Kurje oko (clavus) je zadebljanje kože koje se dešava zbog naizmeničnog pritiska i sila trenja. Ove sile rezultiraju hiperkeratozom, kako klinički tako i histološki. Ekstenzivno zadebljanje kože u kurjem oku može rezultirati hroničnim bolom, pre svega na prednjem delu tabana, a u određenim situacijama ovo zadebljanje može da dovede i do stvaranja čira.
Kurje oko je često viđeno kod sportista i kod pacijenata koji su izloženi neravnomernom trenju zbog neadekvatne obuće ili zbog nepravilnog hoda. To mogu biti starije osobe, dijabetičari ili osobe sa amputacijama. Deformiteti stopala ili ozbiljnija stanja kao što je, recimo, periferna neuropatija, takođe doprinose stvaranju kurjeg oka.
Klinički, sve ove lezije izgledaju kao hiperkeratozna ili zadebljala koža. Maceracija i sekundarna gljivična ili bakterijska infekcija su uobičajeno karakteristične kod dijabetičara kojima se pojavi kurje oko. Najčešća mesta na kojima se formira kurje oko su stopala, tačnije tabani i to dorzolateralni aspekt petog nožnog prsta (heloma durum), četvrti interdigitalni aspekt stopala (heloma molle) i donji deo tabana ispod metatarzalnog jastučića (klasično kurje oko).
Klinički su opisane tri vrste kurjeg oka. U prvu vrstu spada tvrdo kurje oko ili heloma durum, poznato po suvom i rožnatom izgledu. Nalazi se uglavnom na interfalangealnim zglobovima. Druga vrsta je mekano kurje oko ili heloma molle, koje se opisuje kao takvo zbog njegove omekšane teksture. Ono se viđa na interdigitalnim lokacijama. Treći tip je periungvalno kurje oko i ono se pojavljuje blizu ili na samoj ivici nokta.
Kurje oko se često može pomešati sa žuljem koji je takođe jedna vrsta hiperkeratozne kožne lezije koja nastaje kao rezultat prekomernog trenja. Međutim, žulj se razvija zbog sile koja se distribuira preko širokog područja na koži, dok se kurje oko razvija zbog sila koje su mnogo više lokalizovane.
Žuljevi se često smatraju poželjnim pojavama, naročito u nekim aktivnostima kao što su gimnastika, dizanje tegova, itd. i kod njih nema centralnog jezgra koje je karakteristično za kurje oko. Centralno jezgro se jasno uoči čim se ukloni gornji sloj hiperkeratozne kože. Kurje oko se može pojaviti unutar regije žulja, kao na primer na plantarnoj površini.
Patofiziologija kurjeg oka
Kurje oko je rezultat mehaničke traume na koži koja kulminira u hiperplaziji epidermisa. Najčešće, trenje i pritisak između kostiju stopala i loše postavljene obuće izazovu normalan fiziološki odgovor – proliferaciju stratum corneum-a.
Jedna od primarnih uloga stratum corneum-a je da bude barijera pred mehaničkim povredama. Svaki udarac koji kompromituje ovu barijeru izaziva homeostatičke promene i otpuštanje citokina u epidermis, stimulišući povećanje sinteze stratum corneum-a. Kada su udarci hronični i kada se mehanička oštećenja ne leče, hiperplazija i inflamacija su česta pojava. Kod kurjeg oka, spoljašnje mehaničke sile su usmerene na lokalizovano područje kože, što ultimativno vodi do slabljenja stratum corneum-a i formiranja tvrdog keratinskog čepa koji bolno pritiska papilarni dermis koji je poznat kao radiks ili nukleus.
Oblik ruku i stopala je važan u formiranju kurjeg oka. Konkretno, koštane prominijencije metakarpofalangealnih i metatarzofalangealnih zglobova često su oblikovane na takav način da izazivaju prekomerno trenje kože. Kako se kurje oko formira, trenje protiv obuće verovatno će potkerpiti i učvrstiti hiperkeratozu. Ponavljajući pokreti mogu da proizvedu kalozitete, kakvi se mogu videti kod muzičara.
Deformitet nožnih prstiju, uključujući kontrakture i prste u obliku kandži, čekića i malja, mogu da doprinesu patogenezi. Deformitet stopala zbog nekog unutrašnjeg stanja kao što je reumatoidni artritis može da doprinese formiranju žulja i čuklja. Kaloziteti i čukljevi preko pete metatarzalne glave, mogu biti povezani sa neuritskim simpotmima zbog kompresije lateralnog digitalnog nerva. Štaviše, Mortonov prst, kod kojeg je drugi prst duži od prvog, pojavljuje se kod 25 % populacije, a to može biti jedan od značajnijih patogenih faktora za žuljeve ili kvrge obično druge metatarzalne glave, tj. uporne plantarne keratoze.
Dugotrajni ili ponavljajući pokreti mogu takođe proizvesti formiranje kvrga ili tvrdih žuljeva, kao što se može videti kod ljudi koji su non-stop uz računar. Kaloziteti se takođe mogu razviti zbog prekomernog prekrštanja nogu.
Istorijat medicinskog stanja
Uobičajeno, pacijent izveštava o razvoju lokalne izrasline na stopalu ili prstu na nozi koja izaziva bol tokom hodanja ili nošenja obuće. Kurje oko se formira zbog neadekvatne distirbucije pritiska na specifičnu lokaciju, obično na stopalu.
Lokalizovan kalozitet na tabanu, koji ne prolazi, naziva se plantarni žulj, heloma, tiloma, keratoma ili plantarno kurje oko. Kada se kaloziteti pojave preko jedne ili nekoliko lateralnih metatarzala, onda se oni zovu upornim plantarnim keratozama.
Fizički pregled
Klinički, sve varijante žuljevitih lezija izgledaju kao hiperkeratozna ili zadebljala koža, a maceracija i sekundarna gljivična ili bakterijska infekcija su uobičajena prateća karakteristika kod dijabetičara i kod osoba koje imaju mekano kurje oko (heloma molle). Plantarni helomi (kurje oči) imaju tendenciju da poseduju centralno keratinozno zadebljanje ili čep, koje kada se oljušti, otkriva jasan, čvrst, centralni koren ili jezgro. Najuobičajenije lokacije za formiranje kurjeg oka su stopala, naročito dorzolateralna regija petog prsta za heloma durum (tvrdo kurje oko), četvrta interdigitalna strana stopala za heloma molle (meko kurje oko) i mesto ispod metatarzalne glave za žuljeve.
Kurje oko je tipično locirano između prstiju, na plantarnoj regiji ispod prominentnih metatarzala ili na dorzalnoj strani zglobova prstiju. Trebalo bi da se posmatraju pacijentovi pokreti kako bi se uočila i identifikovala neregularna kretnja (mehanika pokreta). Pored toga, mogu biti prisutne eritema i vrelina na ovom mestu ako je kurje oko akutno iritirano. Više fizičkih znakova može biti evaluirano kako bi se napravila razlika između kurjeg oka, žulja i bradavice.
I plantarna bradavica i tvrdo kurje oko mogu biti osetljivi na dodir i oba se mogu pojaviti na dodirnim tačkama na tabanu.
Direktan pritisak generalno izaziva osetljivost i u žulju i u kurjem oku. Bradavice su osetljive ako se pritisnu sa strane.
Žuljevi imaju voštani izgled nakon što se oljušte, dok kurje oko proizvodi centralni keratinozni čep ili jezgro. Plantarne bradavice nemaju centralno jezgro.
Odsustvo kapilarnih tačkica nakon što se tvrdo kurje oko oljušti razlikuje ga od plantarne bradavice.
Tvrdo kurje oko je čvrsta, suva i osetljiva lezija sa sjajnom poliranom površinom. Ako se oljušti gornji sloj, može se videti malo (1-2 mm) providno centralno jezgro (koren) unutar baze lezije. Tvrdo kurje oko se obično pojavljuje na dorzolateralnoj strani petog prsta. Plantarno kurje oko je tip kurjeg oka koje se najčešće povezuje sa centralnim jezgrom (korenom). Ovakvo kurje oko je locirano ispod metatarzalne glave prstiju. Plantarno kurje oko koje ne reaguje na konzervativno medicinsko lečenje naziva se upornom plantarnom keratozom.
Meko kurje oko je vodnjikavo i macerirano, pa je bele boje. Meko kurje oko se obično pojavljuje na četvrtom interdigitalnom mestu.
Pregled pacijenata bi trebalo da uključuje procenu tipova nošenja obuće (način hoda), aktivnosti koje se izvode, trenutne kućne terapije ili prethodno prepisanu terapiju.
Lezije bi trebalo da budu palpirane i oljuštene kako bi se pronašli krvni sudovi ispod njih, a koji se vide kod bradavica. Takođe, trebalo bi da se potraže i osnovne ulceracije, kao što su one koje se mogu videti kod neurovaskularnih ulceracija (naročito kod pacijenata sa dijabetesom).
Komplikacije
Komplikacije uključuju sekundarne bakterijske ili gljivične infekcije kod pacijenata sa dijabetesom ili kod pacijenata sa imunosupresijom. Sa dubokim ljuštenjem, budite svesni rizika od krvarenja i infekcije.
Kurje oko je često u neposrednoj blizini zglobova i kostiju, povećavajući šanse za septični artritis ili osteomijelitis, ako se ne leči.
Pacijenti, posebno pacijenti sa dijabetesom, mogu imati ulceracije od hroničnog pritiska. Ovo može da dovede do infekcije i celulitisa. Maceracija i tinea pedis se takođe mogu pojaviti.
Kurje oko na stopalu, na prstu noge i na tabanu
Kurje oko i žulj su regije tvrde zadebljale kože koja se razvija kada je koža izložena prekomernom i dugom pritisku ili trenju. Obično se pojavljuju na stopalima, tabanima i prstima na nozi i izazivaju bol i nelagodnost kada hodamo.
Kurje oko je mali krug zadebljale kože koji se obično pojavljuje na vrhu ili sa strane prstiju na nogama ili na tabanu. Ipak, može se pojaviti bilo gde, a ne samo na ovim mestima.
Kurje oko je obično izazvano:
- nošenjem obuće koja nije adekvatna i ne naleže onako kako treba – na primer obuća koja je preširoka pa dozvoljava da vam stopalo šeta i da se kliza i trlja;
- određen dizajn obuće koji stavlja veliki pritisak na odeređeno područje na stopalu – na primer cipele sa visokim potpeticama mogu stiskati i gnječiti prste.
Kurje oko se često pojavljuje na koščatiom stopalu kome nedostaje prirodna mekoća. Takođe, kurje oko se može pojaviti i kao simptom nekog drugog problema sa stopalima, kao što su:
- čukljevi – gde se zglob palca širi na spolja, dok palac počinje da se usmerava prema drugim prstima na istom stopalu;
- čekićasti prst – gde je prst savijen u srednjem zglobu.
Žuljevi
Žuljevi si tvrde, grube regije na koži koje su obično žućkaste boje. Mogu se razviti na:
- stopalima – obično oko regije pete ili na koži ispod palca, na jastučetu;
- dlanovima;
- zglobovima šaka.
Žuljevi su veći od kurjeg oka i nemaju tako jasno definisanu ivicu. Dok je žuljevita koža zadebljala, obično je manje osetljiva na dodir nego okolni deo kože.
Žuljevi se razvijaju kada se koža trlja o nešto, kao na primer, o kost, o cipelu ili tlo. Obično se formira na tabanu ispod palca, jer ova regija trpi najveći pritisak od težine tela dok hodamo.
Aktivnosti koje stavljaju ponovljeni pritisak na stopalo, kao što su trčanje ili bosonoga šetnja, mogu da izazovu formiranje žuljeva. Sportisti su obično podložni žuljevima.
Ostali mogući uzroci pojave žuljeva uključuju:
- suvu kožu;
- smanjenu masnu podlogu – stariji ljudi imaju manje masnog tkiva u svojoj koži;
- redovno držanje predmeta kao što su čekić ili reket.
Kurje oko na ruci
Kurje oko na ruci je vrsta žulja. Žuljevi se razvijaju kao zaštitini mehanizmi protiv ponavljajućih povreda ili iritacija. Spoljašnji sloj kože zadeblja nakon čestog izlaganja pritisku. Žulj se obično razvije na područjima sa koštanim izbočinama ili na površinama koje su podložne trenju, kao što su ruke, laktovi, kolena i stopala.
Primenjeni pritisak uzrokuje da ćelije kože rastu većom brzinom, formirajući žulj. Protein poznat kao keratin se prekomerno proizvodi, što čini kožu jačom, iako neatraktivnom.
To je obično uzrokovano normalnim dnevnim aktivnostima. Na primer, cipele koje nisu odgovarajuće mogu da dovedu do razvoja žulja na ivicama malih prstiju.
Kurje oko na rukama, za razliku od drugih žuljeva, karakterišu sitne, ispupčene kvržice sa strane ili preko zglobova prstiju. One su duge nekoliko milimetara u prečniku i imaju čvrsto jezgro. Osobe koje su u riziku da razviju kurje oko na rukama su stolari, gitaristi, pisci ili oni ljudi koji obavljaju bilo koji posao koji uključuje korišćenje ruku i pritisak.
Iako ovo stanje nije indikativno za bilo koju unutrašnju abnormalnost, prisustvo kurjeg oka na rukama može biti veoma bolno.
Kako ukloniti kurje oko sa ruke?
Nema potrebe uklanjati kurje oko sa ruke ako to neće da dovede do infekcije. Glavni razlog zašto ljudi žele da uklone žuljeve i kurje oko sa ruke jeste da bi omogućili rast novih kožnih ćelija. Drugi pak žele da uklone žuljeve iz estetskih razloga. Štagod da je razlog, postoje različite procedure koje osoba može da uradi i sama kod kuće. Ove procedure uključuju:
- plovućac – trljajte plovućac (kamen) o zadebljalu regiju kože i tako ćete pomoći da se oljušti akumulirana skupina mrtvih ćelija kože; najbolje je umočiti ruku u toplu vodu pre pilinga, jer će to omekšati žulj ili kurje oko; međutim, pacijenti sa dijabetesom treba da izbegavaju ovaj postupak jer on može da dovede do abrazija;
- metalna turpija za nokte; princip po kome radi turpija je sličan plovućcu; turpija se koristi da bi uglačala nepravilnsoti na koži;
- prirodni ovlaživači i omekšivači; kalendula (neven) krema ili ulje ne samo da omekšavaju kožu, već sprečavaju pucanje kože; drugi sastojci vredni pomena uključuju mlečnu kiselinu, koja takođe može biti korišćena da omekša kurje oko na ruci;
- ricinusovo ulje; tufer se umoči u ricinusovo ulje, a zatim se aplicira na pogođeno područje pre spavanja;
- nošenje rukavica; zaštitne rukavice treba da se nose tokom obavljanja aktivnosti koje utiču na pojavu žuljeva.
Lečenje kurjeg oka i žulja
Ako imate kurje oko na stopalu trebalo bi da posetite lekara specijalistu (podijatrist) koji će vam dati savete o tome kako ćete lečiti ovaj problem.
Kurje oko se neće poboljšati ako se ne ukloni uzrok pritiska. Ako uzrok nije uklonjen, koža bi mogla postati deblja i bolnija vremenom.
Lečenje kurjeg oka u kućnim uslovima, koje podrazumeva flastere za kurje oko, dostupno je u većini apoteka. Međutim, oni ne tretiraju uzrok pojave kurjeg oka i mogu pogoditi normalnu, tanju kožu koja okružuje kurje oko. Flasteri za kurje oko možda nisu pogodni za određene ljude, kao što su oni sa dijabetesom, problemima sa cirkulacijom ili izuzetno osetljivom kožom.
Kao i kod kurjeg oka, trebalo bi da lečite samo one žuljeve kojima je lekar identifikovao uzrok. On će vam ujedno i reći na koji način to treba da činite.
Lekar može tretirati kurje oko ili vrlo teške žuljevite regije koristeći oštro sečivo da ukloni zadebljalu površinu kože. Ovaj poduhvat je bezbolan i trebalo bi da pomogne da se umanji bol i nelagodnost. Lekar može pružiti savete o tome kako da sami sebi pomognete, a može vam prepisati i specijalne uloške i podloge za stopala.
Prevencija za stvaranje kurjeg oka i žulja
Vodeći računa o stopalima i birajući pravu i odgovarajuću obuću, možete pomoći u prevenciji stvaranja kurjeg oka i žulja.
Nakon što operete noge i stopala, temeljito ih osušite i nanesite posebnu hidrantnu kremu za stopala (ne losion za telo).
Koristite kamen za tupijanje redovno kako biste pažljivo uklanjali tvrdu i grubu kožu. Ako koristite kamen za pete, uverite se da ste potpuno osušili kamen i da on na sebi nema bakterije.
Nosite udobnu obuću koja vam savršeno stoji.
Uvek kupujte obuću prepodne, jer vaša stopala otiču kako dan odmiče. To znači da će obuća koju kupite prepodne biti odgovarajuća u potpunosti. Trebalo bi da budete u stanju da pomerate svoje prste unutar cipele i da postoji mali razmak između prednjeg dela cipele i vašeg najdužeg prsta. Ako je moguće izbegavajte da nosite visoke potpetice jer one povećavaju pritisak na prednjem delu stopala.
Lečenje bolnog kurjeg oka i žulja uključuje uklanjanje uzroka pritiska ili trenja i oslobađanje od zadebljale kože.
Bićete posavetovani da nosite udobnu, ravnu obuću, umesto cipela sa visokim potpeticama. Ako se žuljevi razviju na rukama, nosite zaštitne rukavice tokom ponavljajućih radnji kako biste dali vremena pogođenoj regiji da se zaleči.
Ako niste sigurni šta izaziva kurje oko ili žulj, posetite lekara. On će vas uputiti kod specijaliste za ova pitanja.
Uklanjanje zadebljanja na koži
Lekar specijalista može odseći delove zadebljale kože koristeći oštro sečivo, tj. skalpel. Na taj način će vas osloboditi pritiska koji postoji na tkivu ispod.
Nemojte pokušavati da sami odsečete kurje oko ili žulj. Tako možete situaciju učiniti bolnijom, a može doći i do infekcije.
Proizvodi za negu stopala
Apoteke prodaju širok spektar proizvoda koji omogućavaju zadebljaloj, tvrdoj koži da se zaleči i da se na taj način oslobodi prekomernog pritiska. Pitajte svog lekara da vam preporuči pravi proizvod.
Primeri proizvoda koji se mogu koristiti za lečenje kurjeg oka ili žulja uključuju:
- specijalne rehidratacione kreme za zadebljanja na koži;
- zaštitne flastere za kurje oko;
- prilagođene mekane uloške;
- male silikonske jastučiće koji se stavljaju između prstiju i pomažu da se oslobodite mekanog kurjeg oka;
- specijalne silikonske uloške i podloge koji menjaju položaj prstiju ili redistirbuiraju pritisak.
Salicilna kiselina
Neki proizvodi koji se dobijaju bez lekarskog recepta i koji se mogu koristiti za lečenje kurjeg oka su proizvodi koji sadrže salicilnu kiselinu. Salicilna kiselina se koristi za omekšavanje gornjeg sloja mrtve kože, tako da se može lakše ukloniti. Proizvodi su blagi i ne bi trebalo da izazivaju bol.
Proizvodi na bazi salicilne kiseline su dostupni kao flasteri za direktnu aplikaciju ili u obliku tečnosti ili gela.
Vrlo je važno da izbegavate ovakve proizvode ako imate:
- stanje koje izaziva probleme sa cirkulacijom – kao što su dijabetes, periferna arterijska bolest ili periferna neuropatija, ispucala koža na i oko kurjeg oka ili žulja;
- preosetljivu kožu.
Čuvarkuća za kurje oko i žulj
Ko ne želi da koristi flastere za lečenje kurjeg oka i ko voli da se leči pomoću lekovitog bilja, može sebi da pomogne koristeći poznatu lekovitu biljku – čuvarkuću. Ova sukulentna biljka je poznata po mnogim lekovitim svojstvima, a jedno od njih je i uklanjanje zadebljanja na koži poput žuljeva i kurjeg oka.
Potrebno je da otkinete jedan pun listić čuvarkuće (rozeta) i da pripremite običan flaster. Pre nego što aplicirate list na kurje oko, izbodite ga uz pomoć oštrog nokta ili nožića, tako da pusti svoj sok. Sluzav listić čuvarkuće prislonite na kurje oko ili žulj, pa ga zalepite flasterom tako da stoji čvrsto. Nosite ovaj melem čitav dan, a predveče zamenite flaster.
Kuru ponavljajte svakog dana u naredna 3-4 dana i kurje oko će nestati, kao i njegovo jezgro.
