Skoro da nema kućne apoteke u kojoj se ne nalazi tubica Hidrociklin masti koju koristimo kad god nam se pojavi bubuljica na nekom delu kože ili primetimo blag zapaljenski proces. Ovu mast kupujemo sami, bez lekarskog recepta i retko ko se zapita šta su njeni sastojci i na koji način ona deluje na našu kožu. Potrudićemo se da u ovom tekstu razjasnimo sastav i dejstva Hidrociklin masti. Ujedno, navešćemo različite načine njene upotrebe.
Kao i svaki farmako-proizvod i ovaj lek ima svoju pozitivnu i negativnu stranu, te ćemo se potruditi da navedemo moguće neželjene efekte koje Hidrociklin mast može da izazove.
Čemu služi Hidrociklin mast i kakav je njen sastav?
Hidrociklin mast je zaštićeni farmakološki proizvod koji kao dva osnovna aktivna sastojka sadrži kortikosteroid HIDROKORTIZON i tetraciklinski antibiotik pod imenom OKSITETRACIKLIN-HIDROHLORID.
Jedan gram Hidrociklin masti sadrži 10 mg hidrokortizona ili 1 %, i 30 mg oksitetraciklin-hidrohlorida ili 3 %.
Pored ovih aktivnih supstanci, u Hidrociklin masti se nalaze i lanolin, tečni i meki beli parafin, kao i čvrst parafin.
Mast je homogena i žute je boje, a tuba koja se kod nas prodaje teži 20 g.
Proizvođač koji ima dozvolu za stavljanje ove masti u prodaju jeste farmaceutska kuća Galenika.
Ideja o dejstvu ove masti jeste da smanji znakove zapaljenskih procesa na našoj koži koji se mogu prikazati u obliku topline, bola, svraba i otoka, kao i da uspešno deluje na gram-negativne i gram-pozitivne bakterije i ostale mikroorganizme koji se mogu razviti ukoliko se ne zaustavi njihov rast i razmnožavanje.
Hidrokortizonski deo ovog leka utiče na zapaljenske procese, dok se antibiotički sastavni deo leka bori protiv mikroorganizama.
Oboljenja koja su podložna delovanju Hidrociklin masti su uglavnom sledeća:
- sve vrste promena na koži koje su posledica uboda insekata i infekcija nastalih nakon toga;
- zapaljenske promene alergijskog tipa koje su nastale usled dodira sa izvesnim biljkama, lekovima, hemijskim preparatima;
- upalne promene na koži koje su posledica sekundarnih infekcija zbog kontaktnog dermatitisa;
- ekcemi sa sekundarnom infekcijom.
Loading...
Čemu služe kortikosteroidi i šta je hidrokortizon?
Uopšteno, kortikosteroidi su zapravo steroidni hormoni koje proizvodi ili naše telo, naš organizam ili su napravljeni veštačkim putem. Takozvani sistemski kortikosteroidi se mogu davati intravenozno ili oralno i na taj način sprovoditi kroz organizam. Ovakvi kortikosteroidi ne uključuju one koji se koriste u lečenju oka, uha, nosa ili na koži.
Prirodne kortikosteroide, hidrokortizon (Cortef) i kortizon – proizvodi deo adrenalne žlezde koji je poznat pod imenom cortex. Kortikosteroidi se klasifikuju na sledeći način:
- glukokortikosteroidi (antiupalni) koji suzbijaju inflamaciju i imunitet i pomažu u razlaganju ugljenih hidrata i proteina;
- mineralokortikoidi koji regulišu ravnotežu soli i vode u organizmu.
Sintetički kortikosteroidi imitiraju akciju prirodnih kortikosteroida i mogu biti iskorišćeni da zamene kortikosteroide kod ljudi čija adrenalna žlezda nije u stanju da proizvede dovoljne količine; međutim, oni se pre koriste u dozama koje su veće od zamenskih kako bi lečili bolesti imuniteta, upala ili balansa soli i vode.
Primeri sintetičkih kortikosteroida uključuju:
- betametazon;
- prednizon;
- prednizolon;
- triamcinolon;
- metilprednizolon;
Neki glukokortikoidi zbog svojih delovanja u pogledu antiupalnih akcija imaju sposobnost zadržavanja soli, ali se uglavnom koriste zbog svojih antiupalnih dejstava.
Kortikosteroidi koji pripadaju glukokortikoidima utiču na organizam na više načina, ali se uglavnom koriste zbog svojih jakih antiupalnih efekata kod stanja koja imaju veze sa funkcionisanjem imunološkog sistema. To su sledeća stanja:
- artritis;
- kolitis;
- astma;
- bronhitis;
- neke situacije koje uključuju osipe na koži;
- alergijska ili upalna stanja koja uključuju nos i oči.
Kortikosteroidi imaju mnoge neželjene efekte koji mogu biti blagi, ali i ozbiljni. Ovi neželjeni efekti su očigledniji kada se kortikosteroidi koriste u većim količinama i dozama i to duži vremenski period.
Kortikosteroidi mogu da izazovu zadržavanje soli i tečnosti u telu, što dovodi do povećanja telesne težine ili oticanja nogu (edem). Zatim, mogu da dovedu do visokog krvnog pritiska, gubitka kalijuma, glavobolje, slabosti u mišićima, rasta dlaka na licu, sporog zarastanja ranica, glaukoma, itd.
Topikalni kortikosteroidni lekovi
Kortikosteroidni hormoni su prirodni hormoni koje, kao što smo već rekli, proizvode adrenalne žlezde. Topikalni kortikosteroidi su sintetički kortikosteroidni lekovi koji se koriste za lečenje stanja na koži kao što su osip, dermatitis, svrab, ekcem i psorijaza.
Topikalni kortikosteroidi imaju moćne antiupalne akcije i takođe suzbijaju imuni odgovor. Topikalni kortikosteroidi se koriste na osnovu svoje potencije, delova tela gde se nanose i tipa kožnog stanja koje treba da bude tretirano.
Na osnovu svoje jačine mogu se grupisati na sledeće načine:
- veoma jaki kortikosteroidi su betametazon dipropionat, klobetazol propionat, diflorazon diacetat, fluocinonid, halobetazol propionat;
- visoka potencija: amcinonid, dezoksimetazon, halcinonid, triamcinolon acetonid;
- srednje potentni: betametazon valerat, klokortolon pivalat, fluocinolon acetonid, flurandrenolid, hidrokortizon butirat, hidrokortizon valerat, mometazon furoat, prednikarbat;
- niske potencije: alklometazon dipropionat, dezonid i hidrokortizon.
Neželjeni efekti topikalnih kortikosteroida su sledeći:
- svrab;
- pečenje;
- iritacija;
- crvenilo;
- suvoća.
Dugotrajna upotreba može da dovede do gubitka tonusa kože, deterioracije ćelija kože i rizika od infekcija.
Topikalni hidrokortizon
Ovaj kortikosteroid se koristi za lečenje širokog spektra raznih kožnih oboljenja, u šta mogu da spadaju ujedi insekata, ekcem, dermatitis, alergije, osipi, svrab. Hidrokortizon smanjuje oticanje, svrab i crvenilo koji se pojavljuju tokom ovakvih kožnih stanja i oboljenja.
Hidrokortizon je blag kortikosteroid i mnogi lekovi koji ga sadrže, mogu se dobiti bez recepta.
Hidrokortizon u obliku kreme ili masti može se koristiti samo na koži. Ne bi trebalo da se aplicira na lice ili pazuhe sve dok lekar tako ne preporuči.
Pre upotrebe bilo koje hidrokortizonske masti ili kreme, treba oprati ruke i očistiti i osušiti pogođenu regiju. Na pogođeni deo kože se nanosi mala količina leka i nežno se utrlja. Doziranje i dužina primene zavise od vrste problema na koži. Obično se aplicirana mast ne prekriva zavojem, niti flasterom.
Nakon apliciranja leka, ruke treba dobro oprati i treba izbegavati da mast dospe u oči, nos ili usta.
Hidrokortizonska mast ili krema leči sledeća stanja na koži:
- kožne osipe;
- kutani T-ćelijski limfom;
- atopijski dermatitis;
- crvenkaste nodule okupljene u obliku kružića na koži;
- seboreični dermatitis;
- upalu kože izazvanu alergijom;
- upalu kože;
- kontaktni dermatitis;
- psorijazu skalpa.
Mogući neželjeni efekti prilikom korišćenja hidrokortizon masti
Može doći do peckanja, pečenja, iritacije, suvoće ili crvenila na mestu nanošenja masti. Akne, neobičan rast dlaka, folikulitis, diskoloracija ili stanjivanje kože ili strije, mogu se takođe pojaviti.
Veoma ozbiljne alergijske reakcije na ovaj lek su veoma retke.
Kada je u pitanju opšte dejstvo ovog kortikosteroida, onda treba reći da je ono kratko i brzo. Ako se uporedi sa drugim tipovima kortikosteroida, onda je hidrokortizon u prednosti, zbog toga što je u koži brzo razgradljiv, pa ne može doći do akumulacije.
Hidrokortizon uspeva da spreči sintezu tromboksana i leukotrena, kao što u isto vreme smanjuje broj neutrofila na lokaciji upale. Primenjujući hidrokortizon, mi prekidamo funkciju leukocita, umanjujemo kapilarnu propustljivost i stabilišemo membrane neutrofilnih i bazofilnih leukocita unutar ćelije.
Hidrokortizon u kombinaciji sa antibiotikom deluje na svaku vrstu inflamacije kože koja je posledica infekcije.
Tetraciklinski antibiotik – oksitetraciklin-hidrohlorid
Tetraciklinski antibiotici su otkriveni 40-ih godina prošlog veka i prikazali su aktivnost protiv širokog opsega mikroorganizama uključujući gram-negativne i gram-pozitivne bakterije, klamidiju, mikoplazme i protozoe.
Tetraciklinski antibiotici nisu skupi, pa se koriste u velikoj meri u profilaksi i terapiji ljudskih i životinjskih infekcija.
Tetraciklini se mogu koristiti da bi se lečile mnoge različite bakterijske infekcije na koži, u crevima, respiratornom traktu, urinarnom traktu, genitalijama, limfnim čvorovima i drugim telesnim sistemima.
Najčešće se koriste za lečenje teških akni.
Takođe, tetraciklini se koriste za lečenje infekcija koje možemo dobiti iz direktnog kontakta sa inficiranim životinjama ili kontaminiranom hranom.
U nekim slučajevima, tetraciklini se koriste kada penicilin ili neki drugi antibiotici ne mogu biti korišćeni za lečenje ozbiljnih infekcija kao što su Antrax, Clostridium, Actinomyces, Listeria i dr.
Tetraciklini čine kožu osetljivijom na sunčevu svetlost, pa treba izbegavati sunce i veštačke UV zrake tokom i neko vreme nakon korišćenja ovog leka.
Deca mlađa od 8 godina ne bi trebalo da koriste ove antibiotike. Takođe, korišćenje tetraciklinskih antibiotika (oralnih, injekcija) moglo bi da šteti fetusu ili da izazove kasniju diskoloraciju zuba.
Tetraciklini prolaze u majčino mleko i mogu uticati na kosti i zube.
Oksitetraciklin-hidrohlorid je jedan od tetraciklinskih antibiotika. To je antibiotik širokog spektra koji je efikasan protiv velikog broja gram-negativnih i gram-pozitivnih bakterija (osim Klebsiella, Pseudomonas i Proteus).
Ovaj antibiotik se bori protiv Mycoplasma, Rickettsia, Actinomyces, Chlamydia.
Oksitetraciklin-hidrohlorid na neki način ometa mogućnost bakterija da stvore esencijalne proteine. Kada se to događa, bakterije nisu u stanju da se razvijaju, te se infekcija dalje ne širi i one polako odumiru, tj. imuni sistem ih uništi. Upravo zbog toga se oksitetraciklin-hlorid smatra bakteriostatikom, a ne baktericidom.
Oksitetraciklin-hidrohlorid se najčešće upotrebljava u lečenju akni koje su nastale kao posledica bakterijske infekcije.
Saveti tokom korišćenja Hidrociklin masti
Hidrociklin mast ne bi trebalo da se koristi ako je pacijent osetljiv na bilo koji sastojak ovog leka. U isto vreme, Hidrociklin neće delovati ukoliko pacijent ima neku primarnu infekciju poput, piodermije, impetiga ili furunkuloze. Trudnice i majke koje doje mogle bi da izbegavaju Hidrociklin mast iz predostrožnosti.
Hidrociklin mast ne smete upotrebljavati u dugom vremenskom periodu jer je to kortikosteroidni preparat i može da dovede do preosetljivosti na onom mestu na kome se primenjuje.
Kada primetite da ni posle nedelju dana od primene ne dolazi do poboljšanja, možete da prestanete da koristite lek.
Kada koristite Hidrociklin mast na licu, strogo vodite računa da to traje kratko.
Hidrociklin mast primenjujte čistim i opranim rukama. Lekari obično preporučuju da se nanosi od 2 do 4 puta na dan. Kada primetite poboljšanje, nastavite sa primenom Hidrociklin masti do kraja terapije, tačnije onoliko koliko vam je lekar preporučio.
Kod nekih pacijenata su primećene reakcije poput peckanja, svraba ili iritacije kože, ali čim su prestali da koriste lek, simptomi su se povukli.
Cena Hidrociklin masti ne prelazi 200 dinara za tubu od 20 g.
