Banane su zeljaste biljke iz reda Musa koje inicijalno vode poreklo iz Indonezije i Australije, a sada se proizvode u više od 107 zemalja. Što se Američkog i Evropskog podneblja tiče, bananom se nazivaju dezertni duguljasti plodovi žute kore, ali je činjenica da postoji više vrsta banana koje se sade i odgajaju u različite svrhe poput pravljenja vlakana, piva ili vina od banana, koristi se i kao ornamentalna biljka ili za jednostavnu dezertnu upotrebu koja je svima nama poznata.
Prvobitno su banane počele da se koriste pre oko 8 milenijuma, ali izvorne azijske banane nisu imale ni današnji miris ni ukus. Naime, bile su neukusne, sa veoma malo mesnatog dela i velikim brojem krupnih tvrdih semenki. Daljom kultivacijom ove biljke su nastale današnje popularne banane, za koje se statistički pokazuje da se godišnje pojede oko 400 kilograma po osobi.
Banane rastu na strukturi koja izranja iz takozvane krtole, a ono što je neobično je da ono što mi nazivamo stablom banane, zbog čega i živimo u iluziji da banane rastu na drvetu, zapravo nije stablo već pseudostabljika. Kako bi banana iznikla, uglavnom nije potrebna posebna vrsta zemljišta. Ono što je bitno su dubina od minimum 60 centimetara, dovoljna udaljenost između stabljika idobra drenaža. U zavisnosti od vrste banana, stabljike mogu biti oko 3 metara, kao što je slučaj sa vrstom patuljasti Kavendiš, ili do 7 metara, kao, na primer, Gros Mičel.
Kod banane se najpre razvijaju listovi, koji mogu narasti do 2,7 metara dužine i oko 60 centimetara širine i lako se cepaju. Nakon što biljka dovoljno sazri, prestaju da joj rastu listovi i počinje da formira cvast, poznat i kao srce banane, odakle kasnije, u visećem slojevitom klasteru razvijaju plodovi, po 20ak u redu.
Banane su generalno jednogodišnje biljke kojima najviše prijaju krajevi sa prosečnom temperaturom od 20°C i vlažnim vazduhom, sa prosečnom količinom padavina od 150 do 170 milimetara mesečno. Generalno, vrste banana se razlikuju po boji, te mogu biti zelene, žute, smeđe, ljubičaste, mekoći, odnosno tvrdoći i veličini.
Plodovi banana imaju tvrđu koru unutar kog se nalazi plod koji se mahom sastoji od 75% vode i 25% tvrđeg dela ploda. Delikates banane, najčešća vrsta banana u našim krajevima, se koristi kao svež plod, ali i tokom pripreme velikog broja poslastica, a, osim kao hranljiva biljka, često se koristi i u alternativnoj medicini i pri dijetama, delom zbog svojih nutritivnih vrednosti, delom zbog kombinacije vitamina i proteina kojima obiluje.
Ono što je takođe interesantno kod banana jeste njihova radioaktivnost. Iako bi svakoj osobi bilo potrebno da pojede oko 20 miliona banana da bi radioaktivni izotop iz njih imao nekakav uticaj na naš organizam, kada bi se jedan plod banane provukao kroz senzor za radijaciju, crvena lampica bi se definitivno aktivirala.
Nutritivna vrednost i kalorije
Zbog svojih nutritivnih svojstava, samo jedna banana dnevno se smatra i više nego dovoljnom energetskom porcijom. Sadrži tri vrste šećera: fruktozu, glukozu i sarahozu, a ova vrsta je takođe i veoma hranljiva i brzo zasiti čoveka. Jedna osrednja banana koja teži nekih 120 grama sadrži sledeće sastojke:
- Ugljene hidrate: 27 grama (9% potrebnog dnevnog unosa)
- Šećere: 14 grama
- Biljnih vlakana: 3 grama (12% potrebnog dnevnog unosa)
- Proteina: 1 gram (1% potrebnog dnevnog unosa)
Zbog velike količine šećera, treba ipak voditi računa o dnevnom unosu banana, a jedna do dve banane dnevno su dovoljne za jedan solidan jednosatni ili jednoiposatni trening. Kao što se već dalo pretpostaviti, kao i ostalo voće ne sadrže natrijum, holesterol ni masnoće, ali zato imaju veliki broj dijetetskih vlakana koja pomažu pri zaštiti i čišćenju organizma zbog čega pospešuju bolji rad metabolizma i sistema za varenje uopšte.
Sa druge strane, iako visokoenergetska, banane, bez obzira na sve mitove kojima se vodimo godinama unazad, nisu visoko kalorični plodovi. Bez obzira na količinu šećera, ona nema ni holesterol, a i više nego dovoljno dijetetskih vlakana da, ne samo da se ne taloži kao masne naslage, već i čisti organizam od istih. Doduše, pri konzumaciji banana treba biti umeren, ali se svi nutricionisti slažu da je treba uvesti u svaku redukcionu dijetu, a naročito u meni sportista i dece u razvoju. Iako ćemo sad videti da su brojke znatno više nego kod drugoh voća, moramo imati u vidu da se kalorije iz banana znatno razlikuju od kalorija iz drugih proizvoda, poput slatkiša i grickalica.
Umesto gojaznosti, banane nam donose više energije i zdravih kalorija, zbog čega su najpreporučljivije ujutru, uz neki lagani obrok ili u toku dana, kao zdrava užina. Pogledajmo sada koliko svaka vrsta banane ima kalorija:
- 1 manja banana (100 grama): 90 kalorija;
- 1 srednja banana (120 grama): 105 kalorija;
- 1 velika banana (136 grama): 121 kalorija
- 1 šolja naseckane banane (150 grama): 133 kalorije;
- 1 šolja pasirane banane (225 grama): 200 kalorija;
- Sušene banane (100 grama): 346 kalorija.
Kao što možete videti, sveže banane imaju mnogo manju koncentraciju kalorija nego sušene ili pasirane. To je mahom zbog viška vode koji se nalazi u plodu. Sa druge strane, pasirane banane ne gube toliko vode pri procesu, ali i dalje imaju visoku kalorijsku vrednost, zbog čega se čak i polovina pasirane banane služi bebama na početku uvođenja nemlečne ishrane, kao celokupan obrok, uglavnom ujutru. Najviše kalorija i dalje ima u 100 grama sušenih banana, iz prostog razloga što, u ovom slučaju, ni gram ne čini voda, što znači da je sve što unosimo u organizam mesnati deo banane, zbog čega, logično, i ima najveću koncentraciju kako ugljenih hidrata, tako i šećera i sličnih nutritijenata.
Vitamini i minerali
Banane su za naš organizam što i spanać za Popaja. Ova čudnovata biljka nas čini zdravim, jakim, i veoma energičnim tokom celog dana, a vitaminsko i dejstvo minerala se proširuje na sve delove tela i štiti organizam od spoljašnjih i unutrašnjih uticaja. Jedna srednja banana koja teži oko 125 grama sadrži sledeće vitamine i minerale:
- Vitamin B6: 22%;
- Vitamin C: 17%;
- Mangan: 16%;
- Kalijum: 12%;
- Magnezijum: 8%;
- Folati: 6%;
- Bakar: 5%;
- Riboflavin: 5%;
- Niacin: 4%;
- Pantenonska kiselina: 4%;
- Fosfor: 3%;
- Vitamin A: 2%;
- Gvožđe: 2%;
- Selen: 2%;
- Tiamin: 2%;
- Vitamin E: 1%;
- Vitamin K: 1%;
- Kalcijum: 1%;
- Cink: 1%.
Ukoliko pažljivo pratite listu navedenih vitamina i minerala, odmah će Vam biti jasno zašto je banana tako poželjan dodatak u svakom danu.
Prvenstveno, vitamin koji banana najviše poseduje, vitamin B6, je veoma važan za pravilno funkcionisanje i održavanje metaboličkih procesa, a zajedno sa ostalim vitaminima iz grupe vitamina B i selena, pozitivno utiče na varenje i celokupni metabolizam, zbog čega se tako često koristi i pri redukcionim dijetama i detoksikaciji.
Osim toga, banane sadrže veliku koncentraciju vitamina C, koji je veoma snažan antioksidant i stvara antitela u organizmu koji štite organizam i odbijaju sve toksične slobodne radikale koji se unose i uz pomoć druge hrane, ali i samim udisanjem štetnog vazduha.
Kalcijum u bananama štiti kosti, zube i kosu od propadanja i jača ih, a ostali sastojci potpomažu još veće iziskivanje kalcijuma iz ostalih čestica druge hrane koja se nalazi u našem organizmu. Sa druge strane, tu je i kalijum koji se nalazi u znatno većoj količini, a, zahvaljujući njemu, jača se naš nervni sistem, hrane mišići i povećava koncentracija, zbog čega je banana prozvana i pravom hranom mudrosti.
Pacijentima koji vode bitku sa anemijom je takođe preporučljiva banana, zbog velike količine gvožđa koje utiče na krvnu sliku i bolji rad srca.
Prednosti za zdravlje
Kroz ceo tekst provlačimo izjavu da je banana veoma dobra za naše organizam, duh i telo. Pogledajmo sada na šta sve banana konkretno utiče:
Varenje i creva: U prethodnom odeljku smo videli koliku koncentraciju vitamina B6, ali i ostalih vitamina iz grupe vitamina B ima banana, a u kombinaciji sa selenom i dijetetskim vlaknima, njen uticaj na metabolizam i crevnu floru je još jači. Naime, banana na organizam deluje kao sunđer koji upija sav višak masnih naslaga, ali ima i lekovito dejstvo na crevnu floru i ojačava i ubrzava organizam u svim aspektima, uključujući i probavu. Već smo pomenuli da je savršena namirnice za detoksikaciju organizma, a, uprkos svim verovanjima i velikoj količini šećera, banana je zapravo namirnica koja nas najviše i najbrže zasiti od svih voćnih plodova, a u isto vreme potpomaže brže varenje i odstranjivanje viška kalorija i masti iz organizma.
Kardiovaskularno zdravlje: Na balans krvnog pritiska utiču skoro svi vitamini koje banana poseduje. Vlakna i pektin štite i oslobađaju organizam od toksina, a samim tim pročišćavaju i ceo kardiovaskularni sistem. Za gvožđe se već decenijama pouzdano zna da pozitivno utiče na izbalansirani nivo krvnih zrnaca, a ono što je još interesantnije su bogatstvo kalijumom i mala količina soli. Naime, ova dva faktora čine bananu savršenom preventivom od opasnih stanja poput visokog krvnog pritiska, visokog holesterola, a naročito se preporučuje osobama sa predispozicijama za dobijanje srčanog udara.
Utiče na snagu, daje energiju i jača mišiće: Kalijum igra glavnu ulogu u seriji prednosti za zdravlje koje nosi banana, a, osim na već pomenuto, kasnije ćemo videti i ostala njegova dejstva zbog kojih je bar jedna banana dnevno visoko preporučljiva u svačijoj ishrani.
Ako ste se ikada zapitali zašto sportisti moraju da jedu barem jednu bananu na dan, a deca prosto dobijaju višak energije, kalijum je odgovor na Vaše pitanje. One su prvenstveno veoma hranljive, te je samo jedna banana dnevno dovoljna da se telo pokrene i naiđe visok talas adrenalina. Osim toga, banana utiče na brže smanjenje otoka i upala, a takođe su i savršena preventiva protiv grčeva koji se javljaju usled preopterećenosti mišića. Pored toga, banane mišićima daju elastičnost i bolju pokretljivost, a, u kombinaciji sa beneficijama na kardiovaskularnom polju, nije ni čudo što se smatra hranom pravih sportista.
Jača kosti: Iako se ne čini baš visokom, u banani ima dovoljne količine kalcijuma za održavanje zdravlja kostiju čoveka. Osim kalcijuma, banana sadrži i brojne druge elemente koji praktično isisavaju kalcijum iz čestica druge hrane koju unosimo tokom dana, tako da je njegova apsorpcija zagarantovana. Samim tim, naš skeletni sistem jača i ostaje zdraviji duže vreme.
Pozitivno utiče na ljude sklone depresiji: Verovali ili ne, banana je i voćka sreće koja pospešuje lučenje endorfina i tako popravlja dan i utiče na psihičko stanje depresivnih osoba. Naime, banana sadrži dovoljnu količinu proteina koji se zove troptofan. Ovaj protein se razgrađuje u našem telu i ono ga pretvara u serotonin, a pospešuje i dodatno lučenje endorfina. Osim kod kliničke depresije, preporučuje se i trudnicama i ženama u PMS-u jer reguliše rad hormona. Njeno svojstvo i mogućnost da smanjuju nervozu i napetost i opusti mišiće i nerve zahvaljujući magnezijumu ga čine pravom oazom mira i obaveznim sastojkom smoothie-ja i šejkova u relaksirajućim momentima.
Nervi i mozak: Ovo je još jedna bitna beneficija redovnog konzumiranja banane. Već smo napomenuli da je banana prava hrana mudrosti. Ne samo da povećava koncentraciju i aktivira delove mozga koje ulenjimo zbog nedovoljne upotrebe, utiče pozitivno na nervne završetke i nerve generalno, tako što ih štiti i pomaže pri pravilnom funkcionisanju. U ovom slučaju, banana je zdravija verzija čokolade, za čije dejstvo u ovom aspektu već svi znamo. Prvenstveno potpomaže lučenju endorfina i serotodina, zbog kojih nam raste entuzijazam, ali i motivacija, a zatim i povećava koncentraciju, te je jedna banana kao pomoć studentima pri učenju pravi must have.
Osim ovih, već dobrim delom poznatih uticaja banane na organizam, postoji i još nekoliko, širem auditorijumu manje poznatih, ali i iznenađujućih činjenica o uticaju banane na naš život.
Leči mamurluk: Većina ljudi ne zna kako da se oslobodi onog jutarnjeg mamurluka nakon burno provedenih noći. Dok neki nastoje da provedu regularan dan koji počinje jakom jutarnjom kafom, koja baš i nije uvek savršeno rešenje u ovim momentima, drugi odlaze čak i korak dalje i pribegavaju tabletama protiv bolova, što dodatno šteti organizmu. Lagana, ali nutritivno jaka hrana, kao i jogurt su dobar početak oslobođenja od ove užasne nuspojave, ali, ono što mali broj ljudi zna, jeste da je banana takođe jedan od faktora koji sprečava da se nezaboravna noć pretvori u bolno jutro. Obzirom na to da je mekana, priprema šejkova od banane je izuzetno brza i laka, te će za tili čas odstraniti sav bespotreban bol.
Smanjuje simptome trudnoće: Kao što je već svima poznato, iako je trudnoća jedan od najlepših perioda u životu, ona takođe sa sobom nosi brojne rizike kako za majku, tako i za plod. Videli smo već da se banana aktivno bori sa većinom istih: depresijom koja se uporno javlja zbog ’’divljanja’’ hormona, kardiovaskularnim i digestivnim problemima, koji su takođe veoma česti zbog toga što dete uzima sve hranljive i zdrave sastojke iz majčine ishrane kako bi se pravilno razvilo u toku tih 40-ak nedelja koje provede u njenom stomaku, a podiže i energiju, sa kojom generalno trudnice imaju problem zbog velikog premora koji osećaju naročito poslednjih nedelja trudnoće.
Ono što je još interesantnije je da samo jedna banana pojedena ujutru smanjuje, a u nekim slučajevima čak i u potpunosti odstranjuje osećaj jutarnje mučnine.
Ono što je takođe interesantno jeste činjenica da žene sa Tajlanda koriste banane u većim količinama kako bi regulisale svoju temperaturu, čime utiču i na temperaturu deteta, što im čini okolinu dovoljno hladnom kada se rode.
Kao što možete primetiti, iako se jabuke u našim krajevima zvanično smatraju najzdravijom namirnicom, banana zapravo ima više prednosti za zdravlje, a poseduje 5 puta više gvožđa i vitamina A, duplo više ugljenih hidrata, tri puta više fosfora i čak četiri puta više proteina nego jabuka. Iako je i jabuka visoko preporučljiva u toku dana, banana je takođe namirnica koju ne treba izostavljati kad god je to moguće. Ipak, ne treba preterivati. Jedna do dve banane dnevno je i više nego dovoljno za pravilno funkcionisanje organizma tokom celog dana.
