Ženske dojke predstavljaju pomoćne organe razmnožavanja, a nalaze se na prednjem zidu grudnog koša. Dojke su položene na grudnim mišićima.
Kako se žena razvija, tako dolazi do gomilanja masnog tkiva u njenim dojkama. Ovo gomilanje započinje u pubertetu, a posle menopauze, ovaj proces se smanjuje. U dojci odrasle ženske osobe ima 80 % masnog tkiva.
Mlečni režnjić je osnovna jedinica žlezdanog tkiva dojke. Mlečni režanj sačinjava nekih petnaestak povezanih režnjića. Mlečni kanali se povezuju, a potom kao četiri ili pet krajnjih kanala završe u bradavici.
Hormoni jajnika utiču na razvoj žlezdanog tkiva. Početak razvoja žlezdanog tkiva se u najvećoj meri odvija tokom puberteta, ali se najveći deo uvećanja događa tokom trudnoće.
Kada nastupi menopauza, polako se smanjuje masa žlezdanog tkiva.
Oblik dojke, kao i njeno držanje, najviše zavise od tzv. Kuperovih veza. To su veze koje su napravljene od vezivnog tkiva, potpornog tipa i kreću se od kože ka unutra. Što su ove veze zategnutije i elastičnije, to je držanje dojke bolje.
U dojci se nalazi i limfni sistem, koji uspeva da drenira sve ono što je višak u međućelijskoj tečnosti dojke. Ako se u limfi zadesi neki virus ili bakterija, onda se kroz limfne čvorove oni filtriraju.
Gotovo da nema žene koja u nekom trenutku nije osetila bol u svojoj dojci. Postoje i žene koje napipaju čvorić ili kojima se dojka upali.
Ako se posmatra statistički, onda ćemo reći da one žene koje nisu nikada rađale, imaju više šansi da razviju neke dobroćudne, ali i zloćudne promene.
Dojka može da doživi više različitih stanja i promena, a jedno od njih je i takozvana kalcifikacija u dojci.
Šta predstavlja kalcifikacija u dojci?
Svaka kalcifikacija predstavlja postojanje malih depozita kalcijuma. Ovde ćemo govoriti o depozitima kalcijuma u tkivu dojke kod žena. Nažalost, ova pojava i nije tako retka, ali je na sreću, najčešće benigna (nekancerozna). Ipak, u nekim slučajevima, određene vrste ovih kalcifikacija u dojci zapravo predstavljaju rane pokazatelje kancera dojke.
Poznato je da postoje dva tipa ovih kalcifikacija. Prvi tip je makrokalcifikacija, a drugi mikrokalcifikacija.
Kako izgleda makrokalcifikacija?
Ova vrsta kalcifikacije u dojci izgleda na mamografu kao velika bela tačka, odnosno više rasutih tačaka unutar dojke. Statistički podaci govore da su makrokalcifikacije u dojci prilično rasprostranjene i da ih ima čak i više od polovine ženske populacije koje su navršile 50 godina.
Kada su u pitanju žene mlađe od 50 godina, onda ih ima po jedna žena na svakih deset. Ove makrokalcifikacije se uglavnom pojavljuju kao nekancerozne.
Kako izgleda mikrokalcifikacija?
Mikrokalcifikacije na mamogramu izgledaju kao mali depoziti kalcijuma, odnosno kao bele mrljice. Uglavnom nisu rezultat kancera.
Međutim, ako se pojave u određenim obrascima i ako su grupisane, onda mogu ukazivati na prekancerozne ćelije ili na rani stadijum raka dojke.
Kako žena može da zna da ima kalcifikaciju u dojci?
Nažalost, kalcifikacije u dojci uopšte ne izazivaju simptome. To je zbog toga što su te kalcifikacije toliko male da bi se osetile na rutinskom pregledu dojke manuelnom metodom.
Najbolji i jedini način da se utvrdi da postoje kalcifikacije jeste mamogram.
Šta je obično uzrok pojave kalcifikacija u dojci?
Smatra se da mnogo faktora može da utiče na to da žena zadobije kalcifikaciju u tkivu dojke. U te faktore se ubraja i normalan proces starenja, zatim neke upale, kao i posledica udarca ili traume na tom području. Treba znati da kalcijum koji unosite putem ishrane ne izaziva pojavu kalcifikacije u dojci.
Šta se radi u slučaju da lekar utvrdi da imate kalcifikaciju u dojci nakon pregleda mamogramom?
Kada lekar utvrdi da imate makrokalcifikacije, onda nema potrebe za daljim proverama ili za lečenjem. Razlog je što makrokalcifikacije nisu opasne i štetne. Međutim, ako lekar ugleda na mamogramu mikrokalcifikacije, onda se obično zakazuje još jedan mamogram kako bi se detaljnije pregledale.
Nakon toga, kalcifikacije se determinišu kao benigne, verovatno benigne i sumnjive.
Koji su načini lečenja kalcifikacija u dojkama?
Benigne kalcifikacije se smatraju bezopasnim. Tada lekari ne daju nikakvu dalju procenu niti lečenje.
One kalcifikacije koje su ocenjene kao verovatno benigne uglavnom imaju manje od 2 % rizika da zaista budu kancerozne. Ako bismo to rekli drugačije, više od 98 % slučajeva verovatno benignih kalcifikacija zaista i nisu kancerozne.
Naravno, one se moraju pratiti na svakih šest meseci i to čitavih godinu dana. Posle toga, radi se provera i ako se utvrdi da nema nikakvih promena, onda vam lekar zakazuje mamogram na godinu dana.
Kada su u pitanju sumnjive kalcifikacije onda one mogu biti benigne, ali i rani znaci kancera. Upravo zbog toga, lekar može da preporuči da uradite biopsiju. Tokom biopsije se uzima mali isečak tkiva dojke koji sadrži kalcifikaciju i taj uzorak se pošalje u laboratoriju kako bi se pregledao i kako bi se utvrdilo da li postoje kancerozne ćelije.
Ukoliko je prisutan kancer, onda se lečenje sastoji od hirurške operacije uklanjanja kanceroznog tkiva ili čitave dojke, potom od hemoterapije i zračenja.
Kako izgleda biopsija dojke?
Postoje dva načina rađenja biopsije dojke kako bi se uzeo uzorak kalcifikovanog tkiva i kako bi se on poslao na dalju analizu, uključujući stereotaktnu iglu ili hiruršku biopsiju.
Biopsija koja se izvodi iglom se radi pod lokalnom anestezijom. Radiolog koristi tanku šuplju iglu koju uvodi u tkivo dojke, dok svoje kretanje prati na kompjuterskom monitoru. Na taj način on uklanja malo parče tkiva koje sadrži sumnjivu kalcifikaciju.
Hirurška biopsija se obavlja kada tkivo ne može uspešno da se ukloni iglom ili kada su rezultati nejasni. Hirurg obavlja biopsiju u operacionoj sali, a pacijentkinja je pod lokalnom ili generalnom anestezijom.
Pre hirurške procedure, radiolog može da iskoristi rendgen kako bi identifikovao kalcifikovano tkivo dojke, i potom obeležio mesto koje treba da bude uklonjeno. Potom hirurg iseče tkivo, uzme uzorak i šalje ga u laboratoriju na analizu.
Sve žene, bez obzira kog su uzrasta, trebalo bi da imaju svest o važnosti redovne provere svog zdravstvenog stanja, naročito provere dojki. U isto vreme, žena treba da se uputi u to kako normalne dojke treba da izgledaju, kakve se promene smatraju prirodnim promenama, a kakve promene nisu uobičajene.
Mnogo je žena koje nisu imune na benigne, kao ni na zloćudne promene u dojkama. Zbog toga je rano otkrivanje bilo kakvih promena najvažnije.
Dodatni podaci o makrokalcifikacijama u dojci
Makrokalcifikacije su veliki depoziti kalcijuma u tkivu dojke. One su prilično uobičajene kod žena koje su starije od 50 godina. Često se povezuju sa nekanceroznim odnosno benignim promenama u dojci koje su izazvane:
- starenjem arterija;
- povredama tkiva dojke (na primer automobilska nesreća);
- prethodnim tretmanima karcinoma dojke, ukjlučujući hiruršku opraciju ili terapiju zračenjem;
- infekciju tkiva dojke (mastitis);
- nekancerozne izrasline na dojkama, kao što je fibroadenom ili cista;
- depozite kalcijuma na koži ili krvnim sudovima.
Lekari mogu lako identifikovati na mamografu ovu pojavu i obično im ne treba biopsija da bi potvrdili dijagnozu.
Dodatni podaci o mikrokalcifikacijama
Mikrokalcifikacije su mali depoziti kalcijuma u dojci. Ponekad se razvije samo jedna mikrokalcifikacija, a ponekad se može razviti mnogo njih i to u jednoj regiji dojke.
Kada ćelije dojke rastu i dele se, one stvaraju više kalcijuma. Kao rezultat, mikrokalcifikacija se obično razvije u regiji dojke gde ćelije rastu i dele se. Kada su ćelije dojke više aktivne u određenim regijama dojke, to može značiti da u toj regiji postoje kancerozne ćelije. Doktori mogu ispitivati takozvane klustere mikrokalcifikacija, ali ako imate mikrokalcifikacije to ne mora da znači da imate kancer.
Ako imate mikrokalcifikacije, vaš lekar može naručiti:
- dijagnostičku mamografiju sa kompresijom tačaka;
- biopsiju;
- još jednu mamografiju za 6 meseci.
