Palenta – kalorije, vitamini i prednosti za zdravlje

Palenta je kuvano jelo od kukuruznog brašna, kod nas poznato pod imenom kačamak. U regionima bivše Jugoslavije naziva se još i pura, žganjci, mamaljiga. Ovde se misli da je to naše tradicionalno jelo, ali isto to mišljenje imaju i stanovnici Crne Gore, Bosne, Makedonije, Bugarske i Turske. Ime pod kojim se najčešće i nalazi ovo jelo u Srbiji ima tursko poreklo kaçamak.

Istina je da se palenta zvanično smatra italijanskim tradicionalnim jelom, tačnije da se povezuje sa Italijom jer se koristi u različitim vrstama obroka u toj zemlji.

Naravno, palenta se uobičajeno jede u mnogim delovima sveta, uključujući celu Evropu i SAD.

Palenta je zdrava hrana sa brojnim prehrambenim benefitima. Obično se pravi od žutog kukuruza. Kukuruz se grubo melje u kukuruzno brašno da bi se napravila palenta. Finije mlevenje daje mekšu palentu dok grubo mleven kukuruz daje čvrstu palentu.

Nakon mlevenja, kukuruzno brašno se kuva u vodi, mleku ili u obe tečnosti. Uobičajena razmera je 4 šoljice vode na 1 šoljicu kukuruznog brašna. Kada se skuva ima konzistenciju guste kaše.

Tradicionalni način pravljenja palente podrazumeva mešanje u šerpici oko 40 do 50 minuta, što može biti dugotrajan proces. Za one koji žele nešto lakši proces, palenta se prodaje u obliku instant smese.

loading...

Palenta za brzo kuvanje je već skuvana, a zatim ponovo osušena pre prodaje, tako da vam za njeno spremanje treba svega 5 do 10 minuta.

Antičko poreklo palente

Palenta je doživela niz modifikacija pre nego što se zapravo rodila pre nekoliko stotina godina. Njeno ime potiče od reči pulmentum ili puls, što su imena koja su nadenuta jelima koja su zauzimala centralno mesto u antičkoj rimskoj ishrani. U svojim ranim danima, bila je pravljena od zrna spelte ili prosa, drevnih, primitivnih oblika pšenice, tj. od njihovog brašna. Nije pravljena od kukuruza, naravno, sve dok kukuruz nije donet u Evropu oko 1500. godine.

Pulmentum je bilo glavno jelo rimskih vojnika, čije je sledovanje iznosilo 1 kg ovih žitarica. Vojnici bi prepekli žitarice u kamenim pećnicama, izmrvili i čuvali u svojim torbicama. Kada bi se zaustavili na svojim pohodima i ulogorovali, oni bi usitnili svoje sledovanje i kuvali ga kao kašu. Jeli su ga u tom obliku ili sačekali da se stvrdne.

Iako nama iz današnje perspektive ovo deluje kao vrlo lagana hrana za vojnike, pulmentum je održavao ove osvajače zdravim i vitalnim.

Kako je vreme prolazilo, osnovni sastojci koji se koriste za pravljenje palente su se menjali: proso i speltu je zamenio ječam. Kada su se složili da je ukus ječma isuviše blag, zamenjen je antičkom žitaricom farro, koja je bila mnogo ukusnija žitarica od spelte.

Loading...

Interesantan je podatak da je palenta koja bi se ispekla u kamenoj pećnici zapravo služila kao jedan od prvih oblika hleba. Ono što danas poznajemo kao hleb, u drevnim vremenima nije bilo poznato u velikoj meri iz dva razloga. Prvo, tehnologija nije dozvoljavala da se zrno dovoljno dobro samelje da bi ispalo dobro brašno. Drugo, kvasac, neophodan sastojak u spremanju hleba, bilo je vrlo teško nabaviti, a bio je i skup. Kvasac je prvenstveno bio dostupan u Galiji.

Palentu je u Italiju doneo Kolumbo, najpoznatiji građanin Đenove

Palenta je prehrambena namirnica sa rustikalnim poreklom. Pravi se mešanjem kukuruznog brašna, vode i soli u velikom loncu koji se zove paiolo na italijanskom ili se seče na dasci i služi u obliku konzistentnih parčića.

Palenta, kakvu danas znamo, datira iz vremena Kolumba, kada se ovaj veliki evropski istraživač vratio iz Amerike, noseći sa sobom kukuruz. Pre toga, ova biljka je bila nepoznata u Evropi. Kolumbo je obavestio Evropljane da Indijanci spremaju jelo dodajući vodu u kukuruzno brašno i služe ga sa različitim prelivima, sirom i svežim mesom. Vremenom, Evropljani su otkrili da je ovu biljku lako uzgajati, naročito u južnoj Italiji. Štaviše, kultivisanje je bilo jeftino. To objašnjava zašto je ova hrana bila konzumirana najviše u nižim društvenim slojevima.

Jelo siromašnih u severnoj Italiji

Palenta se može naći širom Lombardije, Veneta i Furlanije, gde se služi kao prilog uz jelo ili umesto hleba. Može biti poslužena i kao glavno jelo, ali je u tom slučaju prelivena gustim sosom, mesom divljači, kobasicama, mlekom i bakalarom. Može biti i pržena pa iseckana ili urolana u njoke (gnocchi).

Palenta uopšte nije opasna po one koji drže dijetu, jer je slobodno možete jesti bez straha da ćete uneti mnogo kalorija. Najveći je problem što se obično služi sa jakim i kaloričnim prelivima i začinima.

Vrste kukuruznog brašna za palentu u Italiji

Postoji nekoliko vrsta brašna koja variraju u veličini zrna. Vrsta brašna koju izaberete će značajno uticati na krajnji proizvod, tj. palentu. Kukuruzno brašno se obično povezuje sa palentom, ali može biti korišćeno i za spremanje pita, palačinki, testenina i kolača. Različite vrste su sledeće:

  • bramata je klasično rustično kukuruzno brašno; ono je tvrdo i grubo mleveno; idealno je za palentu; karakteristična žuta boja dolazi od karotenoida;
  • fioretto, iako nešto finije od bramata brašna, takođe se koristi za pravljenje palente; više je glatko i manje grubo od ovog prvog;
  • fumetto je najfinije konditorsko kukuruzno brašno koje se proizvodi po inovativnoj mlinarskoj tehnologiji; zbog toga što se lako mesi, koristi se za pravljenje testenina, kolača, kekseva i drugih tradicionalnih proizvoda;
  • integrale je kukuruzno brašno koje nije prosejano, već jednostavno uzeto nakon inicijalnog mlevenja; ovo brašno sadrži i spoljašnju opnu zrna.

Nutritivne prednosti palente

Određene vrste palente obogaćene su u današnje vreme mineralima i vitaminima kako bi se povećala njihova nutritivna vrednost. Pravljenje palente sa mlekom, umesto sa vodom, može dodati vredne hranljive materije. Generalno, palenta je dobar izbor hrane zbog sledećih prednosti.

Palenta je izvor vlakana i proteina

Palenta sadrži proteine i vlakna koja pomažu da se konzument oseća sitim. Vlakna se preporučuju zbog učinka u poboljšanju pravilnog funkcionisanja digestivnog sistema, zbog toga što hrane zdrave bakterije i sprečavaju konstipaciju (zatvor).

Loading...

Palenta je odlična zato što je bezglutenska namirnica

Za ljude koji traže gluten-free jela, palenta je odlična opcija. Mnogi drugi izvori vlakana, kao što su pšenica, kuskus i raž, sadrže gluten. Palenta je obično bezbedna za sve one ljude koji pate od celijakije ili od glutenske senzitivnosti. Ali ljudi bi trebalo uvek da provere listu sastojaka ako kupuju palentu u prodavnici kako bi videli ostale sastojke.

Palenta je bogata složenim ugljenim hidratima

Prosti ugljeni hidrati se brzo razlažu i mogu dovesti do porasta nivoa šećera u krvi. Često, jednostavni ugljeni hidrati ne sadrže mnogo hranljivih materija. Kolači, keksevi i beli hleb su primeri prostih ugljenih hidrata.

Složeni ugljeni hidrati u palenti se polako razlažu, što znači da je potrebno više vremena da se svare. Ovo sporo oslobađanje može održati nivo šećera u krvi.

Palenta sadrži vitamin A

Iako palenta ne sadrži velike količine vitamina i minerala, ona sadrži nešto vitamina A.

Prema jednom od instituta koji se bavi zdravljem, vitamin A je neophodan za pravilno funkcionisanje bubrega, pluća i srca.

Palenta je izvor karotenoida

Palenta se pravi od samlevenog kukuruza, koji je odličan izvor karotenoida. Smatra se da karotenoidi smanjuju rizik od određenih bolesti, kao što su neki tipovi očnih oboljenja i neki kanceri.

Palenta ima nizak sadržaj masti

Palenta prirodno ima nizak sadržaj masti i može biti deo ishrane koja se preporučuje za održavanje zdravlja srca. Osoba koja želi da smanji unos zasićenih masti bi trebalo da kuva palentu sa vodom, obranim mlekom, umesto sa punomasnim mlekom i da izbegava dodavanje sira i putera.

Palenta sadrži esencijalne minerale

Gvožđe, magnezijum i cink su esencijalni minerali. Iako palenta ne nudi velike količine ovih minerala, oni se i dalje računaju kao deo zdrave ishrane.

Palenta je niskokalorična hrana

Palenta je niskokalorična hrana, slična jelima od drugih integralnih žitarica koja se kuvaju sa nekom tečnošću. Palenta obezbeđuje 70 kalorija na 100 g. Nutritivna, integralna hrana koja ima malu kalorijsku vrednost, kao što je palenta, može biti dobar izbor za sve one ljude koji žele da izgube kilograme.

Naravno, ukoliko palentu obogaćujete dodacima u vidu punomasnog sira, pavlake, maslaca ili mesa, jaja, itd., njen kalorijski doprinos će se uvećati. Obična palenta skuvana sa vodom, kao što smo rekli, obezbeđuje od 70 do 80 kalorija na 100 g. Pržena palenta međutim, obezbeđuje oko 150 kalorija.

Maize (indijanska reč za kukuruz) – ono što održava život

Palenta se, kao što smo rekli, smatra seljačkom hranom jer je izdašna, a jeftina. Prirodno, palenta je postala ključna namirnica u zimskim danima, kada je izbor svežeg povrća i voća oskudan.

Maize – indijanska reč za kukuruz, u bukvalnom prevodu znači “ono što održava život”. On se nalazi odmah iza pšenice i pirinča kao najvažnija žitarica na svetu. U prilog tome, to je jedna od najboljih namirnica koja može da obezbedi dugotrajnu energiju ljudskom organizmu.

Veoma je važno odakle nabavljate kukuruzno brašno

Iako je kukuruz jedna od najzdravijih, niskokaloričnih namirnica, dobro bi bilo da se palenta uvek pomeša sa povrćem. Današnji kukuruz je uglavnom genetski modifikovan – pa bi palenta trebalo da se pravi od organski uzgajanog kukuruza kako ne biste patili od zdravstvenih posledica.

Prema istraživačima, hrana napravljena od samlevenog žutog kukuruza predstavlja prirodan i odličan izvor karotenoida. Smatra se da je lakše svariti i apsorbovati karotenoide iz mlevenog kukuruza nego onog iz šargarepe i spanaća. Karotenoidi su rastvorljivi u masti, što znači da se oni lakše svare kada se kombinuju sa nekim mastima.

Ukusna, a zdrava hrana u svakom trenutku

Palenta ima nizak sadržaj ugljenih hidrata, a bogata je vitaminom A, što je čini dobrim izvorom karotenoida, luteina i zeaksantina. Koncentracija dostiže nivo od 1,355 mikrograma na 100 g palente. Nivo beta-karotena je 97 mikrograma na 100 g sa obezbeđivanjem zaštite od kancera i kardiovaskularnih bolesti.

Naučne studije su pokazale da kukuruz može da podrži rast “prijateljskih” bakterija u našem debelom crevu, i da može biti transformisan od strane ovih bakterija u kratkolančane masne kiseline. Ovo snabdeva energijom naše crevne ćelije, što smanjuje rizik od raka debelog creva.

Palenta je divno jelo koje se može služiti za doručak, ručak i večeru, kao predjelo, a najbolje je što se može konzumirati i hladno i toplo, mekano i tvrdo. Pošto je palenta bezglutenska, ona može lako zameniti obroke bazirane na pšenici.

Najbolji i najjednostavniji recept za dobru palentu

Potrebni sastojci:

  • 800 ml vode
  • 200 g kukuruznog brašna
  • kockica maslaca
  • so

Hladnu vodu ćete zagrejati do tačke ključanja u dubljoj šerpici i na umerenoj temperaturi. U vodu ćete dodati malo soli. U zagrejanu vodu dodajte kukuruzno brašno, a zatim sve dobro izmešajte. Mešajte sve vreme, razbijajte grudvice sve dok se smesa ne zgusne. Potom snizite temperaturu i nastavite sa mešanjem.

Kada osetite da se palenta odvaja od dna, možete nastaviti sa kuvanjem da biste dobili kremastiju strukturu. Zatim poklopite šerpicu, smanjite temperaturu još malo i povremeno promešajte. Na samom kraju dodajte komadić maslaca i izmešajte. Sipajte u činiju, a zatim narendajte kačkavalj da se istopi na vreloj palenti. Umesto kačkavalja možete dodati i običan domaći sir.

loading...
Loading...