Čim se dete rodi, odmah mu se oko ručice vezuje crveni konac, koji treba da nosi barem do krštenja, mada ga mnogi ili zamene brojanicom ili, pak, čak i kao odrasli, nose vezanog oko ruke.
Svima je poznato da se crveni konac oko ruke nosi protiv uroka, ali da li je stvarno to njegova jedina simbolika?
Ipak, mi smo generalno sujeverni ljudi i mnoge stvari radimo iako im ne shvatamo pravo značenje.
Prvenstveno previše sujeverne osobe veruju da postoje osobe ili stvari koje nam mogu doneti nesreću. Tu mislimo najpre na ljude sa urokljivim očima, koji naročito utiču na novorođenčad, zatim sujeverje da će nam se nešto loše desiti ukoliko nam crna mačka bude prešla put i tako dalje.
Zbog toga se neki odlučuju da je bolje sprečiti nego lečiti, te, kao meru predostrožnosti, kucaju tri puta u drvo, nose crveni konac oko ruke i tako dalje. Naravno, postoje i osobe koje smatraju da je to obično praznoverje, ali su takve osobe u manjini.
Danas ćemo saznati koliko istine u nošenju crvenog konca oko ruke zapravo ima i kako je sve počelo?
Tradicija nošenja crvenog konca vodi korene još od Jevreja i Hindusa, te se smatra da je najvredniji crveni konac onaj koji se dopremi iz Izraela. U blizini Vitlejema, na grobu jevrejske mučenice Rahele, svakodnevno se mogu naći ogromne količine crvenog konca, a, prema hinduističkim običajima, u toku rituala poput Puje i Jajne, sveštenik vezuje crven konac na ruke svih ljudi koji prisustvuju molitvi i to na desnoj ruci neudatih žena i muškaraca, a na levoj ruci udatim ženama.
Ipak, prema rečima sveštenih lica svih vera, nošenje crvenog konca je zapravo obično sujeverje koje nema nikakve povezanosti sa religijom, a čak je u nekim religijama i zabranjeno, već se veruje da samo molitva može sačuvati dete.
Ipak, kada se radi o deci, čak i najtvrđi ateisti često popuštaju pod parolom ’bolje sprečiti nego lečiti’, te se od tanke crvene vunice napravi ili isplete končić, koji se veže za krevetac ili ruke.
U ovu svrhu se isključivo koristi vunica jer je vuna materijal koji se usko povezuje sa preminulima, čime se dalje povezuje da, na ovaj način, preminuli preci čuvaju dete od uroka, pa i svih nedaća i nesreća.
Takođe je bitno i da konac bude crvene boje, kako bi se prizvali život i ljubav.
Od čega sve po narednim predanjima štiti crveni konac?
Protiv uroka – da je glavni razlog zašto, od momenta od kad dođemo na svet, naše bake i mame odmah jure da nađu crvenu vunicu i obaviju nam je oko levog zgloba zapravo prvenstveno zaštita od uroka znamo svi.
Kao što smo već pomenuli, crvena boja označava život, krv i ljubav, dok se vunica povezuje sa preminulima, čime je iz konteksta izvučeno da, vezivanjem crvenog konca bilo oko levog zgloba ili oko kreveca bebe, štitimo je, odnosno naši preci, od svih uroka i nesreća.
Amajlija – veruje se da, ne samo da tera nesreću, već i priziva sreću, te se mnogi ljudi oslanjaju na vezivanje crvenog konca pre polaganja ispita, tokom bolesti, pri pronalaženju ljubavi svog života.
Ovo je zapravo jedna i jedina stvar oko koje se sujevernici i stručnjaci, psiholozi, slažu. Stručno mišljenje psihologa jeste da crveni konac oko levog zgloba zaista donosi neku vrstu moći, mada je to, u ovom slučaju, moć autosugestije. Činjenica je da su osobe koje nose crveni konac oko zgloba veoma nesrećne i nesigurne u sebe, zbog čega se i na neki način brane od nečega što zapravo ne postoji.
Nošenjem crvenog konca, ovakve osobe sebe ubeđuju da su u potpunosti bezbedni i da privlače isključivo pozitivne stvari i osećaju se bolje, a ovo je zapravo i prvi korak ka stvarnom boljitku jer nam sve zaista dolazi samo iz glave, te, na ovaj način, mi i pomažemo sebi i gradimo pozitivniji život.
Modni detalj – trend nošenja crvenog konca oko zgloba je započet među Jevrejima i Hinduistima, a prava najezda je krenula 80ih godina prošlog veka, u jednom od najtežih perioda za ove narode. Ipak, jednu deceniju kasnije, crveni konac je postao i značajan modni pečat, koji su najpre plasirale velike svetske zvezde poput Madone, Majkl Džeksona, Rouzi O’Donel, Demi Mur, a to se kasnije prenelo i na mlađe naraštaje, kao što su Britni Spirs, Dejvit Bekam, Ešton Kučer, Avril Lavinj i mnogi drugi.
Ovo je dovelo do toga da se nošenje crvenog konca od vunice čak i plasira na tržište na različite novije načine, te se danas od njih pletu posebne narukvice, dodaju se kaiševima za satove i tako dalje, pa možete naći na maloprodajnim mestima ovakve proizvode po ceni između 100 i 500 dinara, u buticima za oko 1000 dinara, pa i zlatarama, po relativno visokim cenama.
Za saniranje zdravstvenih problema – ovde već ne postoji nikakva caka vezana za sujeverje, već postoje i naučni dokazi za to, a sve je, zapravo, do materijala. Naime, postoje istraživanja o dodiru vune sa kožom te da je vunica materijal koji generalno umiruje bolove, pojačava cirkulaciju krvi i utiče na pokretnost zglobova.
Protiv bradavica – pojava ovakvih izraslina na koži je problem sa kojim se susreće sve veći broj ljudi, zbog čega postoje brojni tretmani u alternativnoj medicini, mada su, i u ovom slučaju, više povezani sa sujeverje nego i sa čim drugim.
Naime, ukoliko se bradavice nalaze na bilo kom predelu ruke, treba ga nositi oko ručnog zgloba, dok u slučaju pojave bradavica na nozi, crveni konac treba nositi oko članka i to 2 nedelje, nakon čega ga treba zakopati u zemlju, a nakon mesec dana će bradavice nestati.
Svi gore pomenuti običaji, osim nošenje crvenog konca kao modnog detalja, su vezani za narodna verovanja i nemaju nikakve veze sa religijom, zbog čega crkva i ne navodi vernike na nošenje crvenog konca.
