Pre nego što krenemo sa iznošenjem važnih informacija o uzrocima i simptomima benignog ili dobroćudnog tumora, najbolje je da na samom početku pojasnimo razliku između benignih ili dobroćudnih i malignih ili zloćudnih tumora.
Kada se nekome dijagnostikuje tumor, nemoguće je a da ta osoba momentalno ne odreaguje kako emocionalno i mentalno, tako i psihički. Užas i strah su uobičajene reakcije na reč “tumor”, bez obzira da li je reč o malignom ili benignom. Naravno, razlika između ove dve vrste tumora, tj. kancerogenost i nekancerogenost, je itekako važna.
Razumevanje onoga šta izraslinu čini benignom ili malignom jeste u prepoznavanju same prognoze, različitih koraka koje ćete morati da preduzmete da biste korigovali neuravnoteženost koja je uzrokovala pojavu i šta bi to moglo da znači u vezi sa vašim budućim zdravstvenim stanjem.
Svi tumori, moglo bi se reći, imaju određene karakteristike; oni su ćelije koje vašem telu nisu potrebne i stare su ili su to oštećene ćelije koje nisu uništene kada je trebalo da budu.
Na ovom mestu bi trebalo da se osvrnemo na osnovne definicije. Pre svega ćemo definisati benigne tumore.
Benigni tumori nisu kancerogeni tumori. Za razliku od kancerogenih tumora, nekancerogeni tumori nisu u stanju da se šire telom, odnosno organizmom. Nemaligni tumori mogu biti ozbiljni ako pritiskaju neki od primarnih nerava, glavnu arteriju ili ako vrše kompresiju na moždanu masu. Iznad svega toga, benigni tumori dobro reaguju na lečenje i prognoze su skoro uvek obećavajuće.
Uzroci koji dovode do pojave benignog tumora, a na koje se uglavnom sumnja su recimo neka traumatična povreda tačno na mestu gde se pojavio tumor, potom hronična inflamacija (ili dugotrajni stres koji je doveo do inflamacije), nedetektovana infekcija ili pak ishrana.
Kao najčešći tipovi, tj. vrste benignih tumora navode se sledeći:
- adenomi (epitelno tkivo koje prekriva organe i žlezde);
- fibromi ili fibroidi (vezivno tkivo bilo kog organa, najčešće materice);
- meningiomi (mozak i kičmena moždina);
- papilomi (na koži, grudima, grliću materice i sluzokoži);
- mladeži;
- lipomi (masne ćelije);
- miomi (mišićno tkivo);
- neuromi (na nervima);
- hemangiomi (na krvnim sudovima i koži);
- osteohondromi (na kostima).
U zavisnosti od mesta i veličine benignog tumora, lečenje ne mora biti uvek neophodno. Lekar će jednostavno pratiti stanje, slediti simptome i predlagati analize i testiranja u specifičnim intervalima.
Ne tako retko, benigni tumori su okruženi nekom vrstom zaštitne “kese” ili opne – to je mehanizam koga stvara naš imuni sistem. Na taj način se tumor odvaja od ostatka organizma, pa to omogućava lekarima da ga lakše uklone.
Kada vam je ustanovljen benigni tumor trebalo bi da izmenite način ishrane i da započnete sa režimom antikancerozne dijete. Neki benigni tumori mogu da postanu maligni, ali se to retko dešava. Kada se benigni tumori uklone, lekari prate stanje i vrše potrebne analize periodično kako bi se uverili da se nisu formirali dodatni tumori, odnosno izrasline.
Kod malignih ili zloćudnih tumora, situacija je potpuno drugačija. Ako doktor dijagnostikuje maligni tumor, to znači da je tumorska masa kancerozna. Reč maligni je latinskog porekla i u bukvalnom prevodu bi mogla da znači “loše rođen”. Ovaj tip tumora ima sposobnost da se nekontrolisano multiplikuje, da metastazira (širi se) na različite delove tela i da napada okolna tkiva. Maligni tumori se formiraju od abnormalnih ćelija koje su veoma nestabilne i putuju kroz krvotok, cirkulacijski sistem i limfni sistem. Maligne ćelije nemaju hemijske adhezione molekule koji bi ih privezali za originalno mesto rasta kao što to imaju benigni tumori.
Postoji mnogo različitih uzroka za pojavu kancera – mnogi od njih su široko prihvaćeni od strane medicinske zajednice dok drugi nisu. Gojaznost, pušenje, konzumacija alkohola, loša ishrana, zagađenje, izlaganje teškim metalima i domaći toksini su samo neki od krivaca koji mogu voditi ka pojavi kancera u organizmu.
Najuobičajeniji tipovi malignih tumora su:
- sarkomi (na vezivnim tkivima kao što su mišići, tetive, masnoće i hrskavica);
- karcinomi (na organima i žlezdanim tkivima kao što su dojke, grlić materice, prostata, pluća i tiroida).
Maligni tumori uopšte ne moraju isprva imati simptome, a prva indikacija da nešto nije kako treba može biti otkrivanje bezbolne izbočine. Ovi tipovi tumora su elastični što im omogućava da dosta narastu poprilično pre nego što se otkriju. Kako rastu i počinju da pritiskaju organe, krvne sudove i nerve, bol i opšta bolest na samom mestu se mogu pojaviti.
Prevencija
Što više znate o fazama kancera i o prevenciji kancera, bolje ćete se zaštititi od svih tumorskih izraslina. Jačanje imunog sistema kroz dobru ishranu, vežbanje i zdrav životni stil bi trebalo da budu vaša prva linija odbrane.
U narednom odeljku ćemo pokušati da kažemo nešto više o svakom tipu benignog tumora ponaosob.
Adenomi – benigni tumori koji se pojavljuju u glanduralnom epitelnom tkivu
Pre svega treba reći da se adenomi nikada ne pojavljuju kao kancerozni. Međutim, oni se mogu izmeniti i mogu postati kancerozni, te tada uzimaju oblik adenokarcinoma. Adenomi proizilaze iz grandularnog epitelnog tkiva. Glanduralno epitelno tkivo je, u stvari, tanka membrana koja prekriva organe, žlezde, kao i neke druge strukture u organizmu. Postoji više različitih oblika adenoma, a mi ćemo pobrojati neke od njih:
- eozinofilni adenom;
- paratiroidni adenom;
- adenom žučnog kanala;
- bazofilni adenom;
- hepatički adenom;
Recimo ponešto o svakom od njih.
Eozinofilni adenomi su benigni tumori koji se najčešće javljaju na hipofizi. Ovakvi tumori mogu biti uzrok bolesti koja se naziva akromegalija. Akromegalija bi se mogla opisati kao hormonski poremećaj u kome hipofiza luči prevelike količine hormona rasta. Taj višak nastaje upravo zbog postojanja benignog tumora na samoj hipofizi, tj. zbog postojanja eozinofilnog adenoma.
Ovakav dobroćudni tumor, ukoliko je veći od centimetra i u zavisnosti od tačnog mesta gde se nalazi, može da bude uglavljen unutar moždanog tkiva. Ako raste na gore, onda se događa da izazove gubitak vida, a ako raste u stranu, onda može da oštećuje mnoge nerve koji se nalaze u kavernoznom sinusu. Kada eozinofilni adenom pritiska tkivo hipofize, onda to može da utiče i na promenu u proizvodnji nekih drugih hormona, pa to izaziva dalje zdravstvene probleme. Eozinofilni adenomi mogu da rastu sporo ili brzo. Kada rastu sporo, onda su simptomi dugo neprimetni. Ako rastu brzo, onda se simptomi vrlo lako uočavaju.
Paratiroidni adenom je dobroćudni, benigni tumor koji se može naći uglavnom na jednoj paratiroidnoj žlezdi. Paratiroidne žlezde su veoma male žlezde koje se nalaze vrlo blizu ili iza tiroidne žlezde. Ima ih četiri. Ove žlezde služe za proizvodnju paratiroidnog hormona ili PTH koji pomaže da se iskontroliše količina fosfora i kalcijuma u našoj krvi. Kada se na ovoj žlezdi pojavi tumor, odnosno paratiroidni adenom, onda on dovodi do toga da žlezda luči više PTH nego što bi trebalo. Na taj način dolazi do neuravnoteženosti u količini fosfora i kalcijuma, pa se ovakvo stanje naziva hiperparatiroidizam. Simptomi postojanja paratiroidnih adenoma se uopšte ne moraju iskusiti. Osoba često i ne zna da ima benigni tumor na paratiroidi sve dok ne ode na analizu krvi zbog nekog sasvim drugog razloga. Pošto hiperparatiroidizam dovodi do disbalansa u nivoima kalcijuma, to može da pogodi naše kosti te one postaju krte, bolne, lomljive.
Takođe, hiperparatiroidizam može da izazove frakture kostiju, pojavu kamena u bubregu ili pak prekomernu urinaciju. Kod nekih ljudi se javljaju i dodatni simptomi kao što su mučnina, povraćanje, mentalne promene poput letargije, konfuzije i depresije, kao i bolovi u mišićima ili u abdomenu. Nije do kraja sigurno šta može da dovede do pojave paratiroidnog adenoma. Dešava se da osoba bude genetski predisponirana, ali se takođe dešava i da izlaganje radijaciji vodi ka povećanoj mogućnosti za razvoj ove vrste dobroćudnog tumora. Lečenje paratiroidnog adenoma se uglavnom svodi na hirurško uklanjanje.
Adenom žučnog kanala je veoma retko oboljenje. To je, zapravo, benigna lezija na jetri koju čini epitel žučnog kanala. Ovaj adenom može da se nazove i benigna proliferacija žučnog kanala. Ponekad se pogrešno dijagnostikuje kao kancer.
Bazofilni adenom je sekretorni dobroćudni tumor na hipofizi koji stvara bazofilne hormone hipofize. On dovodi do prekomernog lučenja ACTH hormona. U principu, svaki tumor koji se nalazi na hipofizi može da dovede do stvaranja pritiska na optičke nerve, ali i na celokupno tkivo hipofize. Na ovaj benigni tumor se sumnja kada se pacijent žali na neobjašnjive glavobolje i poremećaje vida. Bazofilni adenom se uglavnom odstranjuje hirurškim putem.
Hepatički adenom je redak dobroćudni tumor na jetri. On se još moze nazvati i hepatocelularni adenom ili adenom jetrenih ćelija. Obično pogađa žene i često ga istraživači povezuju sa uzimanjem kontraceptivnih pilula. Skoro da ne izaziva simptome, a ako ih izaziva onda su oni blagi te praćeni mučninom, bolovima ili osećajem sitosti. Naravno, što je tumor veći, simptomi će biti izraženiji. Pacijent ne mora ni da zna da ima ovu vrstu adenoma, sve dok on ne pukne. To je vrlo ozbiljno zdravstveno stanje jer izaziva iznenadan bol u stomaku, unutrašnje krvarenje i nizak krvni pritisak.
Fibroadenomi bi se mogli objasniti kao čvrste, nekancerogene grudvice na dojkama koje se uglavnom pojavljuju kod žena između 15 i 35 godina starosti. Fibroadenom se pod rukom može osetiti kao čvrst, gladak, elastičan ili tvrd i ima dobro definisan oblik. Najčešće je bezbolan. Ponekad se može osetiti kao da imate kliker u dojci koji se lako pomera ispod kože tokom pregleda i opipavanja.
Ove vrste dobroćudnih tumora mogu da se razlikuju po veličini i mogu se uvećavati i smanjivati sami od sebe. Fibroadenomi predstavljaju najuobičajeniji oblik benignog tumora dojke kod mladih žena. Lečenje može da uključuje praćenje kako bi se uočile promene u veličini ili u osećaju, potom biopsiju kako bi se procenio adenom ili hirurška operacija kako bi se uklonio. Dešava se da žena ima više fibroadenoma u jednoj ili čak u obe dojke. Šta je pravi uzrok pojave fibroadenoma, nije do kraja poznato. Najverovatnije je da je njihova pojava povezana sa reproduktivnim hormonima jer se zna da se fibroadenomi uglavnom pojavljuju tokom reproduktivnog doba, a mogu se povećati tokom trudnoće ili tokom korišćenja hormonske terapije.
Takođe, smanjuju se posle menopauze jer se tada smanjuju nivoi hormona. Dijagnoza ove vrste dobroćudnih tumora se vrši tokom pregleda dojke. Neki fibroadenomi su toliko mali da se ne mogu osetiti pod prstima, te ih jedino možemo otkriti putem snimanja. Ukoliko pacijent poseduje fibroadenom koji se može osetiti pod prstima, onda lekar preporučuje određene testove ili procedure, u zavisnosti od starosti pacijenta, kao i karakteristika grudvice. Dijagnostička mamografija je jedna od najpoznatijih tehnika dijagnostikovanja ove vrste fibroadenoma.
Pored toga, koristi se i ultrazvuk dojke. Uz pomoć ultrazvuka se može videti da li je grudvica čvrsta ili ispunjena fluidom. Ako je ispunjena fluidom onda je to cista, a ako je čvrsta, onda je fibroadenom. Da bi se ispravno procenila grudvica u dojci potrebno je uraditi biopsiju. U većini slučajeva, fibroadenomi ne zahtevaju nikakvo lečenje. Međutim, neke žene se ipak odlučuju za hirurško uklanjanje fibroadenoma.
Fibromi ili fibroidi
Fibroidi ili drugačije rečeno fibromi su benigni tumori vezivnog tkiva, odnosno fibroznog tkiva. Oni mogu da se pojave u bilo kom organu, ali se najčešće viđaju u materici. Ono što je dobro u vezi sa fibromima jeste da oni nisu kancerogeni, odnosno maligni, međutim, ako su veliki, dovode do različitih problema kao što su, recimo, problemi sa bešikom, bolovi u karličnom delu, pritisak u donjem stomaku i vaginalno krvarenje.
Meningiomi
Ova vrsta dobroćudnih tumora raste na moždanoj membrani, kao i na kičmenoj moždini. Statistika kazuje da je svega jedan od ukupno deset meningioma maligno. Mnogi meningiomi rastu polako, ali postoje i vrste koje se brzo razvijaju.
Kada je u pitanju lečenje, onda će ono zavisiti od mesta na kome se razvio meningiom, kao i od simptoma koje proizvodi. Ovi simptomi mogu da variraju od problema sa vidom, vrtoglavica i glavobolje, pa sve do epileptičnih napada i promena u ličnosti.
Hemangiomi
Ovi dobroćudni tumori predstavljaju nagomilane ćelije krvnih sudova u koži ili u nekom unutrašnjem organu. Bilo koji beleg na telu koji imamo od rođenja je u stvari hemangiom. Može biti plavičast ili crvenkast.
Lipomi
Kao što im i samo ime kaže, lipomi su dobroćudni tumori koji se formiraju iz masnih ćelija. Lipomi su vrlo uobičajeni kod odraslih ljudi i mogu se naći na leđima, rukama, ramenima, vratu, itd. Sporo rastu i okrugli su.
Takođe, mogu se pomerati ispod kože, a na dodir su mekani. Ukoliko pacijent ima lipom koji ga boli ili koji ubrzano raste, onda je potrebno uraditi hiruršku intervenciju i uklanjanje sadržaja.
