Mnoge žene primete simptome trudnoće veoma rano, dok druge ne moraju uopšte imati bilo kakve simptome. Uobičajeni znaci i simptomi trudnoće mogu uključivati:
- izostanak menstruacije;
- otečene ili osetljive grudi;
- mučninu i/ili povraćanje;
- osećaj umora;
- nadimanje;
- konstipaciju;
- prečestu potrebu za uriniranjem.
Neki rani znaci trudnoće mogu ponekad izgledati kao i druga uobičajena stanja, poput, recimo, PMS-a. Prema tome, jedini način da se uverite da li ste zaista trudni jeste da uradite test trudnoće. To možete učiniti kod kuće nakon što u apoteci kupite test ili možete otići lekaru.
Faze razvoja trudnoće
Faze trudnoće su podeljene na tri trimestra.
Prva faza je prvih 14 nedelja trudnoće. Ova faza se zove prvi trimestar. U ovoj fazi je trudnoća najosetljivija. Pored toga, iako je to najduža faza od sve tri faze, nećete to osećati tako zbog toga što većina žena i ne zna da su trudne najmanje 4 nedelje, a ponekad i duže.
Tokom ovog perioda ste najpodložniji pobačaju. Kada izađete iz prvog trimestra, šanse da izgubite bebu opadaju za skoro 5 %. To je takođe trimestar u kome ćete osećati većinu simptoma trudnoće. Ovi simptomi mogu uključivati sve od zamora do mučnine, averzije na hranu i želje za određenim namirnicama. Prvi trimestar može biti težak za ženu jer se njeno telo menja.
Drugi trimestar počinje u 14. nedelji i traje do 28. nedelje. Smatra se najboljim od sva tri trimestra. Imaćete više energije, osećaćete se kao nekad, manje ćete biti umorni i shvatićete da svi neželjeni efekti trudnoće polako nestaju. Tokom ovog trimestra se dešavaju mnoge uzbudljive stvari. Na primer, moći ćete da čujete otkucaje bebinog srca na zakazanim pregledima.
Takođe, moći ćete da saznate pol svoje bebe (ako tako odlučite) i to tokom 20. nedelje putem ultrazvuka. Ovaj ultrazvuk je obavezan. Lekari moraju da vide da li se beba razvija kako treba, da li je zdrava i da li se u vašoj materici ne dešava ništa što ne bi trebalo.
Treći trimestar može biti najduži s obzirom na to kako se osećate. On traje od 28. nedelje do porođaja. Kako je 40 nedelja tipična dužina trudnoće, neće sve bebe biti spremne da se rode tačno na vreme.
Međutim, lekari ne dozvoljavaju da pređete 42 nedelje jer je to opasno po vas i po bebu zbog toga što se smanjuju nivoi plodove vode u bebinoj placenti. Počećete da se osećate ogromnim i biće vam pomalo neugodno tokom trećeg trimestra. Verovatno nećete spavati kako treba. Odmaraćete se više nego ranije i primetićete da vas beba udara iznutra.
Testovi i analize tokom trudnoće
Bilo da vaša trudnoća napreduje normalno ili postoji izvesna zabrinutost, vaš lekar vam može preporučiti neke od sledećih testova.
Ultrazvuk. Glavna svrha ultrazvuka je da proveri da li vaša beba ima fizičke abnormalnosti. Vaš zdravstveni radnik će pažljivo pogledati osnovnu anatomiju vaše bebe, uključujući njenu glavu, vrat, grudni koš, srce, kičmu, želudac, bubrege, bešiku, ruke, noge i pupčanu vrpcu, kako bi bio siguran da se pravilno razvijaju. Najbolje je da se ultrazvuk uradi nakon 18 nedelja trudnoće, kako bi se optimizovala sposobnost traženja potencijalnih abnormalnosti. Međutim, ultrazvuk se ponekad može uraditi i ranije ako postoji bilo kakav razlog za zabrinutost na osnovu porodične istorije, zdravstvenih stanja majke ili bilo kog skrininga tokom prvog tromesečja.
Ultrazvuk treba da obavlja obučena osoba, a treba da ga čita radiolog i ginekolog. Ukoliko postoje sumnjivi problemi, možete biti upućeni na detaljniji ultrazvuk koji će tumačiti radiolog, specijalista za fetusnu medicinu ili pedijatrijski kardiolog.
Kada se ultrazvuk radi između 18. i 20. nedelje trudnoće, onda on treba da:
- potvrdi datume, tj. poodmaklost trudnoće;
- odredi broj fetusa i pregleda strukturu placente;
- asistira u prenatalnim testovima, kao što je amniocenteza;
- pregleda fetalnu anatomiju kako bi se utvrdilo ima li abnormalnosti;
- proveri količinu amnionske tečnosti;
- pregleda obrasce protoka krvi;
- izvrši opservaciju fetalnog ponašanja i aktivnosti;
- pregleda placentu;
- izmeri dužinu cerviksa;
- prati fetalni rast i razvoj.
U toku prvog trimestra, pored ultrazvuka, mogu se raditi i analize krvi majke.
Kada su u pitanju analize krvi, onda se rade dva testa seruma. Analizom krvi, mere se dve supstance koje se nalaze u krvi svih trudnica:
- pregled plazma proteina povezanog sa trudnoćom (PAPP-A); ovo je protein koji proizvodi placenta u ranoj trudnoći; abnormalni nivoi su povezani sa povećanim rizikom od hromozomske abnormalnosti;
- humani horionski gonadotropin (hCG)-hormon koji proizvodi placenta u ranoj trudnoći; abnormalni nivoi su povezani sa povećanim rizikom od hromozomske abnormalnosti.
Kada se u prvom tromesečju urade nuhalna translucencija, analize krvi i ultrazvuk, onda postoje veće mogućnosti da se odredi da li fetus ima neke defekte kao što su Daunov sindrom (trizomija 21) i trizomija 18.
Skrining testovi u drugom tromesečju trudnoće
Ovi testovi mogu uključivati nekoliko analiza krvi, koje se zajednički zovu multipli markeri. Oni pružaju informaciju o tome da li je žena u riziku da rodi bebu sa određenim genetskim stanjima ili defektima. Skrining se obično izvodi uzimanjem uzorka majčine krvi između 15. i 20. nedelje trudnoće (od 16. do 18. je idealno). Ovi markeri uključuju:
- alfa-fetoprotein skrining (AFP); ovaj test krvi meri nivo alfa-fetoproteina u krvi majke tokom trudnoće; AFP je protein koga normalno proizvodi jetra fetusa i prisutan je u fluidu koji okružuje fetus (amnionska tečnost), a prolazi kroz placentu u majčinu krv; AFP test krvi se takođe zove i MSAFP.
Abnormalni nivoi AFP-a mogu signalizirati sledeće:
- Daunov sindrom;
- druge hromozomske abnormalnosti;
- defekte u abdominalnom zidu fetusa, itd.
- hCG; ovaj test je test humanog horionskog gonadotropina (hormon koji proizvodi placenta);
- estriol; ovo je test hormona koji proizvodi placenta;
- inhibin; ovo je hormon koji takođe proizvodi placenta.
Šta je genetski skrining?
Mnoge genetske abnormalnosti mogu biti dijagnostikovane pre rođenja. Vaš lekar vam može preporučiti genetsko testiranje tokom trudnoće ako vi ili vaš partner imate porodičnu istoriju genetskih poremećaja ili ste već imali fetus ili bebu sa genetskim abnormalnostima.
Primeri genetskih poremećaja koji mogu biti dijagnostikovani pre rođenja uključuju sledeće:
- cističnu fibrizu;
- Dušenovu mišićnu distrofiju;
- hemofiliju A;
- talasemiju;
- anemiju srpastih ćelija;
- policističnu bolest bubrega.
Šta je Dabl test i kada se radi?
Dabl marker test je tip testa koji se radi tokom trudnoće kako bi se izvršila dijagnoza bilo koje hromozomske malformacije u fetusu.
Dabl marker test je test krvi koji pomaže u otkrivanju da li dete ima rizik od bilo kakvih neuroloških poremećaja kao što je Daunov sindrom ili Edvardov sindrom. Hromozomske abnormalnosti fetusa dovode do ozbiljnih razvojnih deformiteta i mogu izazvati razne zdravstvene probleme nakon rođenja deteta. Naravno, rizik od takvih deformiteta je veoma nizak. Vrlo je retka mogućnost dobijanja ovakvih hromozomskih poremećaja i verovatnoće bolnih stanja kao što su Daunov sindrom (trizomija 21) i Edvardov sindrom (trizomija 18).
Kako i kada se radi Dabl marker test?
Generalno, ginekolog može predložiti test ako je trudnica starija od 35 godina. Faktori rizika za nastanak abnormalnosti fetusa su visoki ako je starost majke veća. Dabl marker test se vrši između 8. i 14. nedelje trudnoće.
Ovaj test zavisi od nuhalne translucencije ili nuhalnog nabora fetusa. Nuhalni nabor je prozirni deo na zadnjem delu vrata fetusa. Merenje nuhalne translucencije se vrši tokom ultrazvučnog pregleda. Na osnovu ovih merenja, radi se test krvi. Da bismo pojednostavili, dabl marker test je kombinacija ultrazvuka i analize krvi.
U analizi krvi se rade dva markera, tj. proveravaju se dva markera. To su:
- slobodni beta HCG (free beta hcg) – ako se primete visoki nivoi ovog markera, onda to pokazuje da postoji rizik od Daunovog sindroma, a ako su nivoi niski, onda to znači da je rizik od dobijanja trizomije 18 veliki;
- PAPP-A (plazma protein povezan sa trudnoćom) – prisustvo niskog nivoa plazma proteina u krvi pokazuje rizik od Daunovog sindroma kod nerođenog deteta.
O hromozomskim abnormalnostima
Hromozomi su strukture koje podsećaju na niti, koje drže gene. Geni se ponašaju kao nosioci poruka potrebnih za formiranje bebe i svih delova tela. Generalno, ljudi imaju 46 hromozoma. Beba dobija 23 hromozoma od oca i 23 od majke. Ako neko od roditelja ima dodatni broj hromozoma, onda postoji šansa da beba dobije trizomiju. To dovodi do stanja koja se zovu trizomija 18 i trizomija 21.
O Daunovom sindromu ili trizomiji 21
Daunov sindrom je razvijen kao rezultat abnormalnosti u hromozomima. Normalno, zdrav čovek ima 46 hromozoma. Većina ljudi sa Daunovim sindromom, imaće 47 hromozoma. U veoma retkim slučajevima drugi hromozomski problemi mogu izazvati ovo stanje. Ovaj ekstra hromozom (višak hromozoma) uzrokuje abnormalnost razvoja mozga i tela fetusa tokom trudnoće. Odnos rizika je visok u nekim stanjima kao što su:
- ako je žena starija od 35 godina u vreme trudnoće;
- ako imate joše jedno dete sa Daunovim sindromom;
- ako imate sestru ili brata sa ovim stanjem.
Daunov sindrom je kombinacija fizičkih i neuroloških poremećaja koji se formiraju u fazi razvoja fetusa u majčinoj materici. Simptomi ovog stanja su:
- ravno lice;
- kratak vrat;
- male ruke;
- nisko postavljene uši;
- teškoće u učenju;
- kraći životni vek;
- sklonost ka drugim bolestima povezanim sa vidom, sluhom, digestivnim i srčanim bolestima.
O Edvardovom sindromu ili trizomiji 18
Edvardov sindrom je takođe izazvan abnormalnim hromozomskim parovima. To može dovesti do abnormalnog formiranja delova tela kod deteta. Postoje tri tipa trizomije 18. To su potpuna trizomija 18, delimična trizomija 18 i mozaična trizomija 18. Verovatnoća je da jedna beba od 5000 može imati šansu da razvije ovo stanje. Simpotmi Edvardovog sindroma su:
- rascepljeno nepce;
- mala vilica;
- defekti u plućima, bubrezima, želucu ili crevima;
- deformisana stopala;
- srčani defekti;
- nisko postavljene uši;
- teški zaostaci u razvoju;
- deformitet grudi;
- retardiran rast;
- mala glava ili mikrocefalija.
Dabl marker test – prednosti i nedostaci
Ovaj test je od pomoći u pronalaženju rizika od dobijanja Daunovog sindroma (trizomija 21) ili Edvardovog sindroma (trizomija 18). Bazirano na rezultatima, možete doneti neophodne odluke uz pomoć vašeg lekara.
Nesodstaci se tiču toga da adekvatnost nalaza zavisi od umešnosti i kvaliteta mašine. Takođe, ovaj test možda nije dostupan u svakom gradu i bolnici i može biti veoma skup.
Da li je dabl marker test obavezan?
U principu, ovaj test nije obavezan, ali je veoma važan test tokom trudnoće. Sve dok nemate specifičan razlog da izbegnete ovaj test, savetuje se da ga uradite. Daunov sindrom pogađa jedno od 700 dece.
Dabl marker test će vam reći u kolikom ste riziku od toga da nosite fetus sa Daunovim sindromom i to u inicijalnoj fazi trudnoće. Postoje i drugi testovi koji pomažu da se otkrije ovaj sindrom. Međutim, ovi testovi se rade kasnije kada može biti prekasno da preduzmete nešto. Specifični faktori rizika, kao što je na primer trudnoća posle 35. godine, čini vas podložnijim ka abnormalnsotima.
Lekar može predložiti i tripl marker test ili kvad marker test. Ova dva testa se izvode tokom 15-20. nedelje trudnoće. Tako da ako propustite dabl marker test, imate opciju da uradite ova dva, kasnije.
Koji su normalni rezultati/vrednosti dabl marker testa?
Morate konsultovati svog lekara kada dobijete rezultate testa, kako bi vam protumačio vrednosti. Ako analiza pokaže da ste u visokom riziku, konsultujte se sa lekarom kako biste doneli ispravnu odluku.
Rezultati dabl marker testa se evaluiraju na osnovu vrednosti Beta HCG i PAPP-A. Ovi parametri su kombinovani i upoređeni sa standardizovanim podacima. Onda se kalkuliše odnos kako bi se odredile šanse da data trudnoća ima genetsku abnormalnost. Preseci odnosa za genetske abnormalnosti su:
- za trizomiju 21 (Daunov sindrom) – 1:250;
- za trizomiju 18/13 – 1:100.
Pravo vreme da se uradi dabl marker test je između 9. i 14. nedelje trudnoće. Međutim, vreme između 10. i 13. je najpoželjnije.
Cena dabl testa
Razne klinike u Srbiji nude izradu dabl testa. Obično se dabl test radi u kombinaciji sa ultrazvučnim pregledom.
Na raznim akcijama koje ove klinike nude kako bi privukle korisnike usluga, može se naći cena od 3.500 dinara za kombinovani dabl test sa ultrazvukom.
