Iako ljudska krv može delovati ujednačeno, svi znamo da je ona sastavljena od kombinacije različitih tipova ćelija, proteina i faktora koagulacije, tj. supstanci koje potpomažu koagulaciju krvi. Kao i kod mnogih stvari u organizmu, krv se oslanja na balans kako bi održala svoju normalnu konzistenciju.
Ako se razvije disbalans u proteinima i ćelijama koje su odgovorne za krv i razvoj ugrušaka, onda krv može da postane previše gusta. Ova pojava, odnosno zdravstveno stanje je poznato pod imenom hiperkoagulabilnost.
Postoje mnogi faktori koji mogu uticati na gustinu krvi. Probaćemo da navedemo neke od njih:
- bolesti koje utiču na koagulaciju krvi;
- višak krvnih zrnaca u cirkulaciji;
- višak proteina za koagulaciju u krvi.
Pošto ima mnogo potencijalnih uzroka za pojavu guste krvi kod ljudi, lekari nemaju standardnu definiciju ovog zdravstvenog stanja. Zbog toga oni pokušavaju da ga definišu kroz svako stanje koje rezultira gustom krvlju, odnosno koje dovodi do pojave guste krvi kod čoveka.
Poremećaji u koagulaciji krvi koji uzrokuju gustu krv su zapravo vrlo retki. Jedan od najčešćih faktora je V Lajdenov faktor, za koji se procenjuje da ga ima svega 3 do 7 procenata populacije. Ovo stanje ne podrazumeva da će osoba imati previše gustu krv, već da je osoba samo predisponirana da je ima.
Od svih ljudi koji su imali krvne ugruške u njihovim venama, manje od 15 procenata ih je imalo zbog stanja koje izaziva gusta krv.
Kako izgledaju simptomi guste krvi?
Mnogi ljudi nemaju nikakve simptome koji bi ukazivali na postojanje guste krvi, sve dok ne iskuse pojavu krvnog ugruška. Krvni ugrušak se obično pojavljuje u veni, a to izaziva bol i pogađa cirkulaciju u i oko regije gde se ugrušak pojavio.
Neki ljudi su, pak, svesni da imaju porodičnu istoriju poremećaja zgrušavanja krvi. To ih može motivisati da se testiraju i provere svoje stanje pre nego što se ugrušak pojavi.
Previše krvnih ćelija može da dovede do različitih simpotma. Neki od njih su sledeći:
- glavobolja;
- visok krvni pritisak;
- nedostatak energije;
- kratak dah;
- zamagljen vid;
- vrtoglavica;
- lako dobijanje modrica;
- prekomerno menstrualno krvarenje;
- giht;
- svrab kože.
Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, trebalo bi da posetite lekara i da proverite krvnu sliku sa gustinom krvi. U ove analize spada provera sledećih parametara:
- postojanje krvnog ugruška nepoznatog porekla;
- ponavljanje pojave ugrušaka u krvi iz potpuno nepoznatih razloga;
- ponavljajući pobačaji (gubitak u prvom tromesečju trudnoće).
Šta sve mogu biti uzroci guste krvi?
Stanja koja rezultiraju gustom krvlju mogu biti stečena ili nasleđena. U narednim redovima ćemo se pozabaviti ovim stanjima.
Pacijenti sa stečenim hiperkoagulabilnim stanjem ili nasleđenom trombofilijom će pre razviti vensku trombozu, arterijsku trombozu i stvaranje krvnih ugrušaka nego zdrave osobe. Uobičajeno stečeni faktori rizika za hiperkoagulabilnost i trombozu su sledeći:
- imobilizacija;
- inflamacija;
- trudnoća;
- gojaznost;
- dijabetes melitus;
- starost;
- hormonska terapija;
- kancer (naročito adenokarcinom);
- antifosfolipid sindrom;
- anemija srpastih ćelija i druge hemolitičke anemije.
Hemostaza je visoko regulisana da održi delikatnu ravnotežu između kontrole krvarenja kao odgovor na povredu i izbegavanje ekscesne prokoagulantne aktivnosti, kako bi se sprečila hiperkoagulabilnost i tromboza.
Hiperkoagulabilnost može biti rezultat otpuštanja prokoagulanata iz tumorskih ćelija ili prisustva antifosfolipidnih antitela (lupus antikoagulansi). Nedovoljna inaktivacija prokoagulanasa zbog poremećaja regulatornih antitrombskih puteva može rezultirati hiperkoagulabilnošću. Prisustvo V Lajden faktora ili mutant protrombina može izazvati hiperkoagulabilnost.
Navešćemo nekoliko primera mnogih stanja koja mogu da izazovu gustu krv:
- lupus, koji izaziva da telo proizvodi ekstra antifosfolipidna antitela, koja dovode do zgrušavanja krvi, tj. do stvaranja ugrušaka;
- mutacije u faktoru V;
- kanceri;
- policitemija vera (polycithemia vera) koja izaziva da organizam proizvodi previše crvenih krvnih zrnaca, što rezultira gustom krvlju;
- nedostatak proteina C;
- nedostatak proteina S;
- mutacija protrombina 20210;
- pušenje koje može da dovede do oštećenja tkiva kao i do redukovane proizvodnje faktora koji smanjuju zgršavanje krvi.
Moramo napomenuti da je vrlo važno razumeti da stanja koja izazivaju gustu krv i ponekad zgrušavanje krvi nisu jedini razlog za stvaranje krvnih ugrušaka. Na primer, osoba može imati srčani napad zbog toga što njena krv dolazi u kontakt sa plakom u arterijama, što dovodi do toga da se krv zgruša.
Oni ljudi koji imaju lošu cirkulaciju takođe su skloni ka stvaranju krvnih ugrušaka jer njihova krv ne putuje kroz organizam onako kako bi trebalo. To nije zbog toga što je njihova krv gusta. Umesto toga, arterije i vene ovih ljudi su oštećene, pa krv ne može da se kreće normalno.
Na koji način se utvrđuje gustina krvi?
Dijagnoza počinje uzimanjem medicinske istorije. Lekar razgovara sa pacijentom o svim simptomima, o naslednim bolestima, o stanju pacijenta u prethodnim godinama, itd.
Vaš lekar će verovatno krenuti sa naručivanjem različitih analiza krvi, ali će to proticati u fazama. Razlog tome je to što su mnogi testovi za gustu krv skupi i veoma specifični. Tako da će lekar početi sa uobičajenim testovima, a zatim naručivati specifičnije ako je potrebno.
Evo primera nekih analiza krvi koji se koriste ako vaš doktor smtra da imate gustu krv:
- kompletna krva slika – ova analiza traži prisustvo crvenih krvnih zrnaca i trombocita u krvi; visok nivo hemoglobina i hematokrita mogu indicirati prisustvo stanja koje nosi naziv policitemija vera;
- otpornost na aktivirani protein C – ovo je analiza na prisustvo faktora V Lajden;
- testiranje protrombin G20210A mutacije – ova analiza određuje prisustvo antitrombina, proteina C ili abnormalnosti proteina S;
- funkcionalni nivoi antitrombina, proteina C ili proteina S – ova analiza potvrđuje prisustvo lupus antikoagulanasa.
Kod poremećaja koji nose naziv hiperkoagulabilnost, rizik od nastanka tromba je povišen. Broj prokoagulanata je povećan, a to promoviše formiranje ugrušaka u krvnim sudovima organizma.
Primarni uzrok je genetski i ne može se lečiti, ali se daju terapije da bi se smanjio nivo prokoagulanata. Sekundarni uzrok uključuje bolesti ili stanja koja dovode do hiperkoagulabilnog stanja krvi.
Zbog toga je neophodno kontrolisati osnovne bolesti i stanja. Hiperkoagulabilnost zahteva aktivan i temeljit pristup, kao i stalno praćenje jer može da dovede do vrlo štetnih posledica.
Kako bismo još mogli da definišemo hiperkoagulabilnost?
Hiperkoagulabilnost je poznata i kao trombofilija. Trombofilija je abnormalna tendencija formiranja ugrušaka. Sklonost ka zgrušavanju krvi je povećana mnogo puta u odnosu na normalno stanje. Kod pacijenta se često formiraju ugrušci, a to zovemo tromboza.
Bilo koji od krvnih sudova u našem vaskularnom sistemu može biti potpuno ili delimično opstruiran kao rezultat tromboze. To može da dovede do ozbiljnih posledica. Postoje dva osnovna uzroka hiperkoagulabilnosti: primarni, koji obično uključuje genetske mutacije i sekundarni.
Homeostaza se održava kroz efikasne regulatorne mehanizme u telu. Balans je održiv između prokoagulantske i antikoagulantske aktivnosti u krvi. Hiperkoagulabilnost se pojavljuje kada su prokoagulantski faktori u porastu i ostaju neprovereni. Specifična patofiziologija varira sa svakim podtipom hiperkoagulabilnog poremećaja.
Primarni uzroci hiperkoagulabilnosti se ogledaju u pozitivnoj porodičnoj istoriji zajedno sa znacima i simpotmima u detinjstvu. Najuobičajeniji tip nasleđenog trombofilijskog poremećaja je faktor V Lajden. Ljudi koji imaju ovaj tip zapravo imaju mutantski oblik faktora V. Protrombin 20210A ili mutacija faktor II je drugi čest uzrok. Protrombin je važan protein u koagulacijskom procesu, koji pravi ugruške. Kod ovih pacijenata se pojavljuje mutacija koja vodi do prekomerne proizvodnje protrombina. Proteini C i S se sintetišu u jetri. Vitamin K je važan za funkcionisanje ovih proteina.
Nedostatak ovih proteina je obično autozomne dominantne prirode i može biti recesivan. Ova dva proteina su prirodni antikoagulanti koji sprečavaju prekomernu proizvodnju, odnosno formiranje ugrušaka. Kada oni nedostaju to rezultira povećanom koagulantskom aktivnošću. Antitrombin je protein koji učestvuje u krajnjem delu procesa konverzije fibrinogena u fibrin. Nedostatak ovog proteina može da dovede do nerestriktivne prokoagulantske aktivnosti i formiranja ugrušaka.
Sekundarni uzroci hiperkoagulabilnosti su mnogi, a mi ćemo navesti neke od njih. Venozna staza, recimo rezultira nakon događaja poput: nepokretnosti zbog faktora kao što su operacije koje zahtevaju dugo ležanje u krevetu; dugih avio letova; nedavne frakturu udova; endotelnih oštećenja, itd.
Kako se leči hiperkoagulabilnost?
Lečenje zavisi od osnovnih uzroka. Kod primarnih slučajeva, to je obično terapija održavanja stanja, jer ne postoji pravi lek.
Kod sekundarnih slučajeva, kao što su nefrotički sindrom, operacija ili trauma, korekcija osnovnog uzroka izaziva oporavak od hiperkoagulabilnog stanja.
Podrška je fokusirana na izbegavanje formiranja ugrušaka i njihovog dolaska do vitalnih organa. To se postiže davanjem razređivača krvi i administracijom različitih tipova antikoagulanata.
Injekcije heparina se daju kako bi se momentalno reagovalo u hitnim slučajevima. One se mogu davati putem infuzije ili kao subkutane injekcije. Varfarin tablete se daju da bi se održavalo stanje.
Policitemija vera kao uzrok guste krvi kod ljudi
Gusta krv može biti rezultat prekomerne proizvodnje eritrocita ili crvenih krvnih zrnaca. Ovo stanje se zove policitemija vera.
Policitemija vera je zapravo poremećaj matičnih ćelija okarakterisan kao panhiperplastični, maligni i neoplastični poremećaj koštane srži. Najistaknutija karakteristika ovog poremećaja je povećana apsolutna masa crvenih krvnih ćelija zbog njihove nekontrolisane proizvodnje. Ovo je praćeno povećanom proizvodnjom belih krvnih zrnaca i trombocita, što je posledica abnormalnog klona hematopoetskih matičnih ćelija sa pojačanom osetljivošću na različite faktore rasta za maturaciju.
Znaci i simptomi policitemije vera
Loša isporuka kiseonika zbog zgrušavanja krvi može da dovede do sledećih simptoma:
- glavobolje;
- vrtoglavice;
- vertiga;
- tinitusa;
- vizuelnih smetnji;
- angine pektoris;
- intermitentne klaudikacije.
Komplikacije krvarenja koje su viđene kod približno 1 % pacijenata sa policitemijom vera, uključuju epistaksu, krvarenje desni, ekhimozu i gastrointestinalna krvarenja. Trombotičke komplikacije uključuju venske tromboze ili tromboembolizam i povećanu prevalencu od moždanog udara ili drugih arterijskih tromboza.
Iskustva ljudi i način ishrane kod osoba koje pate od guste krvi
Ljudi koji pate od ovog stanja moraju redovno pratiti svoje stanje uz pomoć lekara. Terapija varfarinom u dozama koje lekar prepiše je neophodna. Takođe, pacijent mora voditi računa o svakodnevnim životnim navikama i svojoj ishrani koja će pratiti terapiju. Svakodnevna ishrana treba da se zasniva na zasićenim mastima i složenim ugljenim hidratima sa niskim glikemijskim indekcom. Preporučuje se povećan unos omega-3 masnih kiselina (laneno seme, tuna, losos, orah, avokado, riblje ulje). Integralne, neprerađene namirnice su preporučljive.
Ugljeni hidrati poput prostih šećera, testenina, slatkiša, belog hleba, treba da budu izbačeni.
Pacijenti treba da izbegavaju alkohol, gazirana pića, začinjenu i jako kiselu hranu.
Preporučuje se ispijanje dosta tečnosti, pre svega vode, potom prirodnih preparata sa đumbirom i salicilatima (cimet, origano, mirođija, kurkuma, čili, aleva paprika).
Brusnice, višnje, šljive, suvo grožđe su bobice koje se smatraju odličnim prirodnim razređivačima krvi, pa je poželjno da se unose što češće.
