Pljeskavica (hamburger) – kalorije, proteini

Brz način života zahteva i brze obroke, te prodavci pljeskavica dosta profitiraju zahvaljujući ovim bolestima modernog doba.

Iako smo mahom svi svesni delimičnog štetnog dejstva brze hrane, ipak joj se okrećemo u trenucima žurbe koji se, generalno, javljaju skoro svake nedelje, ako ne i češće.

Mada je dobro izbalansiran obrok uvek dobrodošao, hamburger se u neku ruku i može smatrati jednim izbalansiranim obrokom, obzirom da na svakom kiosku brze hrane imate u opticaju veliki broj salata, preliva i ostalih dodataka koji individualno čine jednu savršeno izbalansiranu dijetu, samo ovaj put u lepinji.

U samom startu već vidimo da, iako su već neki vid brze hrane, pljeskavice i hamburgeri i nisu toliko štetan obrok, kakvim ga većina prikazuje. Ali, pre nego što pređemo na dobre i loše strane ove vrste obroka, pogledajmo razliku između pljeskavice i hamburgera.

Hamburgeri se prave od junećeg mesa i serviraju u mekanim zemičkama, a najčešće se serviraju sa kiselim krastavcima, kečapom, majonezom i ostalim dodacima, a postoji više vrsta, te su, pored klasičnih burgera, tu i cheese burgeri (hamburgeri sa više sira), chicken burgeri (sa piletinom) i tako dalje. Sa skokom popularnosti hrono ishrane, hamburgeri su počeli da se prave i od soje.

Sa druge strane, pljeskavice se mahom prave od svinjskog i goveđeg mesa i serviraju sa lukom, a mahom se spremaju na roštilju. Naravno, postoji i varijanta domaćih pljeskavica koje se spremaju u ulju, a u mleveno meso se prethodno dodaju jaja, luk, brašno i prašak za pecivo.

Loading...

Što se hrono ishrane tiče, i pljeskavice je, kao i burgere, zahvatio ovaj talas, te se danas na meniju mogu naći i pljeskavice od zelja, tikvica, spanaća i ostalog povrća.

Još jedna bitna razlika je ta što se pljeskavice mahom spremaju na roštilju, dok se burgeri spremaju na ulju.

Nutritivna vrednost i kalorije

I nutritivna vrednost i kalorije mahom zavise od vrste mesa koje se upotrebljava tokom pripreme, samog načina pripreme i dodataka koji se koriste tokom pripreme.

U svakom slučaju, ovaj odeljak će Vam umnogome otvoriti oči o štetnosti prečestog konzumiranja pljeskavica i hamburgera, ali i ukazati na njihove dobre strane.

Kako bismo to uradili, sada ćemo proći kroz najosnovnije oblike ove hrane, ali morate pritom imati u vidu da se brojke odnose isključivo na pljeskavice i hamburgere bez ikakvih dodataka, kao i da brojke mogu varirati i od količine i načina pripreme.

Loading...

Zamrznute pljeskavice:

  • Ugljeni hidrati: 4 grama
  • Masnoće: 9 grama
  • Proteini: 13 grama

Svinjske pljeskavice:

  • Ugljeni hidrati: 2 grama
  • Masnoće: 30 grama
  • Proteini: 13 grama

Hamburger:

  • Ugljeni hidrati: 0 grama
  • Masnoće: 19 grama
  • Proteini: 26 grama

Kao što možete primetiti, pljeskavice i hamburgeri su bogati proteinima, koji su odlična hrana za mišiće, ali i mastima. Veći je problem u tome što su obe ove vrste pljeskavica bogate mastima holesterola koji može biti veoma štetan za naš organizam, zbog čega nije preporučljiv u velikim količinama.

Ono što je takođe zanimljivo jeste da prosečan hamburger, bez ikakvih dodataka, sadrži 0 grama ugljenih hidrata.

Osim načina pripreme, bitno je imati u vidu da je za hranljivost pljeskavica i hamburgera presudan i kvalitet mesa od kog se prave.

Što se kalorija tiče, već u startu možemo pretpostaviti da su i pljeskavice i hamburgeri visokokalorična hrana. Da bi se došlo do tačne cifre, opet se mora voditi računa od svemu, počev od izbora mesa – što je meso masnije, to je pljeskavica/hamburger kaloričniji. Nakon toga treba obratiti pažnju na aditive i način pripreme. Opet je nezahvalno govoriti o tačnom broju kalorija, ali se možemo bar okrenuti starom dobrom prosečnom računanju broja kalorija u 100 grama navedenih proizvoda počev od proizvoda sa najnižim vrednostima:

  • Burger od soje: 138 kalorija
  • Burger od tune: 150 kalorija
  • Pljeskavica od pilećeg mesa: 190 kalorija
  • Hamburger: 254 kalorije
  • Hamburger u zemički: 256 kalorija
  • Cheese burger u zemički: 286 kalorija
  • Pljeskavica od svinjskog mesa: 342 kalorije
  • Pljeskavica od mešanog mesa: 464 kalorije
  • Pljeskavica u lepinji bez priloga: 976 kalorija

Iz gore navedenog vidimo da su tradicionalne pljeskavice i više nego visokokalorične, a, ako uzmemo u obzir da je dnevna potreba za kalorijama odraslog čoveka 2,000 kalorija, jedna prosečna pljeskavica u lepinji, bez i jednog priloga, već ispunjava polovinu čovekovih dnevnih potreba.

S obzirom na to da retko ko naručuje najobičniju pljeskavicu bez i jednog jedinog priloga, može se nekad i reći da je ta jedna pljeskavica i više nego dovoljna jednoj odrasloj osobi za ceo dan. 

Loading...

Proteini

Što se proteina u pljeskavicama i hamburgerima tiče, već je i više nego očigledno da je sistem isti kao kod računanja kalorija i nutritivnih vrednosti.

Što se samih proteina tiče, i pljeskavice i hamburgeri se smatraju veoma bogatim proizvodima, što je inače veoma pozitivna stvar, ali sve to opet zavisi i od proizvođača mesa, kioska na kojima kupujemo gotove pljeskavice i aditiva, zbog čega je uvek najzdravije kupovati već sređeno sveže mleveno meso od sigurnijih prodavaca i ove proizvode pripremati u svojoj kući. Nažalost, većina prodavaca brze hrane nalaze način kako da aktivno uštede na svežem mesu i profitiraju od prodaje tako što dodaju soju, ali nekada i štetnije sastojke, kako bi dobili na količini, a uštedeli na svežem mesu.

Ono sa čime se najčešće povezuju pljeskavice i hamburgeri je velika koncentracija holesterola i masti koji podstiču gojaznost, loše utiču na krvnu sliku i samim tim dovode do ozbiljnijih kardiovaskularnih i moždanih oboljenja. Zbog toga je bitno da pljeskavice i hamburgere ne ubrajamo u svakodnevnu ishranu, a najbolje rešenje bi bilo pravljenje domaćih hamburgera i pljeskavica od mesa kupljenog kod proverenih prodavaca sa malo masnoća.

Bilo kako bilo, pored loših supstanci, pljeskavice i hamburgeri imaju i svoje pozitivne strane, kao na primer veliku koncentraciju proteina. Prosečno, u 100 grama pljeskavice ili hamburgera ima oko 15 grama proteina. Naravno, ovo sve varira od proizvođača, ali i vrste mesa koje se koristi za spravljanje, tako da, na primer, pljeskavica od svežeg svinjskog mesa ima oko 15 grama proteina, ali zato pljeskavice od mešanog mesa, koje su inače češće u domaćoj proizvodnji, imaju čak do 19 grama proteina. Juneće meso, naravno, nosi najviše proteina, te se na 100 grama može naći čak 20 grama proteina.

Osim proteina iz mesa, u zavisnosti od načina pripreme i dodataka, jedna kupljena ili pravljena pljeskavica ili hamburger mogu biti nosioci i velikog broja vitamina i minerala esencijalnih za naš organizam. Na primer, već je pomenuto da se u pripremu, ali i kao dodatak jelu tu mogu naći i razne zelene salate, paradajz, jaja, luk, kao i mnoge druge prirodne namirnice koje sa sobom, osim većeg bogatstva ukusa, nose i veći broj proteina i minerala.

Prednosti za zdravlje

Ni pljeskavice ni hamburgeri nemaju neko posebno pozitivno zdravstveno dejstvo. Čak, štaviše, smatraju se nezdravom i neizbalansiranom hranom koja, osim sitosti, ne nosi nikakve druge beneficije, već samo mane i štetnost za naš organizam.

Prvenstveno, čak i sveže pljeskavice i hamburgeri imaju previsok broj kalorija u odnosu na većinu zdravijih jela, a sve je to pospešeno i velikom količinom masti koja utiče na gojaznost, kao i uvećan nivo holesterola u krvi, a samim tim i velikim brojem kardiovaskularnih problema.

Količina kalorija u jednoj pljeskavici je dovoljna da ispuni polovinu dnevnih potreba odrasle osobe, te se već pretpostavlja da je i više nego dovoljan dnevni obrok za decu. Ovo, naravno, nije najbolje rešenje, jer je preporučeno svakoj osobi da dnevno ima barem tri obroka, ako ne i užinu, dok je užina za mališane obavezna. Samo jednom pljeskavicom dnevno, mi smo ispunili svoj dnevni limit, čime praktično zabranjujemo sebi i svom organizmu unos drugih, mnogo zdravijih namirnica.

Sledeći problem sa kojim se susrećemo su aditivi koje većina prodavca na kioskama brze hrane dodaju kako bi uštedeli na svežem mesu, a dobili na većoj količini dodavanjem soje, ali i mnogih štetnih elemenata koje ubijaju čak i ono malo hranljivog i zdravog dejstva koje pljeskavica ili hamburger mogu imati na ljudski organizam. Zato je i najpreporučljivije imati sopstvenog, proverenog ’’dilera’’ mesnih proizvoda za kog ćemo biti sigurni da će nam na sto izneti najkvalitetnije domaće svinjske, goveđe, juneće ili pileće potrebe za samostalnu pripremu pljeskavica ili hamburgera.

Osim što ćemo znati šta unosimo u svoj organizam, samostalna priprema nam omogućava i samostalnu kombinaciju različitih dodataka jelima koje će kasnije najpozitivnije uticati na naš organizam.

Sa druge strane, pljeskavice i hamburgeri sa malo ili, još bolje, bez imalo aditiva, sa manje masti i od čistog mesa sadrže dosta proteina koji su potrebni čoveku za svakodnevno funkcionisanje, a naročito maloj deci u razvoju. Ovi proteini utiču na rast i razvoj mišića, a neki od njih čak igraju ulogu i u održavanju zdravlja kostiju.

Naravno, uvek moramo voditi računa o količini pojedenih pljeskavica i hamburgera jer, bez obzira na njihovo poreklo i maksimalno odsustvo masti i, u slučaju hamburgera, ugljenih hidrata, više od jedne pljeskavice ili hamburgera dnevno je i više nego dovoljno za celodnevno funkcionisanje.

Nažalost, zbog brzog načina života, ali i velike aromatičnosti i bogatog ukusa, ljudi svakog dana postaju sve navučeniji na pljeskavice i hamburgere, iako su svesni svih negativnih dejstava koje imaju na ljudski organizam.

S obzirom na to da u skoro svakom kiosku širom sveta imate i mogućnost dodavanja priloga, pri kupovini se može i izbalansirati ovaj visokokalorični obrok. Ipak, sa ovim proizvodima nikada niste načisto te će uvek biti preporučljivije nabavljanje mesa od domaćih proizvođača i samostalna priprema od proizvoda koje već imate u kući ili stanu.

Loading...