Veoma je preporučljivo da osoba ide na kompletne analize krvi na svakih 6 meseci. Razlog za to je jednostavno to što rano otkrivanje problema bukvalno spašava živote.
Postoji mnogo različitih vrsta analiza krvi koje mogu podrazumevati rezultate koji će ukazati na povišen holesterol, šećer u krvi i broj leukocita, pa sve do onih vrlo ozbiljnih kao što su analize koje ukazuju na kancer ili na neku infektivnu bolest.
Kompletna krvna slika
Opšta analiza krvne slike je najuobičajenija analiza. Ona daje važne informacije o vrsti i broju ćelija u krvi, uglavnom o crvenim krvnim zrncima ili eritrocitima, potom belim krvnim zrncima ili leukocitima, kao i o trombocitima. Kompletna krvna slika može da kaže vašem lekaru mnogo toga o stanju vašeg zdravlja. Medicinska stanja koja uzrokuju abnormalne rezultate uključuju anemiju, prisustvo infekcije ili neku vrstu kancera.
Kompletna krvna slika može biti iskorišćena za neku vrstu pregleda (skrininga), dijagnozu ili način upravljanja određenom bolešću ili medicinskim stanjem.
Urea i kreatinin
U okviru analize krvi mogu se raditi posebno urea i kreatinin. Urea zapravo nastaje kao finalni proizvod procesa metabolizma belančevina. Ona je deo ciklusa ureje. Pošto bubrezi izlučuju ureu putem mokraće, onda je analiza krvi vezana za renalni profil upravo ova analiza. Urea će se filtrirati u glomerulima, a reapsorbovaće se u tubulima. U kom će se stepenu reapsobovati, zavisiće od vode koja se reapsorbovala. Ako je diureza velika, onda će i izlučivanje uree biti veliko, a reapsorpcija će biti manja. U prevodu – od diureze će zavisiti klirens uree.
Azotemija u stvari znači povišenu vrednost uree u krvi. Ovakvo stanje imaju hronični bubrežni bolesnici. Takođe azotemiju i to onu prerenalnog tipa mogu imati ljudi koji su dehidrirali, koji su pod stresom ili pak oni koji su držali visokoproteinske dijete.
Osobe koje su imale kamen u urinarnom traktu, tumor ili hipertrofiju prostate, zapravo će imati postrenalnu azotemiju.
Osobe koje boluju od celijakije, nefrotskog sindroma, veće sinteze proteina pokazaće snižene vrednosti uree u krvi.
Jetra stvara kreatin, kao i bubrezi. Iz ovih organa, kreatin se putem krvi prebacuje u tkiva i mišiće. U tkivima i mišićima se dešava kreatinska fosforilacija sa defosforilacijom i tako dolazi do oslobađanja energije, a samim tim i do mišićne kontrakcije. Kreatinin će nastati kada se kreatin razgradi.
Ako se pri analizi krvi pronađu povišene vrednosti kreatinina, onda to znači da osoba ima probleme sa bubrezima ili neku vrstu opstrukcije mokraćnih kanala.
Ako osoba ima smanjene vrednosti kreatinina, onda je ili trudna ili ima neku vrstu mišićne distrofije.
Naravno, kreatininska koncentracija u mnogome zavisi od starosti pacijenta, kao i od pola i kilaže. Kada bubrezi uredno funkcionišu, onda je koncentracija kreatinina uvek konstantna.
Kreatinin će najbolje pokazati kojom se brzinom vrši glomerularna filtracija, a samim tim, oceniće se i rad bubrega.
Testiranje lipidnog profila (holesterol test)
Ovo je grupa jednostavnih analiza krvi koje otkrivaju glavne informacije o vrstama, količinama i distirbuciji različitih tipova masnoća (lipida) u krvotoku.
Uključuju ukupni holesterol, HDL ili dobri holesterol, LDL ili loš holesterol, odnos rizika i trigliceride. Previše holesterola u krvi je glavni uzrok srčanih oboljenja i oboljenja krvnih sudova.
Lipoprotein visoke gustine (LDL) holesterol, koji se naziva dobrim holesterolom, ovako je imenovan zbog svoje sposobnosti da uzme holesterol i da ga ukloni iz arterija.
Lipoprotein niske gustine (LDL) ili loš holesterol, tako je nazvan jer dovodi do zapušenja arterija.
Analize krvi kojima se proverava funkcionisanje jetre
Testovi funkcije jetre su jedan od opsežnijih skrining profila zbog velikog broja funkcija koje jetra obavlja. Ovi testovi uključuju:
- protein – merilo nutritivnog stanja u organizmu;
- albumin – jedan od glavnih proteina u krvi i odraz generalnog stanja ishrane;
- globulin – glavna grupa proteina u krvi koja uključuje antitela koja se bore protiv infekcije.
- bilirubin, hemikalija koja je uključena u funkcionisanje jetre i u varenje masti.
Visoke koncentracije bilirubina mogu dovesti do žutice. Postoje tri glavna enzima jetre:
- alkalna fosfataza, kao protein koji je važan u dijagnostikovanju odgovarajućih koštanih funkcija i funkcija jetre i koji može biti povišen ako postoji opstrukcija žučnog sistema;
- aspartat aminotransferaza (AST) je enzim koji se nalazi u skeletnom i srčanom mišiću, jetri i drugim organima; abnormalnosti mogu predstavljati bolest jetre;
- alanin aminotransferaza (ALT) kao enzim koji se nalazi primarno u jetri i čije abnormalnosti mogu označavati bolest jetre.
Alanin aminotransferaze (ALT) u krvi – vrednosti i kako se tumače
Kao što je već rečeno, merenje alanin aminotransferaze je u stvari merenje enzima koga tvore ćelije u našoj jetri. Svi znamo da je jetra naša najveća žlezda u telu i da ona obavlja više različitih, vrlo važnih funkcija. Te funkcije uključuju, pre svega, stvaranje proteina, potom uklanjanje otrova iz našeg krvotoka, čuvanje ili skladištenje gvožđa i vitamina i stvaranje žuči koja nam je potrebna za varenje hrane.
Enzimi u jetri pomažu da se razlože drugi proteini. Na taj način mi uspevamo da lakše apsorbujemo lakše ove proteine. Jedan od tih enzima koji pomaže da se razlože drugi proteini jeste takozvani ALT ili alanin aminotransferaza.
Alanin aminotransferaza je krucijalni enzim jer je on glavni za naš metabolizam.
Ovaj enzim se pronalazi unutar samih ćelija jetre, te zbog toga, kada nam je jetra oštećena, ili je loša ili je upaljena, onda će ovaj enzima da ode u krvotok. Upravo tada će analiza naše krvi pokazati povišene nivoe ALT-a.
Lekari procenjuju funkcionisanje naše jetre i uzroke lošeg rada jetre, upravo na osnovu merenja prisustva alanin aminotransferaza u krvi.
Kada osoba treba da ima inicijalno skrining testiranje za neku bolest jetre, onda se obavezno radi ALT.
U kojim slučajevima će lekar preporučiti da uradite ALT testiranje?
Lekar će posumnjati na loš rad jetre ili na neku povredu u koju je i jetra uključena, te će vam prepisati da uradite ALT u krvi, odnosno da se u laboratoriji izmeri nivo ALT-a u krvi. Vaši simptomi koji će ga navesti na to mogu izgledati ovako:
- možete se žaliti da mokrite taman urin;
- možete se žaliti da povraćate ili da imate mučninu;
- možete se žaliti da osećate bol u gornjem desnom delu stomaka;
- možete imati žuticu.
Kada vam je jetra oštećena na bilo koji način, onda će analiza krvi pokazati povišene nivoe ALT-a.
Lekar može proceniti koliko vam je jetra u lošem stanju samo na osnovu nivoa ALT-a u vašoj krvi. Takođe, lekar uspeva na taj način da vidi i da li imate lezije na jetri ili pak fibroze jetre.
Nivoi ALT-a u krvi će doktoru pomoći da pretpostavi kako će se oboljenje razvijati.
Postoji li neka posebna priprema pre nego što uradite analizu alanin aminotransferazae u krvi?
U principu, ne postoji nikakva posebna priprema, ali bi vaš lekar trebalo da zna da li pijete neki lek tih dana ili meseci. Ponekad lekovi koje pijete mogu uticati na rezultat analize.
Za analizu ALT-a u krvi, krv se uzima iz vene.
Kako treba da izgledaju normalni rezultati ALT-a u krvi, koje su referentne vrednosti?
Normalni rezultat za ALT u krvi je između 7 i 55 internacionalnih jedinica po litru. Ponekad se ove brojke razlikuju, ali u vrlo maloj meri od bolnice do bolnice, odnosno od laboratorije do laboratorije.
Negde nailazimo i da su referentne vrednosti od 8 do 41 internacionalnih jedinica po litru.
Normalne vrednosti ALT-a u krvi mogu se poremetiti na različite načine i zahvaljujući različitim faktorima. U mnogome utiču i starost pacijenta, kao i pol.
Lekar je taj koji treba da razmotri sve opcije i da protumači pred vama nalaze.
Šta sve mogu da znače povišene vrednosti ALT-a u krvi?
Povišene vrednosti alanin aminotransferaze u krvi su one koje prevazilaze 55 IJ/l. Ovakve vrednosti nam govore da je po sredi nekakvo oštećenje jetre. Oštećenja jetre koja izazivaju povišene vrednosti ALT-a u krvi su sledeća:
- tumor jetre;
- loš protok krvi kroz jetru;
- mononukleoza, tj. infekcija virusom;
- hemohromatoza – to je poremećaj koji predstavlja nagomilavanje gvožđa;
- nekroza tkiva jetre;
- hepatitis, upala jetre;
- ciroza jetre.
Kada su povišene vrednosti ALT-a u krvi, to može značiti i da je pankreas pod upalom.
Kod osoba koje omaju akutni hepatitis, pojavljuje se 15 puta veća vrednost ALT-a u krvi nego što je to normalno.
Smanjen ALT u krvi
Niski nivoi alanin aminotransferaze uglavnom indiciraju normalnu zdravu jetru, mada to ne mora uvek biti slučaj. Jetra koja slabo funkcioniše ili uopšte ne funkcioniše kako treba, neće ispuštati dovoljno ALT-a u krv. Ljudi koji su, npr. inficirani virusom hepatitis C u početku prikazuju visoke ALT nivoe, a onda ti nivoi tokom vremena opadaju.
Infekcije urinarnog trakta ili neuhranjenost, takođe mogu da izazovu smanjene nivoe ALT-a u krvi.
Specifični ALT nivoi
Povišeni ALT nivoi ne moraju nužno da budu u vezi sa bolestima, ali lekar može da napravi neko generalno predviđanje i dijagnozu na osnovu pacijentovog serumskog nivoa u odnosu na referentni opseg, tj. na referentne vrednosti ALT-a.
Kada su nivoi ALT-a slabo povišeni, na primer iznad 50 IJ/l , ali ipak ispod 300 IJ/l, onda oni mogu da ukazuju na bilo koju vrstu oboljenja jetre, a mogu čak i biti potpuno normalni za tu osobu.
Ipak, kada su nivoi iznad 1000 IJ/l, pa i više, onda je to definitivno znak da je jetra oštećena ili od lekova ili od toksina ili od virusnog hepatitisa. Takođe, kada jetri nedostaje kiseonik, ako se pre toga desio srčani udar, opet će se pokazati veoma povišeni nivoi ALT-a u krvi.
Blago, tj. umereno povišeni nivoi koji se kreću između 300 i 1000 IJ/l upućuju na to da se radi o hroničnom ili akutnom hepatitisu.
