Promene na grliću materice ili “ranice” na grliću materice su ne tako retka pojava kod žena.
Grlić materice ili cerviks (latinska reč za vrat) je inferiorni deo uterusa koji izlazi u vaginu. Grlić materice je obično dugačak oko 2.5 do 3 cm u prečniku i 3 cm do 5 cm u dužini. Normalna anatomska pozicija grlića materice je blago nagnut na dole i unazad. Inferiorno, grlić materice se produžava u vaginu kao portio vaginalis sa otvorom cervikalnog kanala u vaginu koji se zove spoljašnji (eksterni) cervikalni otvor (usta). Spoljašnji otvor je obično mali i okrugli kod nerotkinja ili poprečno prorezan kod onih žena koje su imale dilataciju cerviksa tokom porođaja. Cervikalni kanal meri približno 8 mm u širinu i sadrži longitudinalne grebene. Otvor cervikalnog kanala u materici se zove interni ili unutrašnji cervikalni otvor. Područje između endocervikalne i endometrijalne šupljine se zove donji segment materice.
Ono što je možda najvažnije za ovu temu kada je anatomija grlića materice u pitanju jeste tip ćelija kojima je grlić prekriven. Ektocerviks ili vaginalni deo grlića materice pokriven je pločasto-slojevitim epitelom. Ovaj epitel ima debljinu od 0.5 mm i on je od vezivnog tkiva odvojen bazalnom membranom. Ovaj epitel ima u sebi od 15 do 20 redova ćelija. Slojevi idu sa unutrašnje ka spoljašnjoj strani, a to su: bazalni, parabazalni, intermedijalni, superficijalni i poslednji sloj koji se zove sloj deskvamacije.
Sam kanal cerviksa ili endocerviks, obložen je cilindričnim epitelom (jedan red). Ćelije cilindričnog epitela imaju okrugla jedra koja su smeštena blizu baze ćelije.
Granica ili mesto gde se sreću cilindrični epitel i pločasto-slojeviti epitel se zove skvamo-kolumnarna granica.
Upravo ova tačka, koja je vrlo dinamična, skoro nikad ne ostaje na spoljašnjoj strani, tj. ušću cerviksa. Položaj ove tačke je promenljiv i zavisi od hormonske stimulacije (pubertet, trudnoća, menopauza). U navedenim periodima se dešava izlazak cilindričnog epitela van kanala na samu površinu cerviksa.
Promene i lezije na grliću materice –ektopia (eritroplakija) ili “ranica”
Cervikalne erozije mogu zvučati zastrašujuće, ali to ne znači da vaš grlić materice erodira. Zapravo, mnogi medicinski stručnjaci sada preferiraju termine poput “cervikalna eritroplakija” ili “cervikalna ektopija”. Ova pojava je uzrokovana time što glandularne ćelije unutar cerviksa rastu spolja. Zbog toga cerviks izgleda upaljeno.
Šta izaziva cervikalnu eroziju? Hormonalne promene mogu da dovedu do cervikalne ektopije. Tokom toka menstrualnog ciklusa, telo proizvodi hormon estrogen. Povećani nivoi estrogena izazivaju da se cerviks naduje i otvori i kao rezultat, neke glandularne ćelije migriraju izvan cerviksa. Ova promena u ćelijama može da dovede do toga da grlić materice izgleda ranjavo i upaljeno.
Međutim, cervikalna ektopija je potpuno benigna. Mlade žene, trudne žene i žene koje uzimaju oralne kontraceptivne pilule imaju veći rizik od razvoja cervikalne ektopije.
Koji su simptomi cervikalne ektopije? Cervikalna ektopija obično ne izaziva nikakve simptome. Međutim, ona može da izazove neke od sledećih nelagodnosti:
- veliku količinu vaginalnog pražnjenja;
- krvarenje nakon seksualnog odnosa;
- tačkasto krvarenje.
Ovi simptomi mogu biti izazvani i drugim stanjima, pa je u tom slučaju dobro posetiti ginekologa. Ako je cervikalna ektopija uzrok, ginekolog vam može ponuditi tretman.
Većina mladih žena ima neki stepen cervikalne ektopije koja zapravo ne pokazuje nikakve simpotme. Ako ne izaziva simptome, onda nema potrebe za lečenjem. Međutim, ako ona izaziva nelagodnost, lekar može predložiti sledeće tretmane kako bi uklonio glandularne ćelije: dijatermiju, kriokauterizaciju, kauterizaciju srebrnim nitratom.
Cervikalna ektopija, kako smatraju naučnici, povećava rizik od sticanja klamidije.
Cervikalna ektopija je veoma uobičajena u trudnoći zbog promene nivoa hormona. Ali zapamtite, to nije oboljenje i uopšte ne mora imati negativne posledice po fetus. Međutim, važno je obavestiti lekara o bilo kakvom abnormalnom vaginalnom krvarenju tokom trudnoće.
Eritroplakija ili ranica na grliću materice, kako se popularno zove među ženama, predstavlja, dakle, promenu koja se javlja zbog toga što se cilindrični epitel koji se nalazi u kanalu grlića materice, pojavljuje na spoljašnjoj površini cerviksa koji je inače prekriven drugim vrstama ćelija, odnosno pločastim epitelom.
Ovaj pločasti epitel, pa samim tim i taj deo grlića materice, ima roze boju, providan je i gladak. Za razliku od njega, cilindrični epitel iz kanala grlića materice, neravan je, površina ima resice, i tu se stvara sluzava tečnost ili mukus. Kada ovaj cilindrični epitel pređe na spoljašnju stranu cerviksa, onda i ona postaje crvenkasta, pa se konstatuje eritroplakija ili ranica na grliću materice.
Ovakva vrsta epitela je dosta osetljivija kada se nađe u spoljašnjoj sredini. Ona počinje da luči sluz. Ova sluza ima baznu prirodu, dok je vagina prirodno kisela, pa će to smanjiti njenu kiselost. U baznoj sredini se mikroorganizmi mnogo brže razmnožavaju i onda to dovodi do inflamacija i u vagini i na samom grliću materice.
Pacijentkinja kod koje postoji eritroplakija, imaće pojačanu sekreciju kako u vaginalnom, tako i u cervikalnom delu.
Nažalost, mesto na kome se dešava eritroplakija, postaje sredina u kojoj će se pre razviti i dobroćudne, odnosno benigne i zloćudne, odnosno kancerogene promene.
Tokom ginekološkog pregleda sa spekulumom, ginekolog će videti promenu na grliću materice. lekar treba da uradi kolposkopiju, odnosno kolposkopski pregled, da bi detaljno video promene na grliću materice. Naravno, lekar predlaže pacijentkinji obavezan papa test i regularne briseve kako bi otkrio pravi uzrok inflamacije. Brisevi se rade na Chlamidia trachomatis, ureaplasma, mycoplasma; potom bakteriološki bris i bris koji utvrđuje HPV tip (humani papiloma virus).
Ako pacijentkinja ima bakteriju, onda se daju antibiotici. U isto vreme i partner mora biti podvrgnut lečenju.
Šta je leukoplakija? Za razliku od eritroplakije, leukoplakija predstavlja promenu na površini grlića materice koja je bele boje. U tom slučaju, pločaste ćelije se orožavaju, a iza njih se mogu nalaziti i kondilomi i maligne promene. Leukoplakija obično nastaje kao posledica keratinizirajućeg karcinoma, HPV infekcije, hronične traume od dijafragme, itd.
Lečenje ranice na grliću materice i tretmani
Bez obzira na težinu displazije grlića materice, lekar svakako preporučuje redovan papa test i HPV test da bi pratio stanje.
Kada su rezultati dobri, onda ranica ne mora biti uklonjena. Međutim, kada lekar dođe do zaključka da bi promene mogle da evaluiraju, onda se predlaže uklanjanje ranice.
Postoji nekoliko procedura kojima se može uklanjati ranica na grliću materice. Jedna od procedura jeste tzv. LOOP konizacija.
Šta je LOOP konizacija? Ova vrsta ekscizije podrazumeva elektrohiruršku proceduru tokom koje se koristi tanka omča sa električnom energijom niske voltaže, uz pomoć koje se odstranjuje izmenjeno tkivo na cerviksu.
Ovaj zahvat je jednostavan i podrazumeva lokalnu anesteziju.
Šta je laserska konizacija? Ova vrsta zahvata se takođe izvodi u lokalnoj anesteziji. Tokom ove operacije nema mnogo krvarenja iz jednostavnog razloga što laser uspeva da zatvori sve krvne sudove koji su manji od 1 mm. Lekar operaciju izvodi pod kolposkopom, a operacija traje svega 15 minuta.
Kriohirurgija. Kriohirurgija je procedura koja koristi zaleđeni gas (tečni nitrogen) kako bi uništila prekancerozne ćelije na cerviksu. Kada se nezdrave ćelije unište, telo ih zamenjuje novim, zdravim ćelijama. Krioterapija traje oko 10 minuta i izvodi se u budnom stanju pacijenta.
Promene ćelija zbog humanog papiloma virusa
Većina žena koje imaju abnormalne rezultate nakon pregleda i testova grlića materice zapravo nemaju cervikalni kancer. Većina njih ima samo rane promene ćelija koje mogu biti praćene i koje obično nestanu same od sebe ili se uradi rano lečenje kako bi se sprečili kasniji problemi. Veoma je važno ići na redovne preglede i raditi testiranja, kao i pribegnuti tretmanu koji vam je vaš lekar preporučio.
Humani papiloma virus (HPV) predstavlja grupu srodnih virusa, od kojih se neki šire seksualnim putem i koji mogu izazvati kancer, uključujući cervikalni kancer. Evo nekih osnovnih činjenica u vezi sa HPV-om.
Većina HPV infekcija, čak i one koje su visokorizične, nestaju same od sebe bez izazivanja bilo kakvih problema. Protiv njih se izbori imunološki sistem organizma. Međutim, ponekad infekcije sa visokorizičnim HPV tipovima ne odlaze same od sebe. Kada visokorizična HPV infekcija cervikalnih ćelija traje nekoliko godina, ćelije mogu postati abnormalne. Ove promene se mogu pogoršavati tokom vremena i na kraju se mogu pretvoriti u cervikalni kancer, odnosno rak grlića materice. Iako ne postoji trenutno nijedan način da se leči HPV infekcija, cervikalni kancer može biti sprečen detektovanjem i uklanjanjem abnormalnih cervikalnih ćelija pre nego što se pretvore u kancer.
Pušenje može povećati rizik od toga da će HPV infekcija ostati i razviti se u cervikalni kancer. Ako puštite i imate abnormalne rezultate sa papa testa ili HPV testa, onda morate da ostavite cigarete.
HPV infekcije su uobičajene. Većina ljudi koji su seksualno aktivni, imaće sigurno HPV infekciju u nekom trenutku, a neće ni znati da je imaju. HPV infekcije se mogu prenositi i kontaktom preko kože, uključujući vaginalni, analni i oralni seks. Iako kondomi mogu smanjiti rizik od HPV infekcije, oni ne mogu zaštiti u potpunosti.
Postoji veliki broj tipova seksualno prenosivih humanih papiloma virusa. Visokorizični HPV tip može inficirati cervikalne ćelije i izazvati cervikalni kancer. ovi tipovi virusa mogu inficirati i određene druge ćelije i izazvati analni kancer, vaginalni kancer, orofaringealni kancer. Niskorizični HPV tipovi mogu izazvati genitalne bradavice. Genitalne bradavice se ne pretvaraju u kancer.
Papa test i HPV test su skrining testovi za cervikalni kancer. Skrining znači proveravanje postojanja bolesti pre nego što se pojave simptomi. Žene treba da rade skrining za cervikalni kancer čak i kada se dobro osećaju. Skrining može pomoći u pronalaženju promena u cervikalnim ćelijama, tako da možete na vreme primiti odgovarajući tretman i da ostanete zdravi. Papa test pronalazi promene u cervikalnim ćelijama koje se mogu pretvoriti u cervikalni kancer. Ovaj test može detektovati ćelije cervikalnog kancera. Papa test takođe ponekad pronalazi stanja, kao što su infekcije ili upale koji nemaju veze sa kancerom.
Humani papiloma virus test može otkriti infekciju sa tipom HPV-a koji izaziva kancer.
Lečenje prirodnim putem
Kantarionovo ulje. Ova biljka se do sada pokazala kao jedna od najuspešnijih u lečenju bilo kojih promena vezanih za matericu i grlić koje su blage i umerene. Kantarionovo ulje možete napraviti sami ili ga možete kupiti od proverenih proizvođača. Za sve one koji nisu sigurni, uvek je najbolje obratiti se Institutu “Josif Pančić”. Za lečenje ranice na grliću materice, potrebno je imati tampone od prirodnog pamuka i čisto kantarionovo ulje. Tampon se natopi uljem i stavlja u vaginu. Menja se na svaka dva sata, a kada se stavlja uveče pre spavanja, onda se vadi ujutru. Smatra se da je najbolje krenuti sa lečenjem odmah nakon završetka ciklusa. lečenje treba da traje čitavih 28 dana, odnosno do početka sledećeg ciklusa.
Bez obzira na uzrast, ovo lečenje nikako ne može da škodi, niti da ima neželjene efekte.
Ukoliko, pak, niste u stanju da nabavite čisto, prirodno kantarionovo ulje, onda se mogu nabaviti vaginalete sa kantarionom.
Med i kamfor. Narodni lek za tretiranje ranice na grliću materice jeste i ovaj lek od meda i svežeg kamfora. Treba napraviti mešavinu u odnosu 1:1. Tampon se umoči u mešavinu i drži se tokom spavanja. Ako nemate kamfor, umesto njega možete staviti aloju. Pre upotrebe, aloju ostavite 10 dana u frižideru, a potom je iscedite.
Preporučuje se i ispijanje čajeva od nevena, rusomače, hajdučke trave, koprive, podubice.
Čajem od virka ili macine trave možete raditi povremeno vaginalno ispiranje.
