Griz je jedna neutralna namirnica koja nastaje preradom žitarica, a generalno je jedna od najomiljenijih dečijih poslastica.
Griz se dobija mlevenjem pšenice dok se ne dobije najfinija granulasta struktura, nakon čega se ona prosejava. Mekinje i skrobni deo se razdvajaju i takođe melju dok se ne dobije mekana tekstura. U neka pakovanja griza se dodaje i suplement gvožđa i taj griz se zove obogaćeni griz.
Postoje dve vrste griza – žuti i beli. Beli, koji češće nalazimo na kuhinjskim policama se pravi od meke pšenične vrste i koristi se u svrhu spremanja slatkih jela, dok se žuti griz dobija od durum pšenice i stavlja se mahom u slana jela.
U principu, griz je sam po sebi neutralna namirnica, te se može spremati sa mlekom sa ili bez šećera i biti poslastica ili se može jesti prokuvan sa sirom, solju itd i poslužiti kao slani obrok. Osim toga, griz nalazi primenu u pripremi velikog broja hrane poput knedli, njoka, kuskusa, a mnogi ga čak koriste i za pohovanje mesa ili tikvica.
Njegov sastav umnogome zavisi od ostalih namirnica koje koristimo za pripremu. Imajte u vidu da je suv griz mnogo jači u svakom smislu od termički prerađenog. Svakako, niko od nas se ne bi usudio da samo kusa suv griz bez ikakve prerade, pa možete biti u potpunosti sigurni.
Najčešće se sprema tradicionalno sa vodom, te se deca na ovakvu ishranu navikavaju od malena. Iako je neutralan, griz se najčešće, barem u Srbiji, tretira kao slatka namirnica, baš zbog toga što se, osim sa vodom, priprema sa mlekom, a čak i kada se sprema sa vodom, dodaje mu se šećer, kako bi se obogatio ukus.
Pored toga, na svakom sajtu posvećenom kulinarstvu ćete mahom naći recepte za pripremu griza koji ga podrazumeva kao slatku namirnicu, tj poslasticu. Tu su kombinacije i sa čokoladom i sa različitim voćem, dok su recepti sa nekom slanom namirnicom veoma retki, osim u slučajevima koje smo već gore naveli, u kojima griz predstavlja namirnicu koja je jedan od osnovnih sastojaka pripreme nekog jela, mada, iako bitan uglavnom zbog teksture, nije najvažnija namirnica u tom momentu.
Pogledajmo u nastavku teksta koje su to osnovne karakteristike griza.
Nutritivna vrednost i kalorije
Griz predstavlja pravu energetsku bombu, što je i jedan od razloga zbog čega se daje maloj deci u razvoju. Bogat je ugljenim hidratima, proteinima i kompleksom vitamina B, a manjka u pogledu masnoća, što ga čini savršenom namirnicom za naš organizam jer prvenstveno ne postoji nikakav rizik od pojave holesterola i sličnih tegoba. Evo sastava u svega 100 grama griza:
Sirovi griz
- Ugljeni hidrati: 73 grama (24% potrebnog dnevnog unosa);
- Vlakna: 4 grama (16% potrebnog dnevnog unosa);
- Proteini: 13 grama (25% potrebnog dnevnog unosa);
- Masti: 1 gram (2% potrebnog dnevnog unosa)
Kuvani griz
- Ugljeni hidrati: 23 grama (8% potrebnog dnevnog unosa);
- Vlakna: 1 grama (5% potrebnog dnevnog unosa);
- Proteini: 4 grama (8% potrebnog dnevnog unosa);
- Masti: 0,3 grama (1% potrebnog dnevnog unosa)
S obzirom na to da se griz nikada ne jede sirov, skoncentrisaćemo se isključivo na kuvani griz. Naravno, ove vrednosti kasnije variraju u odnosu na način pripreme, ali su ovo približne cifre za najklasičniji kuvani griz bez ikakvih dodataka, čiji ćemo recept videti u nastavku teksta.
Kao što iz priloženog možete primetiti, griz je savršena namirnica i za metabolizam i za uopšteno funkcionisanje celog organizma, a njegove energetska važnost je od naročitog značaja. Pri tom ne sadrži visoku koncentraciju masti, što ga čini savršenom preventivom od kardiovaskularnih smetnji i oboljenja.
Što se kalorija tiče, one opet zavise od načina pripreme griza. Ipak, sam po sebi, griz i jeste visokokalorična namirnica. To znači da se češćom konzumacijom griza ipak može dobiti višak kilograma, ali tu postoji i još jedna caka. Griz prvenstveno sadrži veliki broj dijetetskih vlakana koja pospešuju rad metabolizma, a velika količina ugljenih hidrata daje telu potrebnu energiju, te je ova kombinacija ubitačna kada se radi o dijetama.
Ipak, ukoliko se sva ova energija dobijena iz ugljenih hidrata iz griza ne potrši na pravi način, tj fizičkim aktivnostima, vremenom se taloži i stvara masne naslage koje je kasnije uglavnom teže iskoreniti, te se, bez šale, od ove naizgled potpuno bezazlene namirnice, osoba lako može ugojiti. Ali to ne treba da Vas brine jer tajna gubitka kilograma leži u jednostavnoj umerenosti i fizičkim aktivnostima, što ga, ujedno, čini i savršenom namirnicom za sportiste.
Pre nego što pogledate koliko tačno kalorija sadrži porcija griza, imajte u vidu da, ukoliko se griz koristi kao dodatak nekom jelu ili se njemu u pripremi dodaje još dosta namirnica, kalorijska vrednost porcije zavisi i od ostalih namirnica. Pogledajmo sada koliko griz pripremljen na nekoliko različitih načina ima kalorija, poćev od porcije od 100 grama sa najmanje kalorija:
- Griz kuvan sa mlekom: 100 kalorija
- Skuvani griz: 112 kalorija;
- Knedle od sira i griza: 185 kalorija
- Nepripremljen griz: 360 kalorija
Kao što smo već napomenuli ranije kada smo govorili o samom nutritivnom sastavu griza, bilo koje vrednosti nepripremljenog griza treba uzimati sa rezervom, s obzirom na to da se ova namirnica nikada ne konzumira bez prethodne termičke obrade.
Vitamini i minerali
Oduvek znamo da je griz bogat vitaminima i mineralima, zbog čega i jeste jedna od namirnica koja se uvodi bebama na početku uvođenja tvrde hrane, zajedno sa povrćem. Već smo videli i napomenuli da sadrži kompleks vitamina B, bogat je ugljenim hidratima, a manjka u masnoćama, ali je ipak visokokaloričan, te je najbolje konzumirati ga u umerenim količinama, prvenstveno zbog taloženja masnih naslaga.
Ipak, ne treba ga ni u potpunosti izbegavati jer, kao što ćete sada videti, ima dosta vitamina i minerala koji su esencijalni za pravilan rad našeg organizma. U svega 100 grama griza nalaze se sledeći vitamini i minerali:
- Tiamin: 19%;
- Folati: 18%;
- Niacin: 17%;
- Pantotenska kiselina: 6%;
- Vitamin B6: 5%;
- Riboflavin: 5%
- Mangan: 31%;
- Fosfor: 14%;
- Magnezijum: 12%;
- Bakar: 9%;
- Gvožđe: 7%;
- Cink: 7%;
- Kalijum: 5%;
- Kalcijum: 2%.
Iz priloženog već možete zaključiti koje sve prednosti griz ima na naš organizam, ali, za svaki slučaj, pogledajmo najveće beneficije griza za pravilan rast i funkcionisanje našeg organizma:
Prednosti za zdravlje
Griz je veoma zdrava namirnica ukoliko ga koristimo pravilno. To podrazumeva da ga jedemo u ograničenim količinama i ne prečesto jer, iako je veliki izvor vitamina i prava energetska bomba, prevelika količina griza može imati i negativna dejstva na naš organizam.
Na primer, griz je bogat proteinima koji se praktično pretvaraju u energiju, te nam pomaže da budemo aktivniji i fizički sposobniji. Sa druge strane, sav višak neiskorišćene energije se pretvara u masne naslage, što dovodi do gojaznosti. Pored toga, griz je prebogat glutenom, te se ne preporučuje osobama koje nisu tolerantne na gluten.
Ipak, ukoliko se koristi umereno, griz će pozitivno uticati na naš organizam, naročito u kombinaciji sa drugim hranljivim i kvalitetnim namirnicama. Prvenstveno će kalcijum uticati na naše kosti, magnezijum će opustiti naše mišiće i nerve, te ćemo se osećati rasterećeno i opušteno.
Već smo napomenuli da je bogat kompleksom vitamina B, a veoma je važna i činjenica da obiluje gvožđem, a manjka mastima, te je savršen borac protiv kardiovaskularnih tegoba. Naime, ovo potpomaže kiseoniku da ima pravilan protok kroz krvotok do srca, pospešuje stvaranje krvih zrnaca i njihov balans, bori se protiv zakrčenja arterija i stvaranja trombova, a ne postoji i nikakav rizik od pojave lošeg holesterola.
Naravno, sva nutritivna svojstva umnogome zavise od ostalih namirnica koje se kombinuju pri pripremi, a već smo napomenuli da griz možete kombinovati sa bilo čim. Gore su navedene osnovne karakteristike tzv. ’’klot’’ griza, odnosno spremanja griza sa običnom vodom. Zbog ovoga griz i jeste jedna od prvih namirnica dece, odnosno jedna od prvih namirnica koje se uvode u dečiju ishranu nakon petog meseca života. U ovom slučaju, griz spada u prvih 10 namirnica, negde posle šargarepe, krompira i nekog voća.
Recepti za pripremu griza
Griz sa vodom (za bebe)
Griz se uglavnom dodaje ishrani tek od petog ili šestog meseca života.
U šerpicu ili džezvu sipati 100 grama vode i staviti na šporet. Polako dodavati punu kašiku griza i neprestano mešati narednih 20ak minuta.
Ukoliko primetite da se kašica više zgušnjava, slobodno dodajte još vode ili malo mleka koje dete inače pije preko dana, čime ćete taman i zasladiti kašicu.
Griz sa mlekom
Griz sa mlekom je omiljena poslastica kako mlađim, tako i starijim generacijama, a veoma se brzo i lako sprema.
Potrebni sastojci:
- 10 kašika griza;
- 1 litar mleka;
- 5 kašika šećera;
- Kakao prah ili mrvljena čokolada po želji.
Sipati mleko u šerpicu i pustiti da provri. Smanjite temperaturu i postepeno dodavati griz uz konstantno mešanje i lepo razbiti grudvice. Kuvati 3-4 minuta, pa, kad smesa postane gušća, dodati šećer i mešati još minut.
Nakon što kašica od griza bude gotova, sipati u činijice i, ukoliko želite, pospite kakao prahom ili mrvljenom čokoladom, pa sačekajte da se prohladi i poslužite.
Griz sa bananom
Griz je zapravo neutralna namirnica, te se može kombinovati sa svakom vrstom voća, povrća ili slatkiša. S obzirom na to da je griz sa bananom najčešća kombinacija ovog tipa naročito za decu, ovom prilikom smo baš ovo voće uzeli za primer. Naravno, umesto banane možete uzeti bilo koju drugu namirnicu i spremiti na isti način.
Sve što je potrebno da uradite je da prokuvate 200 ml vode, pa, nakon što voda proključa, dodajete postepeno 5 kašičica griza uz neprestano mešanje. Lepo razbijte sve grudvice i kašicu kuvajte još par minuta, pa sklonite sa ringle.
U činiju izgnječite jednu bananu, pa dodajte kuvanu kašicu od griza i lepo izmešate ova dva sastojka. Ostavite da se prohladi i spremno je za serviranje.
Krem od griza i čokolade
Krem od griza i čokolade je veoma ukusan i hranljiv, a može se iskoristiti na različite načine. Može se jesti iz činije, a može se koristiti i za pripremu raznih kolača i torti.
Potrebni sastojci:
- 50 grama griza;
- Kašičica kakaa ili Nesquick-a;
- 100 grama mlečne čokolade;
- 3 kašike šećera.
U šerpici zagrejati mleko skoro do ključanja, pa dodati narendanu mlečnu čokoladu, 3 kašike šećera i kakao. Sve to lepo izmešati i kuvati na umerenoj temperaturi. Kada proključa, dodati griz i lepo promešati da se grudvice razbiju. Kuvati 20ak minuta, pa presipati u staklene činije i staviti u frižider da se ohlade. Nakon toga je krem od griza i čokolade spreman za serviranje.
Osim ovih osnovnih recepata za pripremu griza, on se može koristiti i za pripremu različitih jela poput knedli, kuskusa, njoka, alve, a koristi se i kao jedna od namirnica za pripremu različitih specijaliteta, poput pohovanja mesa i slično.
