Junetina – kalorije, proteini i prednosti za zdravlje

Iako je vegeterijanstvo sada u trendu, te se poklonici ovog pravca sve više zalažu za očuvanje svih živih vrsta na Zemlji i odbijaju da jedu bilo šta što je životinjskog porekla, a uz to smatraju i da su biljni proizvodi mnogo zdraviji za naš organizam, to i nije u potpunosti tačno.

Činjenica je da se u biljnim proizvodima nalazi veća koncentracija određenih vitamina, ali su i meso, mlečni proizvodi i jaja su glavni izvor proteina životinjskog porekla i veoma korisni jer sadrže veću koncentraciju drugih vitamina koji podstiču pravilan rad organizma.

Kao što smo svi već učili u školi, to je klasičan primer lanca ishrane koji održava ceo balans.

Pre nego što pređemo na konkretne činjenice, napravimo razliku između teletine, junetine i govedine, s obzirom na činjenicu da nisu svi ljudi uvek načisto po tom pitanju.

Teletina je, očigledno, meso teleta starosti do 12 meseci, težine od 25 do 125 kilograma, i može se podeliti u 2 kategorije: meso teladi starosti do 8 i meso teladi starosti od 8 do 12 meseci. Boja mesa može varirati od svetloružičaste do sivkastoružičaste, a masti uglavnom nema. Takođe je karakteristično jer je neverovatno mekano.

Govedina je meso goveda starosti od 24 meseca, težine 450 do 500 kilograma. Ovo meso je tamnocrvene boje, a masno tkivo žućkaste.

Loading...

Junetina je meso krave koja se još uvek nije telila, starosti od 12 do 24 meseca, težine od 380 do 450 kilograma. Sveže meso je svetlocrvene ili crvene, a masno tkivo krem bele boje.

Junetina je veoma fleksibilna što se tiče kombinovanja uz druga jela i salate, a, s obzirom da spada u grupu crvenog mesa, evidentno je da je veoma zdravo za celokupan razvoj našeg organizma. Na našem podneblju se uglavnom servira prženo ili pečeno, mada je i kuvanje junetine sve češće među gurmanima.

Osim toga, mleveno meso čisto ili mešano sa svinjskim se neretko koristi za pripremu pljeskavica, ćevapa, soseva za špagete i ćufti, a tržište je bogato i junećim suvim mesom koje je sve popularnije.

Zbog specifičnog ukusa, a verovatno i zbog navike, stanovništvo Srbije još uvek preferira svinjsko meso, a čak su i brojna istraživanja pokazala da je razlika u potrošnji još malo pa dupla. Sa druge strane, Velika Britanija dominira u potrošnji junetine, govedine i teletine.

Bitno je naglasiti i da je svaka vrsta mesa izuzetno zdrava i neophodna za naš organizam, ali da je bitan i način čuvanja. Junetina se čuva isključivo u celofanu u frižideru svega 3 do 5 dana, a mleveno meso najviše 48 sati.

Nakon toga se na površini stvaraju bakterije koje uništavaju sve proteine koji se nalaze u mesu, a ono se usputno i kvari, te dovodi do trovanja. Jednom odmrznuto meso ne zamrzavati opet.

Loading...

Nutritivne vrednosti i proteini

Junetina je u svakom smislu jaka hrana. Bogata je proteinima i korisnim masnim kiselinama, ali je u pogledu masnoća mnogo slabija od svinjetine i jagnjetine. Čak je, u pogledu holesterola, junetina bolji izbor i od piletine.

Razlika između sveže i servirane junetine u pogledu nutritivnih vrednosti i nije naročito značajna, a u 100 grama junetine sa 90% čistog mesa i 10% masnoća ima sledećih sastojaka:

Sveža junetina:

  • Ugljeni hidrati: 0 grama;
  • Masnoće: 10 grama (15% potrebnog dnevnog unosa);
  • Holesterol: 65 miligrama (22% potrebnog dnevnog unosa);
  • Proteini: 20 grama (40% potrebnog dnevnog unosa) 

Pečena i kuvana junetina:

  • Ugljeni hidrati: 0 grama;
  • Masnoće: 9 grama (15% potrebnog dnevnog unosa);
  • Holesterol: 73 miligrama (24% potrebnog dnevnog unosa);
  • Proteini: 23 grama (45% potrebnog dnevnog unosa) 

Iz priloženog vidimo da je junetine bogata korisnm proteinima i da jedna manja porcija od 100 grama ispunjava skoro polovinu potrebnog dnevnog unosa proteina u ljudski organizam.
Sa druge strane, u junetini ima dosta holesterola, ali on ne utiče nešto naročito na kvalitet našeg života ukoliko junetinu konzumiramo u ograničenim količinama. Osim toga, u mesu goveđeg i ovčijeg porekla ima dosta korisnih prirodnih trans masnoća poput CLA, odnosno konjugirane linoleinske kiseline, koja igra veliku ulogu u procesu sagorevanja masnoća i tako pomaže u mršavljenju.

Proteini koji se nalaze u junetini su izgrađeni od masnih kiselina, koja je najbliža strukturi u našim mišićima. Shodno tome, ovi proteini učestvuju u izgradnji naših mišićnih tkva i njihovoj formi. S obzirom na to da, osim amino kiselina, naše telo nije sposobno da se samo sintetiše niti stvara potrebne proteine, bitno je unositi što više hrane sa ovako poželjnim supstancama, zbog čega je unošenje namirnica životinjskog porekla od velikog značaja za nas.

Kalorije

Što se kalorija u jagnjetini tiče, vrednost mahom zavisi od procenta masnoće i načina pripreme. Prvenstveno je masnoća bilo kod porekla veoma štetna za organizam, a utiče na holesterol, kardiovaskularne smetnje, probleme sa digestivnim sistemom i ostale medicinske nuspojave.

Iako smo već napomenuli da masnoće iz junetine imaju i svojih prednosti, činjenica je da ni sa ovom vrstom mesa ne treba preterivati kako bismo sačuvali svoje zdravlje.

Loading...

Ukoliko se junetina koristi u redukcionoj dijeti, može se uvrstiti u dnevni meni, ali samo pod uslovom da se kod proverenih prodavaca kupuje isključivo nemasno meso. Što se sportista, dece u razvoju i, zapravo, cele populacije tiče, najbolje je kupovati srednjekalorično meso čime se u dnevnu ishranu uvršćavaju i masti od kojih naše telo može i da beneficira.

Kao što smo već naglasili, različiti udeo masnoće i različit način pripreme veoma utiču na količinu kalorija. Pogledajmo zato osnovnu tablicu kalorija:

  • Sveža junetina sa 10% masti (100 grama): 176 kalorija;
  • Skuvana/pečena junetina sa 10% masti (85 grama): 182 kalorije;
  • Skuvana/pečena junetina sa 20% masti (85 grama): 216 kalorija;
  • Skuvana/pečena junetina sa 30% masti (85 grama): 230 kalorija;
  • Sveža junetina sa 20% masti (100 grama): 254 kalorije;
  • Sveža junetina sa 30% masti (100 grama): 332 kalorije.

Iako se čini neverovatnim, sveža junetina ima više kalorija od pečene ili kuvane. Mada, ukoliko razmislimo malo bolje, tokom ovih procesa kuvanja ili pečenja, masti se tope i samim tim polako nestaju iz sastava mesa.

Sa druge strane, kao i sa ostalim prirodnim namirnicama, i sa junećim mesom je slučaj isti što se nutritivnog i vitaminskog sastava tiče. Naime, tokom svih ovih procesa prerade, vitamini i minerali se delimično gube, što umanjuje samu vrednost mesa. 

Prednosti za zdravlje

Junetina spade u grupu crvenog mesa koje je od najvećeg značaja za naš organizam. Kao što je već rečeno, u pogledu masnoća i holesterola je zdravija i od svinjetine, i od jagnjetine, ali i od piletine.

Sa najnovijim trendom hrono ishrane, neki odlaze i predaleko, te svoj način ishrane uvršćavaju u vegeterijansku ishranu, te izbacuju svaki vid ishrane koji uključuje proizvode životinjskog porekla.

Iako svačiji način života po etici treba poštovati, mora se naglasiti i da je ovo dobrim delom greška. Naime, proteini i minerali koji dolaze iz namirnica životinjskog porekla su od velikog značaja, prvenstveno zato što je struktura najsličnija strukturi koja se već nalazi u ljudskom organizmu.

Neke od beneficija koje ljudski organizam ima od junetine su već naglašeni, ali pogledajmo sada koje konkretno vitamine i minerale možemo naći u junetini i kako oni utiču na celokupno zdravlje i razvoj našeg organizma:

Gvožđe: Ono što najčešće čujemo kada nam krvna slika nije najbolja je: ’’Unosite što više crvenog, što krvavijeg mesa’’. Ovo nije šala jer gvožđe koje se u neverovatno velikim količinama nalazi u junetini ima veoma značajan pozitivan uticaj na krvnu sliku. Hemoglobin koji je deo enzima koji regulišu rast ćelija, a pomoću kojih se vrši i transport kiseonika u krvi je dobrim delom sastavljen od gvožđa. Nedostatak gvožđa, sa druge strane, može da uzrokuje anemiju. Povećan unos gvožđa je naročito preporučljiv pre i posle većih operacija, trudnoće i menstrualnih krvarenja, ali i u svakodnevnoj ishrani, naročito kod osoba kod kojih se primećuje loša krvna slika.

Iako je gvožđe dostupno u skoro svim vidovima namirnica, važno je naglasiti da je meso, naročito junetina, najzdraviji izvor ove supstance i da se gvožđe iz junetine minimum 5 puta brže razgrađuje i iskorišćava nego neorgansko gvožđe iz biljaka.

Cink: Ovaj mineral je mineral rasta, te se nalazi u svim organima koji se neprestano razvijaju, poput zubi, kostiju i jetre. Sa jedne strane, jetra neverovatno brzo troši svoje rezerve cinka, dok ga kosti talože i praktično stvaraju zalihe koje iskorišćavaju po potrebi. Nedostatak cinka dovodi do prestanka rasta ovih organa i samim tim njihovog odumiranja, što, logično, ima fatalne posledice na život čoveka. Osim što nedostatak cinka uzrokuje umor i slabljenje imuniteta, ukoliko se isključi iz svakodnevne ishrane dece, može dovesti do smetnji u rastu, razvoju, pa čak i mentalnih oboljenja.

Selen: Selen je jedan od minerala koji se ne regeneriše prirodno u organizmu iako je veoma značajan. Mnoga istraživanja su pokazala da čak 40% stanovništva u Srbiji pati od nedostatka selena, te su namirnice koje sadrže selen neophodne u svakodnevnoj ishrani. Selen je prvenstveno značajan za detoksikaciju i pravilan metabolizam, a takođe služi kao preventiva od kancera. Nedostatak selena kod muškaraca inače utiče i na pokretljivost spermatozoida, a samim tim i potencionalno začeće.

Fosfor: Iako je fosfor visoko skoncentrisana u ribi, osobe koje i nisu veliki ljubitelji ribe mogu naći supstituciju u jagnjetini. Fosfor značajno utiče na nerve i njegovu aktivnost, kao i na krvotok i pravilnu kontraktilnost srčanog mišića. Velike koncentracije fosfora se nalaze i u kostima i zubima i čine ih jakim i otpornim. Pored toga, sadrže i kalcijum i magnezijum, koji imaju isti uticaj na organizam kao fosfor.

Loading...