Patološko laganje i ko je patološki lažlov?

Svi mi povremeno lažemo kako bismo na neki način beneficirali iz određene situacije. Nekada su to male laži u vidu modifikacije detalja, dok nekada potpuno promenimo sve informacije kako bismo stvorili jači utisak.

Ovo su uglavnom smislene laži koje mogu, a i ne moraju biti štetne po druge, ali im je jedno zajedničko, a to je činjenica da one za cilj imaju određenu korist.

’’Neka baci prvi kamen onaj ko nikada nije zgrešio!’’ Svako od nas jeste. Ko kaže da nikada nije slagao u svom životu, laže. Ko nikada nije izmenio istinu kako bi sebi nešto olakšao – laže.

Doduše, pogrešno bi bilo reći da je svako od nas barem jednom slagao kako bi napakostio nekom drugom. Ali neke sitne laži koje bi nas dovele bliže cilju su barem jednom izašle iz svačijih usta.

Ipak, postoje i drugačije laži. One nesvesno izgovorene, totalno bespotrebne i besciljne. Laži kojih onaj ko ih izgovara nije ni svestan i uglavnom i on sam rado veruje u njih. Ove laži se izgovaraju svakodnevno, u velikim količinama, a nekada ih je teže uočiti iz prostog razloga što se izgovaraju impulsivno, bez ikakvog razmišljanja, kao čista istina.

Psiholozi ove laži nazivaju patološkim lažima i u međunarodnoj klasifikaciji bolesti se ovaj vid laganja definiše kao manifestacija ili nekog poremećaja ličnosti, kao što su antisocijalni, narcistički ili granični poremećaji ličnosti, ili je simptom nekog ozbiljnijeg psihološkog poremećaja.

Patološko laganje je, kao što smo već napomenuli, nesvesno i naprasno. Patološki lažljivac je u nekim slučajevima čak i svestan istog momenta kada izjavi nešto da to nije istina, ali se uglavnom srami da je ispravi, ali je u većini slučajeva ipak problem u tome što patološki lažov zapravo i ne razlikuje pravu istinu od one malo izopačene realnosti, te retko kada priznaje samom sebi, pa i drugima, da ima neki problem.

Ono što se u ovakvim slučajevima najčešće dešava je to da se prava istina sazna pre ili kasnije, te se osoba nađe u vrlo neprijatnoj situaciji, te se njeno samopouzdanje još više poljulja.

Patološko laganje uglavnom dolazi iz nekih kompleksa ili jednostavne želje da se osoba sa manjkom samopouzdanja prikaže u što boljem svetlu, ali ipak sama dijagnoza i tretman lečenja zavise isključivo od stručnijih lica. Naravno, ako uopšte i uspete da osobu koja se definiše kao patološki lažljivac odvedete kod psihijatra ili psihologa. Ali, pre nego što uopšte i pokušate bitno je da shvatite ko je patološki lažljivac i kako ga prepoznati.

Kako prepoznati patološkog lažljivca?

S obzirom na to da je patološko laganje impulsivna stvar, retko kada ćete patološkog lažljivca prepoznati po nekoj karakterističnoj gestikulaciji ili mimici, kao što je to slučaj sa ciljnim laganjem, zbog čega otkrivanje pravog patološkog lažljivca može biti još teži problem.

Naime, u slučaju ciljnog laganja, osoba ima običaj da ili gleda u desnu stranu ili generalno izbegava da se ostvari kontakt očima sa sagovornikom.

Pri tom, činjenica je da, ukoliko smo svesni da određena osoba ima neki značajan cilj zbog kog bi lagala, a naročito ako je uhvatimo na prepad, mi već i pokušavamo da uvidimo te sitnije detalje koji nas mogu navesti na pravi put.

U slučaju patoloških lažljivaca, osoba uglavnom i sama veruje u ono što priča, pa samim tim uglavnom u prvi mah i nemamo razloga za brigu. Ipak, ukoliko posumnjamo na nekog, postoji nekoliko načina da otkrijemo da li se dotična osoba može definisati kao patološki lažljivac ili ne:

1. Patološki lažljivci imaju velikih problema u ostvarivanju dugotrajnih, a naročito bliskih prijateljskih odnosa. Oni ove odnose mahom grade na što neverovatnijim pričama koje uključuju neke interesantne i intrigantne događaje i poznanstva sa određenim važnijim ljudima. Takođe, imaju običaj i da nanižu različite uspehe, a ni za šta od toga nemaju neoborive dokaze. Ukoliko bar jedan član određenog društva počne da sumnja u njegove priče, patološki lažov polako počinje da se udaljava i izoluje iz te grupe ljudi, te počinje polako da se primoljava drugoj grupi ljudi kod kojih će primenjivati istu taktiku sve dok se opet ne desi isto, tj ukoliko neko od članova grupe ne postane nepoverljiv i, ili počne da postavlja dodatna pitanja ili pokuša da na druge načine istraži i dokaže verodostojnost izjava patološkog lažljivca;
2. Osim prijateljskih, patološki lažljivci imaju problema i u ostvarivanju stabilnih emotivnih veza, zbog čega uglavnom na kraju ostanu sami, a najveća stopa razvoda je baš u slučajevima kada je barem jedan od partnera patološki lažljivac. Ovde se takođe radi o sitnijim lažima u vezi, koje su veoma lako raskrinkane ukoliko veza postane dovoljno ozbiljna, te patološki lažljivac počne da provodi i previše vremena sa svojim partnerom. Tada već sve laži postaju i previše očigledne, te partner više i nije siguran u vezu jer, ako ga neko laže oko određenih sitnica, kako onda imati poverenja u neku osobu da neće ili već nije uradila nešto što može da ugrozi tu njihovu vezu, te se ona prekida. U ovim slučajevima od patološkog lažljivca nikada nećete čuti da je krivica došla sa njegove strane niti da je bilo šta u vezi bilo uzrokovano njegovim ponašanjem, već će sebe prikazati kao savršenu osobu koja je u toj vezi bila ugrožena. Takođe je čest slučaj da patološki lažljivac nikada neće ni priznati da je ostavljen, već će tvrditi da je on ostavio partnera iz različitih razloga. Sledeće što se dešava je to da će patološki lažljivac nalaziti nove partnere i pokušavati i sa njima da manipuliše, što će se uglavnom završiti kao i sa prethodnima. U vezi su često ljubomorni, opsesivno posesivni, narcisoidni, a neretko i agresivni;
3. Za patološke lažljivce je veoma karakteristično prečesto menjanje partnera i kruga prijatelja, a neretko se dešava i da često menjaju svoj posao, pa nekad odlaze i toliko daleko da često menjaju i mesta prebivališta, a sve u cilju nalaženja sledeće grupe od koje će iziskivati ikakav vid divljenja;
4. Patološki lažljivci se retko kada izvinjavaju i za šta iz prostog razloga što su retko kada i svesni da je krivica došla sa njihove strane. Što se njih tiče, oni za sve imaju validno opravdanje koje druga strana mora da prihvati, te zapravo i nema mesta izvinjenju jer greška nije bila u njihovom domenu. Ukoliko njihove konstantne laži budu otkrivene, patološki lažljivac nikada neće priznati niti prihvatiti tu ćinjenicu;
5. S obzirom na to da patološki lažljivci veruju i sami u svoje priče i ne uviđaju svoje greške, kod njih nikada nećete primetiti grižu savesti, kajanje niti ikakvu svesnost o grešci u svojim postupcima. Svu krivicu će uvek pokušati da prebace na druge i sebe prikažu u savršenom svetlu;
6. Na patološke lažljivce se nikada ne možete osloniti. Oni mnogo obećavaju, a malo ispunjavaju, zbog čega neretko budu i odbačeni. Oni ne ispunjavaju svoja obećanja, uglavnom kasne (naravno, uz mnoštvo neopravdanih razloga), ne obavljaju poslovne zadatke na vreme, ne poštuju bitne rokove, ali zato za sve to uvek, barem po njima, imaju neoboriva opravdanja;
7. U samoj srži patološkog laganja je nedostatak samopouzdanja. Zbog toga je većina priča patoloških lažljivaca vezana za posetu neverovatnih mesta, nekadašnji bogat život (materijalno, socijalno ili emotivno), saradnja ili poznanstvo sa nekim poznatim ličnostima ili ličnostima na visokoj funkciji, u principu pričaju samo priče vredne divljenja, o kojima drugi mogu samo da sanjaju. Na ovaj način oni samim sebi povećavaju osećaj važnosti, dižu sebi ego, osećaj superiornosti i grandioznosti, izazivaju prividni osećaj samovrednovanja i sigurnosti u sebe i osećaju se i postavljaju kao da su iznad drugih;
8. Zbog nesvesnosti stanja u kom se nalaze i problema u suočavanju sa stvarnošću, patološki lažljivci ubeđuju svakog, pa i same sebe, u verodostojnost tih priča, te ubrzo počinju i da žive svoju laž, te su sposobni i da u najsitnije detalje ispričaju određene događaje kao da su se stvarno i desili, a samo zato što su sami sposobni da poveruju u to;
9. Ono što je veoma važno i jedna od najočiglednijih stvari u slučaju patoloških lažljivaca je to što sebe u svakoj situaciji prikazuju kao žrtve i nikada ni deo krivice ne mogu da prebace na sebe. S tim u vezi, za raspad svake veze krive bivšeg partnera i pokušavaju svakog da ubede u to da su dali sve od sebe da veza funkcioniše i nisu pravili ni jednu grešku, kada kasne izmišljaju razne priče i događaje iz kojih nisu mogli da se izvuku, pri tom glumeći određenu dozu nervoze i besa jer ih je to nešto sprečilo da dođu na vreme;
10. Patološki lažljivci ne poseduju nikakav osećaj empatije.

Kako izlečiti patološkog lažova?

Prvi korak u izlečenju patološkog laganja je uočavanje problema, a zatim i potreba da se osobi pomogne. Ovde u startu nastaje prvi problem jer ljudi generalno ne pokušavaju da uđu u suštinu problema patološkog lažova, te se često samo udalje od njega, bez ikakvog razmišljanja o mogućem izlečenju.

Ukoliko, pak, neko odluči da ostane uz patološkog lažljivca do samog kraja i pokuša da mu pomogne, sledi malo teži put kojim se ne usuđuje svako da ide. Prvenstveno treba ubediti patološkog lažljivca da ima problem ovog tipa i da mu je hitno potrebna stručna pomoć.

S obzirom na to da patološki lažljivci već uveliko veruju u svoje priče, a i narcisoidnost im ne dozvoljava da poveruju da nisu savršeni, ovaj korak uglavnom iziskuje malo više vremena.

Ukoliko, pak, uspete ili razgovorom ili izokola da naterate patološkog lažljivca da potraži pomoć, za to je potrebna pomoć stručnog lica. Za lečenje ovog problema nema nekog konkretnog medikamenta niti metode lečenja, ali se psihoterapija i stručna savetovanja smatraju veoma uspešnim u ovim slučajevima.

Veoma je bitno da budete svesni da patološkog lažljivca ne vredi nikada napadati i pokušavati da od njega saznate istinu, čak i kada imate čvrste, neoborive dokaze protiv njega, jer je sigurno da nikada nećete izvući priznanje.

Za patološke lažljivce je takođe veoma uobičajeno da upadaju u razne nevolje i budu odbačeni od strane određenih grupa, što ćete lako primetiti i po kolutanju očima kada se pojave.

Znajte da je za ovo ipak potrebna stručna pomoć i da verovatno niste merodavni da se bavite ovakvim stvarima, pri čemu Vam ostaju samo dve opcije: ili da naterate osobu koju ste definisali kao patološkog lažljivca da potraži pomoć ili da je u potpunosti odstranite iz svog života.