Fibrolan mast razlaže i uklanja mrtve ćelije kože i tkiva kako bi podstakla zarastanje rana. Koristi se za promociju zarastanja rana kao što su opekotine, čirevi, hirurške rane, epiziotomija i obrezivanje. Rane kada dobro zarastu, može se desiti da ostanu ožiljci koje posle možete srediti tako što ćete otići kod plastičnog hirurga.
Ovaj lek se koristi lokalno ili vaginalno. Da bi se naneo na kožu, prvo treba očistiti ranicu prema uputstvu, a zatim i pažljivo osušiti površinu. Nanosi se tanak sloj masti i pokriva područje gazom ili zavojem prema preporuci lekara.
Zavoj ili gaza se menjaju jednom do tri puta dnevno, takođe prema uputstvima lekara. Za maksimalne efekte, ranica se mora očistiti pre nanošenja novog sloja masti. Kada se nanosi vaginalno, onda se određena propisana količina masti stavlja duboko u vaginu, obično pred spavanje.
Ne treba koristiti velike količine leka, niti ga stavljati u malim razmacima i često. Posle nanošenja masti dobro operite ruke.
Neželjeni efekti ovog leka su vrlo mali ukoliko ga koristite onako kako piše u uputstvu. Ova mast može izazvati crvenilo na regiji gde se nanosi. Ako se crvenilo nastavlja ili vas na neki način uznemirava, konsultujte svog lekara. Ukoliko primetite bilo koje druge posledice, takođe morate razgovarati sa vašim lekarom.
Pre korišćenja ove masti morate uvesti mere predostrožnosti. One podrazumevaju da morate obavestiti svog doktora ukoliko bolujete od nekih drugih bolesti ili alergija. Ako ste trudni ili dojite, dobro razmislite pre nego što počnete da koristitte Fibrolan mast.
Sastav Fibrolan masti i delovanje
Ova mast je napravljenja od goveđe dezoksiribonuklaze i fibrinolizina. Kao što je rečeno, može se koristiti za tretiranje svih vrsta ranica, inficiranih ranica, površinskih hematoma, čireva ili ulcerativnih lezija, fistula, apscesa, opekotina, pa i cervicitisa.
U Fibrolan masti imamo sledeće aktivne i pomoćne supstance: fibrinolizin 100 i.j., dezoksiribonukleaza 66.600 i.j. na 100 g masti; hidrofobni bazni gel (tečni parafin 95 % i polietilen 5 %).
Fibrinolizin se uglavnom dobija iz goveđe plazme ili se može ekstrahovati iz tačno određenih kultura bakterija. Ovaj sastojak se mora koristiti u saradnji sa dezoksiribonukleazom, koja je takođe izvedena iz pankreasa goveda.
Ova dva sastojka su enzimi koji stvaraju posebne veze. Fibronolizin će nakon napada na fibrinske molekule deaktivirati njihovo dejstvo, a potom će dezoksiribonukleaza uništiti ljudiski DNK. Ovo zajedničko dejstvo je moguće samo na tkivu koje je nekrotično (dakle dejstvo se ne primećuje na živom tkivu).
Fibrin se uvek pojavljuje u onim izlučevinama na površinskom sloju ljudske kože kada čovek ima opekotinu ili ranicu. Pojavljuje se i na sluzokoži. On je protein koji nastaje iz fibrinogena pod uticajem trombina u procesu koagulacije krvi. Fibrin zapravo čini temelj krvnog ugruška, zbog toga što niti fibrina naprave mrežu u kojoj se nalaze i eritrociti.
Kada obave svoju funkciju, ova dva sastojka (fibrinolizin i dezoksiribonukleaza) budu resorbovana posle 24 h.
Nekada je ovo jedinjenje bilo kombinovano sa hloramfenikolom, ali je danas zabranjena takva upotreba.
Inače se ovakav sastav aktivnih činilaca koristi u medicini za tretiranje teško zaraženih ili inficiranih rana, varikoznih čireva, ranica koje su nastale kao posledica dekubitisa, raznih drugih vrsta čireva (različitog porekla).
U ginekologiji i akušerstvu, proizvod je dizajniran za lečenje postoperativnih komplikacija na području hirurške rane, različitih procedura na grliću materice, zatim na abrazijama i zapaljenju grlića materice, upale vaginalne sluzokože.
U hirurgiji je preparat namenjen za lečenje postoperativnih komplikacija na području hirurške rane, dekubitisa, fistula.
Proizvod se takođe koristi za lečenje nazalnih ranica.
Šta su dekubitične ranice (dekubitis)?
Dekubitis ili ranice od ležanja su otvorene rane na koži koje nastaju usled dugotrajnog ležanja. Ove ranice se često javljaju na koži koja pokriva kosti. Najčešća mesta na kojima se pojavljuju dekubitične ranice su:
- kukovi;
- zadnjica;
- gležnjevi;
- leđa.
Ovo stanje je uobičajeno među:
- starijim osobama;
- ljudima sa smanjenom pokretljivošću;
- ljudima koji provode dugo vremena u krevetu ili kolicima;
- ljudima koji ne mogu pomeriti određene delove tela bez pomoći;
- ljudima sa nežnom kožom.
Ovo zdravstveno stanje se može tretirati i lečiti i prognoze su dobre sa odgovarajućom dijagnozom i tretmanom.
Koji su simptomi dekubitisa?
Svaka faza dekubitisa ima različite simptome. U zavisnosti od stepena, mogu se pojaviti sledeći simptomi:
- promena boje kože;
- bol u pogođenom području;
- infekcija;
- otvorena koža;
- koža koja ne posvetli na dodir;
- koža koja je mekša ili čvršća od okolne kože.
Faze dekubitisa
Ranice od dekubitisa se pojavljuju u fazama.
Prva faza
Koža nije napukla, ali je promenila boju. Regija je crvene boje ako ste svetle puti. Promena boje može varirati od plave do ljubičaste ako ste tamnoputi. Ponekad koža može pobeleti.
Druga faza
Koža je napukla i pokazuje znake odumiranja tkiva oko ranice. Ranica je površinska, crveno-ružičaste boje. Može postojati i plik ispunjen fluidom.
Treća faza
Ranica može biti dublja. Pogađa masni sloj i izgleda kao krater. Može se pojaviti i nešto što liči na gnoj u rani.
Četvrta faza
U ovoj fazi su pogođeni mnogi slojevi kože, uključujući mišiće i kost. Crna supstanca zvana eshara ili crna krasta (mrtvo tkivo, gangrenozna promena) može biti unutar ranice.
Šta uzrokuje pojavu dekubitisa?
Pritisak je jedan od glavnih uzroka dekubitisnog ulkusa. Ležanje na određenom delu tela u dugom vremenskom periodu može izazvati pucanje kože. Vaša koža je tanja na mestima pored kosti ili hrskavice. Kukovi, pete i trtična kost su posebno osetljivi predeli.
Dekubitisni čirevi se takođe mogu desiti kada se koža ošteti ili trlja o neku tvrdu i grubu površinu.
Nošenje prljavog veša i odeće u dužem vremenskom periodu može da dovede do otvaranja ranica na koži. Ovo može iritirati delikatni spoljašnji sloj kože.
Ko je u opasnosti od dekubitisa?
Postoji veliki broj faktora rizika za razvoj dekubitisa:
Možete biti u opasnosti ako ne možete da se premestite ili da menjate poziciju sami dok ležite u krevetu ili sedite u invalidskim kolicima.
Vaša koža može biti nežna i delikatna ako ste starija osoba, što može dovesti do povećanog rizika.
Loše navike u ishrani ili neunošenje dovoljno hranljivih namirnica može uticati na stanje kože, što može povećati rizik. Ovo uključuje i nedovoljnu hidriranost.
Dijabetes takođe može ograničiti cirkulaciju krvi, što može prouzrokovati uništenje tkiva u koži i povećati rizik.
Kako se leči i tretira dekubitis?
Vaše lečenje će zavisiti od faze i izgleda ranice. Lečenje može da uključuje lekove, terapije ili čak hiruršku operaciju. Antibakterijski lekovi mogu lečiti infekciju. Možete primati i lekove koji ublažavaju bol i smanjuju nelagodnost.
Fibrolan mast je jedan od lekova koje preporučuju u ovakvim situacijama i to u prve dve faze dekubitisa.
Kada se čisti rana mora se ukloniti nekrotično tkivo i metabolički otpad. Pošto je nekrotično tkivo akumulirano, onda je i dotok krvi do mesta ranice loš, pa se stvara dodatni pritisak. U izlučevinama može doći do infekcije, na primer stafilokokom, za koje se zna da mogu da naprave površinski sloj koji ima dosta fibrina u sebi. Imuni telesni odgovor nije u stanju da se bori protiv ovog sloja i tada se mora uključiti tretman lekovima, kao što je Fibrolan mast.
Enzimski debridman podrazumeva smanjivanje biološkog viška na rani, kao i sprečavanje infekcije.
Kod hemijsko-enzimskog debridmana se koriste kreme i masti enzimskog tipa koje razlažu nekrotično tkivo. Fibrolan mast, uz pomoć fibrinolizina i dezoksiribonukleaze utiče na specifične delove mrtvog rtkiva, tj. na kolagen i fibrin.
Fibrinolizin koji je proteolitički enzim “udara” direktno na fibrin, pa ga razgrađuje. Kada se fibrin razgradi, onda ti proizvodi počnu da vrše stimulaciju makrofaga koji oslobađaju faktor rasta u središtu ranice.
Tretiranje ranice nakon epiziotomije Fibrolan mašću
Epiziotomija je hirurški rez u perineumu tokom porođaja. Perineum je mišićna oblast između vagine i anusa. Nakon lokalne anestezije, doktor napravi rez kako bi uvećao vaginalni otvor i olakšao izlazak deteta.
Jedno vreme je epiziotomija bila normalni deo svakog porođaja, međutim, u poslednje vreme je postala manje prisutna.
Žena se obično oporavi od epiziotomije nakon nekoliko dana. Rez može krvariti u početku, ali nakon ušivanja bi trebalo da prestane.
Normalno je da se oseća bol dve do tri nedelje nakon porođaja i epiziotomije.
Neke žene, tretiraju ranicu nakon epiziotomije Fibrolan mašću radi bržeg zarastanja i sprečavanja infekcije.
