Najčešći razlozi za vađenje zuba

Čovek bi, po pravilu koje je nametnula priroda, u životu trebalo da ima 32 stalna zuba. To znači da u svakoj četvrtini vilice on ima po osam zuba. Osmi zubi ili umnjaci rastu nešto kasnije.

Ipak, često se desi da ljudi nemaju sve zube. Zbog neizraslih umnjaka ili vađenja pojedinih zuba, događa se da starost ljudi dočekaju sa svega 20-ak zuba. Ili manje.

Zbog lošeg ophođenja prema zubima, dolazi do potrebe da njih treba odstraniti. To je veliki problem onda kada su u pitanju zubi koji su vidljivi. Svako vađenje zuba može proizvesti nesklad u ustima i inicirati dalje propadanje.

Međutim, nekada je zaista potrebno izvaditi zub, a razlozi za to mogu biti brojni. Vađenje zuba je proces koji ne traje dugo, a koji dobri stomatolozi uvek gledaju da izbegnu.

Karijes

Veoma čest razlog zbog koga dolazi do vađenja zuba jeste oštećenje zuba, lom ili propadanje. Kada zub bude do te mere zahvaćen karijesom nastaje infekcija. Težak karijes može da dovede do akutnog ili hroničnog alveoralnog apscesa.

Gnoj koji se formira u šupljini pa se problem širi. Zubari tada primenjuju tehniku vađenja zuba. Iako je u svetu tendencija opadanja karijesnih oštećenja sve veća, to smanjenje nije dovelo do smanjenja važenja zuba. Čak dve trećine ekstrakcija zuba svode se na proces zbog karijesa.

Preventivno vađenje

Preventivno ili profilaktično uklanjanje zuba je proces koji se primenjuje kako bi se spasili ostali zubi. Mnogo čest razlog jeste i loše formiranje viličnog niza. Da bi se izbegli problemi sa celom vilicom, primenjuje se vađenje zuba. Na mesto izvađenog zuba „spusta“ se ostatak niza, pa se na taj način u uskim vilicama dobija pravilan raspored zuba.

Kozmetičke intervencije

Događa se da se iz estetskih razloga nekada uklanjaju zubi koji su nepravilni, a koje proteza ne bi mogla da ispravi. Ispravljanje zuba je češće nego vađenje, ali nije isključeno ni to da se zubi vade onda kada štrče ili smetaju. S tim u vezi pominjemo i protetičke intervencije.

Protetika

Zubi koji su štetni za prileganje ili izgled proteze, nekada se vade. Da bi se bolje formirao niz koji se protezom ispravlja, vađenje zuba je nekada neminovnost. Iako se dobri i odgovorni stomatolozi prema vađenju zuba odnose kao prema suštoj neophodnosti, reklo bi se da je veliki izazov sačuvati sve zube.

Međutim, istina je u tome da je ponekad korisnije izvaditi zube koji smetaju, pa makar i po cenu da se na tom mestu kasnije postave implantanti ili most.

Savremena medicina

Današnji čovek, nesumnjivo ima tu sreću da se rodio u XX ili XXI veku i da je njegovo doba, doba savremenih uređaja, sterilnih ordinacija i školovanih zubara. Zamislite samo ono vreme u kojoj su se stomatološke intervencije odigravale unutar berberskih radnji.

Berberini su se nekada bavili i vađenjem zuba, a jedini način da se ova bol sredi bila je da se dobro „uradite“ alkoholom. Anestezija je, nesumnjivo, promenila tok medicine, pa samim tim i stomatologije. Danas je, uz dobru i veštu zubarsku ruku, vađenje zuba gotovo bezbolan proces. Proces oporavka, doduše, neko vreme traje.

Vađenje sa anestezijom

Anestezija se, prilikom vađenja zuba, daje neposredno pred proces sitnim ubodom u usnu duplju. Osećaj trnjenja počinje posle nekoliko minuta, a već posle desetak pacijent je spreman za intervenciju. Bolovi mogu nastati kada anestezija prestaje da deluje, a ovaj neprijatan osećaj potrajaće nekoliko dana. Veoma je važno imati na umu da zaštitni sloj koji se formira na mestu rane nikako ne treba ispirati.

Kontrola je proizvoljna, ali ne bi bilo loše da se nakon vađenja zuba posavetujete sa stomatologom oko održavanja rane. Mada, mnogi su i bez toga uspeli da iznesu proces oporavka koji traje nekoliko nedelja. Potom se formira vilična kost, a vaša usna duplja za neko vreme izgledaće sasvim u redu.