Već 7 milenijuma unazad u Kini se pažljivo gaji i neguje kultura prikupljanja i upotrebe pečuraka u medicini i kulinarstvu. Ranije su nazivane magičnim biljkama zato što su samo mogle da izniknu same od sebe nakon kiše, ali su ljudi postepeno, nakon otkrivanja novih vrsta pečuraka, počeli da ih uzgajaju kako prirodno, tako i veštački i njihovu proizvodnju komercijalizuju.
Danas se pečurke koriste u kulinarstvu za spremanje različitih specijaliteta, a u mnogim slučajevima su i one same specijalitet. Osim kao delikates, pečurke se takođe koriste i u alternativnoj medicini zbog svog prirodnog bogatstva mineralima, vitaminima i proteinima.
Jedna od najrasprostranjenijih i najčešće upotrebljavanih pečuraka su šampinjoni, prvenstveno zbog lakoće produkcije, a zatim i velike hranljivosti i zdravstvenih beneficija koje nose sa sobom. To su okruglaste pečurke, kratkih stabljika i bucmastog šešira, različitih nijansi od bele do sivkasto smeđe boje, koji se lako proizvode i održavaju.
Zbog svog svojstva lakše produkcije, koja može biti i prirodna, ali i veštačka, šampinjoni su izuzetno laki za pronalaženje kako na pijacama, tako i maloprodajnim objektima po izuzetno niskoj ceni.
Iako se šampinjoni mogu naći i u prirodi, mnogi ljudi izbegavaju potragu zbog rizika od mešanja šampinjona sa nekim pečurkama koje su fatalne za ljudski život. Zato se njihova proizvodnja mahom svodi na domaći, veštački uzgoj, ali se, sa pozitivne strane one mogu naći tokom cele godine na tržištu, a sam način proizvodnje nikako ne utiče na koncentraciju zdravih i hranljivih supstanci.
Naime, kada govorimo o veštačkoj proizvodnji šampinjona, ne mislimo na dodatke pesticida niti sličnih otrova koji pospešuju brži i estetski bolji uzgoj, već govorimo o plastenicima i veštački stvorenim prirodnim uslovima u vidu kvalitetne zemlje i izazivanja prirodnih prilika koji u vanjskom svetu pospešuju brži rast.
Zbog svog karakterističnog i mirisa i ukusa, šampinjoni se mogu spremati na mnogo načina. Mogu se jesti skoro sirovi, kuvani, pečeni ili prženi, punjeni, u vidu sosa, kao dodatak jelu ili čak kao delikates sa roštilja.
U svakom slučaju, šampinjoni su dokazano izuzetno zdravi za naš organizam, te preporučljivi od strane nutricionista, doktrora specijalista, ali i drevnih naroda.
Ono što još više privlači ljubitelje šampinjona je činjenica da ne goje, a da imaju izuzetno visoke nutritivne vrednosti zbog čega nije potreban unos velikih količina pečuraka kako bi se izazvao osećaj sitosti.
O kojim brojkama je reč i koje su sve zdravstvene beneficije šampinjona pogledajmo u nastavku teksta.
Nutritivna vrednost i kalorije
Šampinjoni su izuzetno hranljivi, ali takođe spadaju i u ’’težu’’ hranu, te prevelike količine i nisu najpreporučljivije. Nosioci su velikog broja vitamina, minerala i proteina, a interesantno je to da je dejstvo šampinjona unikatno jer ne spadaju ni u biljke ni u životinje.
Šampinjoni su bogati hitinom i beta-glukanom koji se veoma korisni za kardiovaskularni sistem čoveka, a, još važnije, bogati su dijetetskim vlaknima koji imaju pozitivan uticaj, kako na kardiovaskularni, tako i na digestivni sistem čoveka. Sveži, kuvani, punjeni, prženi, šampinjoni imaju visoke, ali različite nutritivne vrednosti u 100 grama:
Sveži šampinjoni:
- Ugljeni hidrati: 3 grama (1% potrebnog dnevnog unosa)
- Dijetetska vlakna: 1 gram (4% potrebnog dnevnog unosa)
- Proteini: 3 grama (6% potrebnog dnevnog unosa)
Kuvani šampinjoni:
- Ugljeni hidrati: 5 grama (2% potrebnog dnevnog unosa)
- Dijetetska vlakna: 2 grama (9% potrebnog dnevnog unosa)
- Proteini: 2 grama (4% potrebnog dnevnog unosa)
Kao što možete primetiti, u šampinjonima nema soli, a prisutan je zanemarljiv nivo holesterola. Pored dijetetskih vlakana i proteina, sadrže i visoke koncentracije vitamina i minerala, kao i omega 6 masnih kiselina. Kao što smo već napomenuli, veoma su specifični jer nose karakteristike i plodova biljnog i životinjskog porekla, te se neretko koriste i pri dijetama i hrono ishrani.
Što se kalorija tiče, šampinjoni spadaju u grupu izuzetno niskokaloričnih plodova, zbog čega je i česta namirnica u kućama osoba koje teže da se reše viška kilograma. U 100 grama sirovih šampinjona ima svega 22 kalorije, dok u 100 grama prokuvanih ima svega 28 kalorija. Zbog svoje ’’težine’’, odnosno visoke nutritivne vrednosti, šampinjoni vrlo lako izazivaju osećaj sitosti, a uz nizak nivo kalorija, odličan su obrok tokom dijete.
Vitamini i minerali
Zbog visoke koncentracije vitamina i minerala, šampinjoni su uvek preporučljivi pri hrono ishrani. Redovna konzumacija šampinjona je dovoljna našem telu da ispuni skoro celodnevnu potrebu za unosom minerala i vitamina.
Takođe su preporučljive osobama sa slabu imunitetom, anemičnim i depresivnim osobama, kao i onima kojima je potrebna regeneracija i poboljšanje funkcionisanja digestivnog trakta i koštanog sistema, a potpomažu i proizvodnji enzima.
Što se vitamina tiče, u 100 grama svežih šampinjona ima sledeće koncentracije:
- Vitamin C: 4%
- Vitamin B12: 1%
- Tiamin: 5%
- Riboflavin: 24%
- Niacin: 18%
- Vitamin D: 5%
- Piridoksin: 5%
- Pantenonska kiselina: 15%
- Folati: 4%
Što se minerala tiče, u šampinjonima se nalaze skoro svi potrebni minerali za pravilno funkcionisanje našeg organizma. Doduše, koncentracija nije naročito visoka, ali je dovoljna da ispuni sve dnevne potrebe:
- Bakar: 16%
- Selen: 13%
- Kalijum: 9%
- Fosfor: 9%
- Gvožđe: 3%
- Cink: 3%
- Magnezijum: 2%
- Mangan: 2%
Bakar, zajedno sa vitaminom C igra glavnu ulogu u očuvanju i jačanju imunološkog sistema ljudi tako što se aktivno bori protiv svih štetnih mikroorganizama i slobodnih radikala i tako čine naš organizam jačim i otpornijimm na spoljašnje uticaje.
Magnezijum, kalijum i fosfor imaju snažan pozitivni uticaj na naš kardiovaskularni sistem i sprečavaju hipertenziju, srčani udar i slične probleme.
Gvožđe nam služi za pravilno kruženje kiseonika kroz naš organizam, kao i u borbi protiv anemije.
Bitno je napomenuti i da je koncentracija selena veoma važna u šampinjonima. Naime, selen je snažan antioksidant koji čisti organizam od svih toksina, te služi za detoksikaciju, ali i kao prevencija od raka. Iako neophodan za pravilno funkcionisanje našeg organizma, a, što je još interesantnije, u izuzetno maloj meri, jeste to da ga naš organizam nikako ne može stvoriti sam, makar telo bilo potpuno zdravo i funkcionalno. Zato je potrebno unositi namirnice koje sadrže selen, a šampinjoni su baš jedna od njih.
Prednosti za zdravlje
Već smo iz gore pomenutog uvideli pozitivne uticaje šampinjona, ali napravimo sada mali siže o svim zdravstvenim beneficijama šampinjona:
Čuvaju i poboljšavaju vid: Vitamini i minerali koji se nalaze u šampinjonima značajno utiču na zdravlje očiju, a naročito na bolesti oka poput glaukoma, katarakte ili, pak, oslabljenog vida usled starosti. Zbog toga su šampinjoni naročito preporučeni osobama koje pate od nekih od ovih bolesti, kako bi se smanjili simptomi i širenje ’’zaraze’’, ali takođe i osobama koje imaju genetske predispozicije za neko od ovih oboljenja.
Preventiva od raka: Kao što smo već napomenuli, štampinjoni su bogati selenom, koji je snažan antioksidans te se unosom šampinjona, odnosno selena, naše telo uspeva da odoli raznim toksinima i odoli pojavi i daljem širenju raka. Šampinjoni su takođe preporučeni i osobama kod kojih se rak već razvio, kako bi se smanjili simptomi i pomoglo u izlečenju.
Štiti kardiovaskularni sistem: Zbog unosa štetnih supstanci iz nezdrave hrane, naš imunitet opada i usporava nam metabolizam koji kasnije utiče i na krvotok, a samim tim i na rad srca. Zbog nedostatka tih toksina i holesterola koji začepljuju arterije i održavaju rad srca u šampinjonima, oni se koriste u alternativnoj medicini kao prevencija od kardiovaskularnih oboljenja i smanjenja simptoma istih.
Ubrzava metabolizam: Kao što smo iz prethodno pomenutog videli, uz pomoć prvenstveno selena, ali i dijetetskih vlakana, bakra i vitamina C, telo se aktivno bori protiv mikroorganizama i tako stvara zaštitnu opnu oko organa, ali i ubrzava varenje i pospešuje rad digestivnog trakta čime se ubrzava i metabolizam i sprečava taloženje viška masti i holesterola.
Pomaže mršavljenje: Kako metabolizam sve brže radi, tako je i mršavljenje brže i efikasnije. Osim toga, visoka nutritivna vrednost čini da osetimo sitost nakon manje količine hrane čime izbegavamo i naprezanje creva i ostalih organa sistema za varenje. Pri tom, šampinjoni ne sadrže niti mast niti holesterol, a količina kalorija je mizerna, tako da praktično i nema nekog preterano velikog taloženja viška masti i samim tim dobijanja viška kkilograma.
Štiti koštani sistem: Šampinjoni sadrže i veliki broj minerala koji su dobri za naše kosti i zglobove, te su preporučljivi osobama sa slabijim koštanim sistemom, pate od artritisa, imaju problema sa zglobovima, a pomažu i kod oporavka nakon preloma.
Regulišu dijabetes: Zbog nedostatka šećera i holesterola, sa upotrebom šampinjona možete biti u potpunosti sigurni kada se radi o pojavi dijabetesa. Ali, osim što se od preteranog unosa ne može ni dobiti šećer, šampinjoni čak imaju ulogu i u regulisanju nivoa šećera u krvi.
Recepti za pripremu
Pečurke se mogu jesti na više načina i mogu biti i glavno jelo i servirati kao sos uz neko jelo.
Kao što je slučaj i sa svim drugim vrstama hrane, i šampinjoni su najzdraviji, odnosno imaju najviše minerala i vitamina, kada se serviraju sveži, dok se kuvanjem jedan deo ovih korisnih supstanci i gubi.
Opet, nije svačiji organizam, ali ni ukus isti, ali se srećom šampinjoni mogu kombinovati sa bukvalno svime, od svežeg povrća do prženog mesa, ili sa raznim sastojcima za soseve i onda time preliti neko već spremljeno jelo.
Osnovni recept za pripremu šampinjona:
Potrebni sastojci:
- 300 grama šampinjona
- 100 grama maslaca ili margarina
Ovo je osnovni i najjednostavniji recept za pripremu šampinjona. Sve što treba da uradite jeste da operete šampinjone i odstranite crne delove sa njih. Zatim ih iseckate na četvrtine i propržite u maslacu. Nakon toga, možete ih poslužiti sa krompirom, svežim povrćem ili mesom.
Šampinjoni sa svinjskim mesom
Ovaj recept zahteva malo dužu pripremu, ali su rezultati fenomenalni. Naime, od osnovnih namirnica za pripremu ovog jela su potrebni:
- Luk
- maslac ili margarin
- čisto nemasno meso
- pečurke.
Najpre je potrebno iseckati meso na kockice, a šampinjone lepo oprati i očistiti od svih crnih delova, pa nakon toga iseckati po želji. Sve zajedno prokuvati, a u međuvremenu u drugoj šerpi na maslacu propržiti luk, nakon čega dodati prokuvane šampinjone i meso i prživi na laganoj vatri dok se sve lepo ne sjedini i nakon toga poslužiti sa svežim povrćem, svežim sirom ili bilo kojom ’’hladnijom’’ i svežom namirnicom.
Sos od šampinjona
Veoma jednostavan recept za pripremu sosa od šampinjona koji se može kombinovati uz bukvalno svako glavno jelo.
Potrebno je:
- Glavica crnog luka
- Čen belog luka
- 400 grama šampinjona
- 200 mililitara pavlake za kuvanje
- 100 grama maslaca
Luk iseckati na sitne komade i pržiti na maslacu dok ne omekša. Sa druge strane lepo očistiti i iseckati šampinjone i izgnječiti beli luk. Nakon što crni luk omekša, dodati mu izgnječen beli luk i šampinjone, pa sve zajedno prižiti dok ne budu dovoljno meki. Kada sva tečnost ispari, dodati pavlaku za kuvanje i kuvati na umerenoj vatri dok ne dobijete željenu gustinu sosa.
