Kivi – kalorije, vitamini, prednosti za zdravlje i kako se jede

Kivi nam dolazi sa područja južne Kine, gde se smatra nacionalnim voćem, a koristi se, osim u svrhe osveženja, i u preventivnoj laičkoj medicini. Naziv je dobio po istoimenoj ptici sličnog izgleda koja naseljava Okeaniju.

Kivi (lat. Actinidia deliciosa) je bobičasto voće koje pripada familiji ­Actinidiaceae.  Sama biljka je stabljikasta, listovi su duguljasti, ovalnog i kružnog oblika dužine između 7,5 i 12,5 cm, a boja se razlikuje u zavisnosti od starosti biljke. Kod mlađih biljaka, listovi su izrazito zeleni, prošarani crvenim tonovima, dok su listovi starijih biljaka kivija izrazito tamne, zelene boje.

Cvetovi kivija su bele i žute boje, sa 5 do 7 latica, a interesantno je da su dvopolni, što znači da se na jednom stablu nalaze i muški i ženski cvetovi, što ubrzava i značajno olakšava razmnožavanje.

Plod je ovalnog oblika, veličine jajeta, sa dlakavom braon korom, ispod koje se nalazi mekana zelena sočna masa u čijem središtu su sitne crne semenke. Tokom novembra, samo stablo kivija je neverovatnog mirisa, a ovo je i period kada počinje da cveta.

Egzotičnog je izgleda i ukusa i većinom se koristi u osvežavajućim napicima preko leta, a kao vitaminska bomba u vidu voćnih salata i šejkova zimi. Zbog svojih kapaciteta i vitaminskih mikseva se uvek može naći u kuhinji poklonika zdrave ishrane i wellness kulture.

Sam plod je prvi put uočen na prostorima južne Kine, odakle je početkom XX  veka počelo da se širi i na delove Novog Zelanda gde je doživeo pravi fijasko u proizvodnji. U ovom periodu je na Novom Zelandu započeto plantažno gajenje kivija, a potom i njegova komercijalizacija.

loading...

Najpre je kivi stigao u Kaliforniju, a zatim je stiglo u Evropu gde se velikim delom distribuira, a gaji se isključivo u mediteranskom delu kontinenta. Interesantno je da, iako je Kina bila primarno stanište biljke kivi, ona se nikada nije naročito bavila daljom proizvodnjom i prikupljanja kapitala baziranog na ovom voću.

Postoje 4 vrste kivija: obični kivi, veliki pegavi kivi, mali pegavi kivi i severnoistočni pegavi kivi.

Kalorije – koliko kalorija ima kivi?

Što se kalorija tiče, kivi je jedno od retkih plodova koji, ne samo da imaju niske kalorične vrednosti, već u velikoj količini potpomažu i brže sagorevanje kalorija.

U jednoj porciji kivija težine 100 grama ima ukupno 61 kalorija i to:

  • Masti: 1 g
  • Soli: 3 mg
  • Vlakana: 3 g
  • Šećera: 9 g
  • Proteina: 1 g
  • Ugljenih hidrata: 14,7 g

Loading...

Vitamini

Kivi je prava riznica vitamina i pogodan za lečenje i podizanje imunog sistema, zbog čega ga svaki profesionalni nutricionista obavezno stavlja na listu obaveznih namirnica pri svakoj dijeti.

Naročito je bogat vitaminom C, koji je neophodan za pravilno funkcionisanje organizma.

U jednoj porciji kivija težine oko 100 grama ima sledećih vitamina:

  • Vitamin C: 92,7 mg (155% potrebnog dnevnog unosa)
  • Vitamin E: 1,5 mg (7% potrebnog dnevnog unosa)
  • Vitamin K: 40,3 mg (50% potrebnog dnevnog unosa)
  • Kalijum: 312 mg (9% potrebnog dnevnog unosa)
  • Bakar: 0,1 mg (6% potrebnog dnevnog unosa)
  • Mangan: 1,3 mg ((4% potrebnog dnevnog unosa)
  • Folati: 17.25 mg (4% potrebnog dnevnog unosa)
  • Vlakna: 2,07 (9% potrebnog dnevnog unosa)

Prednosti za zdravlje

Kao što je već dobro poznato, vitamin C je jedan od najbitnijih vitamina za funkcionisanje organizma i održavanje imunog sistema, čime se sprečava uticaj štetnih i, čak fatalnih, mikroorganizama, što znači da će dovoljna količina C vitamina stvoriti zaštitni zid koji će odbraniti organizam od obične prehlade, pa sve do fatalnih kardiovaskularnih i respiratornih komplikacija.

Kao što smo već videli, 100 g kivija već sadrži 155% potrebnog unosa vitamina C, što je i već sam po sebi dovoljan razlog da uvek imate svež kivi u kući.

Osim ovih, već odavno poznatih javnosti, konzumiranje kivija ima i drugih prednosti:

Zdrava DNK- dobro je poznato da je naša DNK podložna čestim mutacijama, zbog čega dolazi do velikog broja oboljenja. Naime, ukoliko bismo uporedili DNK naših predaka koji su živeli pre više od jednog veka sa našom, uvideli bismo drastične promene. Ali ova postepena evolucija u ljudskom organizmu je relativno normalna, s obzirom da se naš organizam prilagođava novim načinima života koji se, takođe, ubrzano menjaju. Problem nastaje kada se DNK čoveka naglo promeni tokom njegovog života.

Nauka je još uvek u dilemi koje tačno supstance pozitivno utiču na statičnost naše DNK, mada se pretpostavlja da je to celokupan miks vitamina C sa antioksidansima i nutritijentima. Činjenica je da su istraživanja dokazala da regularnim unosom kivija DNK ostaje ista, bez ikakvih naglih i vidljivih promena, koje potencijalno mogu biti fatalne za ljudski život.

Kivi sadrži i velike količine antioksidanasa, što ga čini jednim od najboljih i najefektnijih plodova za ljudski organizam. Što se antioksidanasa tiče, kivi je na trećem mestu po količini, odmah iza crnog grožđa i pomorandže.

Regulacija krvnog pritiska i holesterola – zbog prisustva velikog broja dijetetskih vlakana, kivi je veoma efektan kada se govori o holesterolu i krvnom pritisku. Sama dijetetska vlakna služe da se krvni pritisak koriguje i svede na normalu, bez obzira da li govorimo o povišenom ili sniženom krvnom pritisku. Ovo je slučaj i kod holesterola. Oba ova značajna problema su veoma česta u moderno vreme zbog generalno nepravilne ishrane kojoj su podložni svi ljudi, bez obzira na godine, zbog samog užurbanog načina života.

Čišćene organizma – već je poznato da nutricionisti tokom detoksikacije organizma uvek preporučuju voćne šejkove, takozvane smoothie. Svaki od njih smatra različite namirnice naročito efektne u slučaju detoksikacije, ali, što se nekih namirnica tiče, svi nutricionisti se slažu da su u ovim slučajevima obavezni u kuhinji. To je slučaj i sa kivijem, ponovo zbog velikog broja dijetetskih vlakana. Dijetetska vlakna kao da gumicom brišu sve štetne materije iz organizma, uključujući i iz creva, i pospešuju njihov pravilan rad, pa nije ni čudo što se, osim pri detoksikaciji, uveliko preporučuje i osobama koje pate od viška kilograma.

Loading...

Ublažava stres i smiruje živce – osim za regulaciju krvnog pritiska, vitamin C, u kombinaciji sa magnezijumom, je savršen za ublažavanje stresa, koji je jedna od značajnih bolesti modernog doba u kom živimo. Kao što smo već videli, kivi sadrži i više nego dovoljnu količinu vitamina C, pa ga mnogi doktori preporučuju pre donošenja značajnih odluka ili razgovora za posao, jer se nakon samo jednog kivija telo u potpunosti opusti, a napetost nestaje sama od sebe.

Jačanje kostiju – zbog poprilične doze kalcijuma i magnezijuma u svom sastavu, kivi je efektan i za jačanje kosti, noktiju i zuba. Takođe, kivi pomaže i pri zarastanju preloma kostiju, kao i jačanja i regulisanja celokupnog rada nervnog i mišićnog sistema.

Zaštita od sunčevog zračenja – ma koliko neverovatno zvučalo, ovo je još jedna od bitnijih uloga kivija u ljudskom životu. Mineral lutein, koji se nalazi u svega nekoliko namirnica poput kivija, spanaća i brokolija, deluje kao zaštitni sloj na koži koji praktično odbija sunčeve zrake i štiti kožu od njegovih uticaja, zbog čega se naročito preporučuje osobama osetljivim na UV zračenja.

Mršavljenje – zbog velike količine vitamina C i E, kao i kalijuma i dijetetskih vlakana, kivi je veoma čest pri dijetama za smanjivanje telesne težine. Osim detoksikacije, minerali i vitamini iz kivija utiču i na topljenje viška kilograma i odbacivanje masti iz organizma, a, kao što smo već videli, pospešuje i brži rad creva, što je, naravno, veoma pogodno osobama koje pokušavaju da se reše viška kilograma.

Pored već navedenih, kivi pomaže pri ojačavanju i lečenju imunog sistema, respiratornih organa i bešike.

Kivi ima i svoje mane, a to je njegovo povremeno aktiviranje kao alergen, zbog čega se novorođenčadi ne daje do određenog doba života. Dok neke osobe imaju vidljiva neželjena dejstva kivija na organizam, postoje i osobe na kojima se negativni efekat i ne ispoljava toliko značajno.

U svakom slučaju, obratite pažnju pri konzumiranju kivija na poruke koje Vam Vaše telo šalje. Ukoliko se osećate sveži i preporođeni, znači da je kivi pravo voće za Vas. Ukoliko, pak, primetite i ne tako značajne, ali ni prijatne promene na sebi,  najbolje bi bilo da izbegavate ovo voće u širem luku.

Osim toga, kivi se ne preporučuje osobama sklonim oboljenjima bubrega, a naročito osobama koje već imaju problema sa peskom ili, još gore, kamen u bubregu. Velika količina vode u kiviju, kao i dijetetskih vlakana koja pokreću kompletnu detoksikaciju organizma mogu dovesti do pokretanja samog kamena, što može prouzrokovati i dalje komplikacije.

Naravno, u mane kivija se može ubrojiti i postojanje pesticida u kori, ali i trovanje kivijem ukoliko niste pažljivi pri odabiru najzrelijeg ploda. Srećom, posledice nisu fatalne, a simptomi su lako uočljivi jer uključuju probleme sa gutanjem, moguće povraćanje i mučninu, ali su najkarakterističniji crvenilo i osip na koži.

Zbog male, ali učinkovite, količine ugljenih hidrata, osobama sa dijabetesom se kivi preporučuje u kontrolisanim količinama.

Kako se jede kivi?

Kao i svako drugo voće, i kivi je najpreporučljivije jesti sveže, naravno, prethodno lepo oprano. U tom slučaju je veoma bitno najpre naučiti kako pravi sveži plodovi kivija treba da izgledaju. Kivi je voće veličine i sličnog oblika jajeta, sa braon dlakavom korom, ispod koje se nalazi veoma meka, zelena, sočna struktura u čijem samom središtu je veći broj crnih sitnih jestivih semenki, koje i same sadrže određenu količinu omega 3 masnih kiselina. Pri kupovini kivija treba obratiti pažnju da plodovi ne budu ni previše tvrdi, ali ni mekani i gnjecavi.

Zbog česte upotrebe pesticida pri uzgoju kivija, sama kora se najčešće odbacuje, a jedu samo plod i semenke unutar njega. Mada, ukoliko se lepo ispere od svih pesticida i prljavštine, kivi se može jesti ceo i svež, što je čak i preporučljivije jer je kora kivija mnogo zdravija od njegove unutrašnjosti.

Osim svežeg kivija, postoji još mnogo drugih načina na koji se kivi može uneti u organizam:

Kivi smoothie – moderno vreme nam je donelo i mnogo novina u svakodnevnoj ishrani, a jedna od najpopularnijih su smoothie-ji koji se mogu napraviti od bukvalno svakog svežeg ploda i konzumirati uz neki obrok, a u nekim slučajevima i kao zamena za obrok. Takođe, mnogi profesionalni i sportisti amateri se trude da nakon svakog treninga povrate izgubljene kalorije i snagu konzumiranjem nekog smoothie-ja. Što se tiče ovog miksa, popularan je smoothie od kivija, jabuke, krušaka i spanaća. Priprema traje svega par minuta i ne uključuje ništa drugo osim ispiranja svog voća, seckanjem i ubacivanjem istog u blender. Za manje od 10 minuta imaćete zdravu i osvežavajuću vitaminsku bombu koja će za tili čas regenerisati Vaš organizam.

Kivi salata – voćne salate će uvek biti najpopularnije osvežavajuće, ali i senzualne salate. Tu nema nikakvih posebnih tehnika jer je u voćne salate poželjno ubaciti što više svežeg seckanog voća i tako dobiti pun ukus koji se može dopuniti šlagom, ali i ne mora. Kada se radi o kivi salati, nutricionisti širom sveta preporučuju kombinaciju kivija sa suvim grožđem ili brusnicama, seckanom jabukom, orasima i malo feta sira.

Tropski miks – šta je tropski miks bez svog tropskog voća kog možete da se dočepate u tom momentu? Ovi kokteli, pored kivija, uključuju i svež ananas, mango, papaju, pomorandžu, ali obratite pažnju na količinu unosa, s obzirom da većina ovog voća sadrži i veće količine šećera, te više od jedne čaše tropskog miksa dnevno nije baš najpreporučljivija.

Osim u ishrani, sve je češća upotreba kivija i u kozmetičke svrhe.

loading...
Loading...