da li u njoj ima kristala, ćelija, bakterija, itd.
Analiza urina
Analiza urina je, dakle, grupa fizičkih, hemijskih i mikroskopskih analiza. Ove analize otkrivaju i/ili mere nekoliko supstanci u urinu, kao što su nusprodukti normalnog i abnormalnog metabolizma, ćelije, ćelijski fragmenti i bakterije.
Zašto se radi analiza urina? Ova analiza se radi radi rutinskog pregleda, potom kako bi se pomoglo u dijagnozi i/ili praćenju nekih bolesti i stanja, kao što su bolesti bubrega i infekcije urinarnog trakta.
Kada treba otići na analizu urina? Kada imate simptome kao što su abdominalni bol, bol u leđima, česta ili bolna urinacija. Takođe, ova analiza se radi i kao deo sistematskih pregleda, potom trudničkih pregleda ili pre neke hirurške operacije.
Koliko je urina potrebno da bi se izvršila analiza? Za analizu urina je potrebno oko 30 ml do 60 ml urina. To je sasvim dovoljan uzorak za tačne rezultate.
Analiza urina, kao što je rečeno, jeste grupa fizičkih, hemijskih i mikroskopskih analiza. Ove analize otkrivaju i/ili mere nekoliko supstanci u urinu, kao što su nusprodukti normalnog i abnormalnog metabolizma, ćelije, ćelijski fragmenti i bakterije.
Urin proizvode bubrezi. Oni filtritaju otpad iz krvi, pomažu u regulisanju količine vode u telu i konzerviraju proteine, elektrolite, kao i druga jedinjenja koje telo može ponovo da koristi. Sve što nije potrebno, eliminisano je urinom, putujući od bubrega kroz uretere do bešike, a zatim kroz uretru izvan tela. Urin je uglavnom žut i relativno bistar, ali svaki put kada osoba urinira, boja, količina, koncentracija i sadržaj urina će biti malo drugačiji zbog različitih sastojaka.
Mnogi poremećaji se mogu otkriti u ranim fazama identifikovanjem supstanci koje nisu normalno prisutne u urinu i/ili merenjem nenormalnih nivoa određenih supstanci. Neki primeri uključuju glukozu, proteine, bilirubin, crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca, kristale i bakterije. Oni mogu biti prisutni jer:
- postoji povišeni nivo supstance u krvi i telo na to reaguje pokušavajući da eliminiše višak putem urina;
- prisutna je bubrežna bolest;
- postoji infekcija urinarnog trakta, kao u slučaju bakterija i belih krvnih zrnaca.
Kompletna analiza urina sastoji se od tri različite vrste:
- vizuelni pregled kojim se ocenjuje boja i bistrina urina;
- hemijski pregled koji hemijski testira na 9 supstanci koje pružaju vredne informacije o zdravlju i bolestima i određuje koncentraciju urina;
- mikroskopski pregled koji identifikuje i broji tip ćelija, cilindričnih ćelija, kristala i drugih komponenata kao što su bakterije i sluz koje mogu biti prisutne u urinu.
Mirkoskopski pregled ili sediment urina se obično radi kada postoje nenormalni nalazi na vizuelnom i hemijskom pregledu, ali i ako je lekar posebno naglasio.
Kao što smo rekli, da bi se sakupio urin koji ide na analizu, dovoljno je dati od 30 do 60 ml urina. On treba da bude sakupljen u sterilnoj flašici. Obično se traži da to bude prvi jutarnji urin jer je on koncentrisaniji i pre će se uz pomoć njega detektovati abnormalnosti.
Uzorak urina se mora odneti odmah u laboratoriju.
Sediment urina ili mikroskopski pregled
Mikroskopski pregled se može, ali i ne mora izvoditi kao deo rutinske analize mokraće. Tipično će biti urađen ako postoje abnormalni nalazi na fizičkom i hemijskom pregledu urina, pa će se rezultati sve tri analize uzeti u obzir za tumačenje.
Mikroskopski pregled se vrši nad sedimentom urina – urin se iscentrifugira kako bi se koncentrisale supstance na dnu epruvete. Tečnost na površini epruvete se potom odbaci, a kapljice preostalog sedimenta se pregledaju pod mikroskopom. Ćelije, kristali i druge supstance se broje. Pored toga, neki entiteti, ako su prisutni, računaju se i beleže terminom “malo”, “srednje” i “mnogo”, kao što su epitelne ćelije, bakterije i kristali.
Koje ćelije i druge supstance se mogu videti u sedimentu urina?
Crvena krvna zrnca
Normalno, nekolicina crvenih krvnih zrnaca je prisutna u sedimentu urina (0-5). Pozitivan hemijski test na hemoglobin i povećan broj crvenih krvnih zrnaca koji se vidi pod mikroskopom indicira da ima krvi u urinu. Međutim, ovaj test ne može biti iskorišćen kao tekst koji utvrđuje odakle dolazi ta krv. Na primer, kontaminacija urina krvlju iz hemoroida ili vaginalnog krvarenja ne može se razlikovati od krvarenja iz urinarnog trakta. Zbog toga je važno da se sakupi specimen urina korektno i da žena ne ide na anlizu dok je u periodi.
Krv u urinu nije normalan nalaz, ali nije neuobičajeno i nije obavezno razlog za alarm. Hematurija je znak ili indikator koji će navesti lekara da istražuje dalje kako bi probao da odredi šta je pravi uzrok prisustva krvi. Kao deo svoje pretrage, lekar će evaluirati medicinsku istoriju pacijenta, izvršiće fizički pregled i povezaće znake i simptome.
Neki od uzroka hematurije su benigni, i to su privremena stanja koja ne traju dugo i rešavaju se sa malo ili bez specifičnog lečenja. Ako ima krvi u urinu zajedno sa belim krvnim zrncima i bakterijama, to može biti uzrokovano infekcijom urinarnog trakta koja se lako leči antibioticima. Neki uzroci hematurije, međutim, mogu biti kritična stanja ili mogu predstavljati hronično stanje koje zahteva lečenje i praćenje.
Bela krvna zrnca
Broj belih krvnih zrnaca u sedimentu urina je normalno nizak (0-5). Bela krvna zrnca mogu biti kontaminanti, kao što su oni iz vaginalnih sekrecija. Povećan broj belih krvnih zrnaca koji se vidi u urinu pod mikroskopom i/ili pozitivan test na leukocite može ukazivati na infekciju ili zapaljenje negde u urinarnom traktu. Ako su prisutne i bakterije, onda one ukazuju na neku urinarnu infekciju.
Epitelne ćelije
Epitelne ćelije se obično prikazuju kao “malo”, “srednje” i “mnogo” prisutne. Normalno, kod žena i muškaraca, malo epitelnih ćelija može biti registrovano u sedimentu urina. Kod bolesti urinarnog trakta kao što su infekcije, upale i maligniteti, povećan broj epitelnih ćelija je prisutan. Određivanje vrste prisutnih epitelnih ćelija može ponekad da pomogne u identifikaciji određenih stanja. Na primer, epitelne ćelije koje sadrže velike količine razloženog hemoglobina (hemosiderin) mogu indicirati da je u urinu nedavno bilo crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina.
Bakterije, gljivice i paraziti
Kod zdravih ljudi, urinarni trakt je sterilan i u njemu ne bi trebalo da bude mikroba kada se sediment urina posmatra pod mikroskopom.
Ako su viđeni mikrobi obično se obeležavaju oznakama “malo”, “umereno” i “mnogo”.
Bakterije koje potiču sa okolne kože mogu ući u urinarni trakt kroz uretru i mogu doći do bešike, izazivajući infekciju urinarnog trakta. Ako se infekcija ne leči, bakterije se mogu nastaniti i u bubrezima izazivajući infekciju bubrega. Ako osoba ima nekomplikovanu infekciju donjeg urinarnog trakta, onda se ona leči bez analize urina, odnosno bez urinokulture. Međutim, ako osoba ima česte urinarne infekcije, onda je neophodno uraditi urinokulturu.
Kod žena, ređe kod muškaraca, mogu biti prisutne i gljivice u urinu. One su obično prisutne kod žena koje imaju vaginalnu gljivičnu infekciju jer je urin kontaminiran vaginalnim sekrecijama tokom uzimanja uzorka. Ako se gljivice vide u urinu, onda se osoba mora lečiti od gljivične infekcije.
Trichomonas vaginalis je parazit koji se može naći u urinu žena, ređe muškaraca. Isto kao i kod gljivičnih infekcija, ovaj parazit je prisutan u vaginalnoj sluzokoži, pa dospe u urin kontaminacijom.
Cilindrične čestice
Cilindrične čestice se ponekad mogu naći u urinu, a one se formiraju od koagulisanog proteina koje ispuštaju bubrezi. One se formiraju u dugim, tankim, šupljim cevčicama u bubrezima koje su poznate kao tubule. Pod mikroskopom, one obično izgledaju kao viršlice i kod zdravih ljudi su obično bistre. Zdrav čovek može imati malo ovih hijalina.
Ukoliko se primeti veći broj ovih cilindričnih ćelija, onda to ukazuje na neku bubrežnu bolest.
Kristali
Urin sadrži mnogo rastvorenih supstanci – otpadnih hemikalija koje organizam mora da eliminiše. Ove rastvorene supstance mogu da formiraju kristale, čvrste forme ako je pH urina veoma kiseo ili veoma bazan. Takođe, to se može dogoditi ako je koncentracija rastvorenih supstanci uvećana i ako temperatura urina promoviše njihovo formiranje.
