Vakcinacija je proces unosa antigena u krv putem vakcine najčešće intravenski i potkožno, a ređe oralno ili nazalno. Antigeni podstiču organizam da stvara antitela za određeno oboljenje za koje je vakcina namenjena.
Vakcinacija je obavezna za decu još od samog rođenja i u slučaju da roditelji ne žele da vakcinišu decu snosiće sankcije i platiti novčane kazne predviđene zakonskim odredbama.
Danas postoji dosta polemike o štetnom uticaju vakcina na zdravlje dece i njihovoj indirektnoj povezanosti sa nastankom autizma što su neproverene informacije koje nauka i medicina nisu dokazale ni potvrdile.
Naime, naučna istraživanja su pokazala da vakcinacija ne izaziva autizam ni druga oboljenja o čemu će biti više reči u nastavku teksta.
Šta su vakcine?
Vakcine su serumi napravljeni u laboratorijama koji u malim količinama sadrže zarazne viruse, bakterije i ostale “oslabljene”antigene koji izazivaju zarazne bolesti. Vakcine treba da podstaknu proizvodnju antitela na određeno oboljenje kako bi organizam postao imun na određene štetne mikroorganizme kako ne bi došlo do nastanka bolesti.
Vakcine zapravo podstiču organizam da proizvodi antitela na određenu bolest, a da je pri tom ne izazovu. Na taj način one sprečavaju nastanak oboljenja ukoliko virusi i bakterije dospeju u vaš organizam.
Vakcine se daju deci od rođenja zato što ona nemaju dovoljno razvijen imuni sistem i mnogo su manje otporna na infektivna stanja. Postoje vakcine koje su obavezne i koje deca moraju da prime i neobavezne što je izbor roditelja kao što je vakcina protiv gripa.
Obavezne vakcine koje se daju deci u Srbiji su protiv difterije, rubeole, dečje paralize, malih boginja, tuberkuloze, tetanusa, velikog kašlja, zaušaka i Hepatitisa B ili žutice.
Vrste vakcina
Postoji nekoliko vrsta vakcina prema na osnovu toga na koji način se proizvode. Najčešće se primenjuju žive oslabljene ili tzv. probuđene vakcine koje se uglavnom daju jednom u toku života zbog čega se nazivaju jednokratne, a njihova jačina i količina mikroorganizama je dovoljna da organizam stekne otpornost na određeno oboljenje.
Žive vakcine daju se protiv malih boginja ili morbila, velikih boginja odnosno ovčijih ili varičela, zatim protiv zauški i još nekih oboljenja, a proizvode se od oslabljenih odnosno atenuisanih virusa i bakterija.
Vremenski razmak između davanja dve žive vakcine mora da bude najmanje 30 dana dok taj period između BCG vakcine i drugih je minimum šest nedelja.
Mrtve vakcine su napravljene od inaktiviranih mikroorganizama odnosno ubijenih virusa i bakterija. U ove vakcine spade polio vakcina.
Toksiodne vakcine se daju protiv oboljenja kod kojih mikroorganizmi koji su dospeli u krv proizvode toksine kao što je slučaj sa difterojim i tetanusom. Vakcine protiv ovih oboljenja sastoje se od toksina koji su napravljeni posebnom metodom zbog čega su bezopasni po ljudski organizam i nisu štetni za zdravlje.
Postoje i tzv. frakcione vakcine koje su proizvedene od samo jednog određenog fragmenta mikroorganizma i njih spade vakcina protiv žutice ili Hepatitisa B. Takođe, na osnovu toga da li se daju samo jednom u toku života ili više puta što se naziva revakcinacija vakcine mogu biti jednokratne i višekratne.
Kalendar vakcinacije beba i dece u Srbiji
Dete odmah nakon rođenja dobija vakcinu protiv virusnog Hepatitisa B, a dan, dva do tri kasnije pred izlazak iz porodilišta i BeSeŽe ili BCG vakcinu protiv tuberkuloze koja se ponovo daje kada dete napuni deset godina.
U drugom mesecu nakon rođenja dana beba dobija drugu dozu vakcine protiv žutice ili Hepatitisa B, a kada napuni šest meseci prima i treću dozu te vakcine.
Sa tri meseca novorođenčad dobijaju prve doze vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja odnosno DiTePer ili DTP vakcinu, zatim protiv dečje paralize – Polio OPV vakcinu i na kraju bakterije hemofilus influense tipa B tzv. HiB vakcina. Nakon šest nedelja deca primaju druge doze ovih vakcina, a treće doze do navršenih šest meseci života zajedno sa trećom dozom vakcine protiv hepatitisa B.
Kada napune godinu dana, odnosno od 12. do 15. meseca deca primaju vakcinu protiv malih boginja, rubeole, i zaušaka – čuvenu MoRuPar ili skraćeno MMR vakcinu oko koje postoje brojne kontroverze jer neki smatraju da ona izaziva autizam. Kada će dete primiti MMR vakcinu, zavisi od njegovog zdravstvenog stanja i imunog sistema. Ukoliko je dete bolesno što podrazumeva i najbezazleniju prehladu vakcinisanje se odlaže do daljeg odnosno dok dete ne ozdravi što je slučaj sa svim vakcinama zbog čega se nekad deca sa oslabljenim imunitetom vakcinišu i po nekoliko meseci kasnije što nosi dodatne rizike od oboljevanja od bolesti protiv kojih treba da bude vakcinisano.
Sa dve godine, odnosno od 17. do 24. meseca deca dobijaju revakcinaciju DTP vakcine protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja kao i OPV vakcine protiv dečje paralize. U sedmoj godini sprovodi se revakcinacija DT vakcine – protiv difterije i tetanusa kao i OPV i MMR. Kada napune 12 godina odnosno u šestom razredu osnovne škole deca koja nisu vakcinisana protiv žutice primaju sve tri doze vakcine protiv Hepatitisa B tačnije doze koje bebe primaju po rođenju i u trećem i šestom mesecu života. Sa 14 godina deca se po treći put revakcinišu protiv difterije i tetanusa i protiv dečje paralize.
U današanje vreme sve više roditelja neće da vakciniše decu iz straha od loših reakcija na vakcine posebno na MMR za koju mnogi smatraju da je uzročnik autizma, pa procenat vakcinisane dece u odnosu na devedesete godine opada iz godine u godinu. MMR vakcina uvedena je 1993. godine. Prvu tvrdnju da ova vakcina izaziva autizam izneo je abdominalni hirurg iz Velike Britanije Endrju Vejkfild u časopisu “Lanset” i od tada naglo počinje da opada broj vakcininsane dece sa MMR vakcinom. Naučnici su zbog dizanja panike i medijske prašine počeli da preispituju njegove tvrdnje i na kraju je ustanovljeno da ova vakcina ne prouzrokuje autizam odnosno da ne postoji međusobna povezanost između MMR vakcine i nastanka autizma.
U našoj državi roditelji su mogli da plate kaznu i do 50.000 dinara ukoliko ne žele da vakcinišu dete, a po novom zakonu ta kazna iznosiće trostruko više odnosno do 150.000 dinara. Takođe, roditelji koji nisu vakcinisali dete ne mogu da upišu svoje dete u obdanište.
Kako su nastale vakcine i kakve su one danas?
Sam naziv vakcina potiče od latinske reči vacca koja u prevodu ima značenje krava, a razlog tome je što je prva uspešna vakcina protiv velikih boginja imala u sebi viruse kravljih boginja, a napravio ju je Edvard Džener u 18. veku.
Od tog perioda pa sve do danas vakcinacija je dovela do toga da varičele odnosno velike ili ovčje boginje budu gotovo iskorenjene kao i da mnoge druge zarazne bolesti poput rubeola, zauški, žutice budu svedene skoro na minimum.
Od čega se vakcine sastoje i kako se upotrebljavaju?
Vakcine se sastoje od aktivnih sastojaka odnosno bakterija, virusa i njihovih delova kao i toksina. Svi ovi antigeni su oslabljeni ili umrtvljeni i ima ih nedovoljnoj količini da izazovu određena oboljenja kao i da pokrenu imuni sistem da stvara antitela na njih.
Pored aktivnih sastojaka vakcine u sebi imaju i vrlo malo konzervansa koji ih štiti od spoljašnjih zagađenja prilikom otvaranja, upotrebe i transporta. Takođe, u vakcinama se nalaze i sastojci koji utiču na to da aktivni sastojci budu ravnomerno raspoređeni u rastvoru. Pored navedenih sastojaka vakcine sadrže i u neznatom broju aluminijumske soli koje pdostiču organizam da bolje raeguje na vakcinu i proizvodi antitela.
Sve vrste vakcina se transportuju i drže u frižiderima pre upotrebe. Zamrznute žive vakcine se mogu davati i nakon što budu izvađene iz frižidera dok se mrtve nakon procesa odmrzavanja više ne koriste. Shodno svim navedenim karateristikama MMR vakcina se mora dati u roku od jednog sata nakon otvaranja. BCG vakcina se mora iskoristiti u period od četiri do šest časova nakon rastvaranja. Polio OPV vakcina se može upotrebiti u trajanu od tri do četiri dana mada ju je kao i sve vakcine najbolje dati odmah ili u toku istog dana. Adsorbovane vakcine odnosn DTP i DT imaju rok upotrebe pet dana nakon što se otvore, a takođe ih najbolje primeniti tog dana.
Neželjene reakcije i kontraindikacije nakon vakcinacije
Vakcinacija kod beba i dece ne mora izazvati nikakve reakcije iako neretko može prouzrokovati blage reakcije poput crvenila, a retko i teška zdravstvena stanja. Imunitet organizma dosta utiče na reakciju organizma na antigene iz vakcine. Takođe, reakcije se mogu javiti na mestu gde je data vakcina, ali takođe mogu biti i sistemske odnosno ceo organizam može reagovati na vakcinaciju. Klasičan primer najčešće sistemske reakcije je povišena telesna temperatura.
Blage reakcije se uglavnom javljaju na samom mestu davanja vakcine ili u njegovoj blizini. U njih spadaju crvenilo, mali otok kao i otok u vidu čvorića ili kvržice što je karakteristično za BCG vakcinu, blaga bol, osetljivost na dodir i bol pri dodiru, uvećanje limfinih čvorova ispod pazuha, na vratu ili iza uveta.
U blage sistemske reakcije spadaju povišena telesna temperatura koja nije mnogo visoka, zatim malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolje, pojava osipa i povećanje pljuvačnih žlezdi što su karakteristične reakcije za MMR vakcinu.
Teške reakcije na mestu davanja vakcine su pojava abcesa odnosno gnojenja na mestu uboda, zatim otok koji boli i zauzima veću površinu oko mesta davanja vakcine kao i oticanje limfnih žlezda sa pojavom gnoja.
U teške sistemske reakcije spadaju anafilaktički šok koji predstavlja alergiju odnosno preosetljivost imunog sistema organizma na sastojke vakcine i ova reakcija može ugroziti ljudski život ako se ne reaguje što pre, zatim pojava konvulzija odnosno naglog i jakog grčenja mišića što neretk može izazvati trenutnu ili dužu nesvesticu.
Takođe, može se javiti i cerebralna ataksija odnosno oštećenja dela malog mozga koji upravlja radom mišića, zatim bulbarna paraliza koja predstavlja degenerativno oboljenje motornog neurona koje znanto otežava ili u potpunosti onemogućava sposobnost govora, gutanje, žvakanje, pokretanje jezika, slabost mišića na licu i slične simptome. Najteža reakcija koja se javlja je meningoencefalitis – zapaljenje nekoliko slojeva mozga, koji u najgorim slučajevima može dovesti do padanja u komu. Ipak, teške reakcije na vakcine su izuzetno retke.
Takođe, bitna razlika je što se blage reakcije uglavnom javljaju istog dana kada je vakcina primljena ili dan, dva kasnije i traju dva do tri, četiri dana dok se teške reakcije uglavnom javljaju u period od pet do 15 dana nakon vakcinacije.
Nova vakcina protiv streptokoke pneumonie u 2018. godini
Od 1. marta 2018. godine u kalendar obavezne vakcinacije i imunizacije u Srbiji biće uvedena i vakcina protiv bakterije streptokoke pneumonie koja može izazvati niz infekcija, a na koju je dečji organizam usled nedovoljno razvijenog imuniteta jako osetljiv. Ova vakcina davaće se u tri doze sa razmacima od šest nedelja, a prva će se davati bebama sa dva meseca života dok će se revakcinacija sprovoditi godinu dana nakon davanja treće doze.
Vakcina protiv streptokoke pneumonie u svetu je obavezna već deset godina dok se kod nas trenutno daje na osnovu kliničke slike deteta. Ova konjugovana vakcina na našem tržištu biće dostupna od strane dva proizvođača, a obe vakcine sadrže antigene protiv 13 najzastupljenijih serotipova streptokoke pneumonie na našem području.
Razlozi za uvođenje vakcine protiv streptokoke pneumonie
Kao što je već rečeno bakterija streptokoka pneumonia može izazvati niz različitih infekcija koje u nekim slučajevima mogi imati i ozbiljnije zdravstvene komplikacije. Prema procenama od ove bakterije u svetu godišnje izgubi život oko pola miliona dece mlađe od pet godina, a najviše u zemljama u razvoju. Streptokoka pneumonia može izazvati ozbiljna oboljenja kao što su meningitis odnosno upala moždanih ovojnica, zatim upala pluća, ali najčešće izaziva infekcije uha, grla i nosa kao što su upala sinusa, bronhitis, upala srednjeg uha.
Ova bakterija najviše ugrožava decu uzrasta do pet godina, a prenosi se vrlo lako putem vazduha odnosno kijanjem, kašljanjem, kao i prljavim rukama u dodiru sa ustima ili nosem. Infekcije izazvane streptokokom pneumoniom leče se najčešće penicilinskim antibioticima, ali veliki problem predstavlja to što je u poslednjih nekoliko godina ova bakterija sve otpornija na njih.
