Gubitak kose zaista može da izgleda kao prava noćna mora. Izađete iz tuš kabine, počnete da sušite vašu kosu i polako shvatate da ste otkrili da na temenu ili sa strane imate delove kože bez dlake. Alopecija areata pogađa oko 6.6 miliona ljudi samo u Americi!
Za takvu uobičajenu bolest je čudno da postoji mnogo ljudi koji uopšte ne znaju ili ne razumeju šta znači alopecija, naročito alopecija areata, tj. ovo čudno ime.
Ljudi ovu bolest nazivaju obično samo alopecija ili ćelavost, ali tehnički, termin alopecija se odnosi na bilo koji gubitak kose. Muški obrazac ćelavosti je samo jedan oblik alopecije, ali kada pričamo o bolesti, koja ne pogađa samo muškarce, onda zapravo govorimo o alopeciji areata.
Kao i sve autoimune bolesti, alopecija areata uključuje imuni sistem našeg tela tako što pogrešno targetira zdrave ćelije. Prirodni odbrambeni sistem našeg organizma ne prepoznaje našu kosu kao “prijatelja” i onda je napada. Dok stručnjaci nisu u potpunosti sigurni zašto neki ljudi razvijaju autoimune bolesti, a drugi ne, izgleda da naši geni igraju prilično veliku ulogu u tome.
Alopecija areata ima tendenciju da se pojavi tokom detinjstva, ali i tokom bilo kojeg doba ljudskog života. Takođe, dešava se i da nestane i da je nema nekoliko decenija. Lekari kažu da je potpuno normalno da je imate kao dete, potom da nestane i da je nema nekih dvadesetak godina i da se onda ponovo javi.
Pored gubitka kose, kao glavnog simptoma, alopecija areata ne izaziva nikakve glavobolje, iritaciju ili druge simpotme. Ako se gubitak kose javlja na poleđini glave, neki ljudi i ne shvataju da je tu, sve dok im neko ne ukaže na to.
Klasičan izgled alopecije je skoro pa savršen krug bez kose, goli skalp koji izgleda glatko i zdravo. Naravno alopecija se može pojaviti i kao talasasti pojas ćelavosti koji se zove ofijaza (ophiasis) što bi na grčkom značilo zmija.
Za razliku od gubitka kose koji je vezan za starenje, ili za razliku od prirodne ćelavosti, alopecija areata ne uništava sposobnost vaše kose da ponovo poraste. Imune ćelije se nakupe i okruže folikul dlake kao rojevi pčela, što sprečava proizvodnju dlake. Ali, kada se imuni sistem sredi, kosa može ponovo početi da raste kao i pre.
Stres je poput goriva kada je u pitanju inflamacija. Tako da, ako patite od alopecije areate ili neke druge autoimune bolesti – stres može lančano izazvati ili povećati gubitak kose. Iz tog razloga, vežbanje, meditacija i druge terapije koje oslobađaju od stresa, mogu umiriti ili sprečiti gubitak kose koji izaziva alopecija areata.
Alopecija je izlečiva. Tretman se obično sastoji od injekcija steroida u pogođenu regiju, što blokira inflamaciju. Ako je alopecija puno raširena, tretman može da sadrži i oralne steroide ili nesteroidne imunosupresante. Ove injekcije ili lekovi, neće izazvati da kosa raste na neprirodnim mestima, već oni pomažu da se folikuli dlake oslobode od inflamacije.
Ako imate jednu autoimunu bolest, u većem ste riziku da dobijete i druge. Putevi vašeg imunog sistema su međusobno povezani. Tako da kada se pojavi pacijent sa alopecijom areata, uvek treba proveriti da li ima problema sa tiroidom, da li ima lupus ili neko drugo autoimuno oboljenje.
Treba napomenuti da ishrana sa puno veštačkih šećera, potom ispijanje alkoholnih pića i cigarete, izazivaju upalu i mogu uticati na pojavu epizoda alopecije.
Iako je ponovljena epizoda alopecije areate uvek moguća, ponekad ovo stanje ode i nikada se ne povrati. To je veoma nepredvidiva bolest.
Alopecija – objašnjenje
Alopecija je medicinski izraz za gubitak kose i dolazi od grčke reči alopekia što bi moglo da se odnosi na stanje kože kod lisica poznato pod nazivom lisičija šuga ili linjanje.
Kada se radi o ćelavosti, ljudi obično pomisle na gubitak kose progresivnog tipa koji je nasledan i koji se dešava zbog toga što je folikul dlake isuviše osetljiv na testosteron, odnosno na muške polne hormone. Kako u ovom obliku ćelavosti gotovo najveću ulogu imaju upravo polni hormoni, to će se ova vrsta bolesti pojaviti kada prođe pubertet ili čak u toku njega, ali se najviše primećuje negde između 18 i 25 godina kod muškaraca.
Ipak, od ćelavosti ne pate samo muškarci. Alopecija može uticati i na ženski pol, ali se ovakvi oblici ćelavosti kod žena pojavljuju tek kada ona navrši 40 godina.
Ćelavost ili alopecija je jedan zaista širok pojam i ne podrazumeva samo jednu vrstu oboljenja. U okviru alopecije, mogu se naći različite bolesti, kao što i izazivači te bolesti mogu biti različiti.
Faktori koji dovode do pojave ćelavosti mogu biti unutrašnji i spoljašnji, tj. mogu se ticati samog organizma i poremećaja vezanih za unutrašnji sistem organa, a mogu se ticati i nekih efekata koje spoljašnja sredina postiže kada je u pitanju zdravlje kose na našem telu.
Ovi spoljašnji ili eksterni faktori koji dovode do alopecije mogu zaista biti različiti i raznovrsni. Na primer, fizička povreda kože glave može da dovede do ćelavosti. Potom, nekakav dugoročan pritisak koji se vrši na teme glave ume da izazove pojavu opadanja kose. Takav slučaj imamo kod prečestog vezivanja kose u rep ili pletenja pletenica. Kod nekih osoba će upotreba neodgovarajućih kozmetičkih sredstava izazvati da kosa počne da opada. Na primer, nekome ne odgovara određena vrsta šampona ili farbe za kosu, pa primeti da mu se kosa proredila.
Ako govorimo o internim razlozima, onda se tu najpre govori o hormonskom statusu pacijenta. Kada bude poremećen balans, odnosno ravnoteža u hormonskom statusu organizma, onda se neminovno javlja nekakva manifestacija na telu, a to često biva opadanje kose. Jedan od najčešćih uzročnika alopecije jeste loš rad štitne žlezde ili tiroide.
Majke, koje su se upravo porodile, mogu ponekad da iskuse opadanje kose, jer je došlo da nagle promene u hormonima i njihovom odnosu. Alopecija se ponekad javi i nakon pobačaja, ali i tokom menopauze.
Često se prijavljuje da je osoba posle nekog velikog stresa koji je uključivao emocionalno stanje, imala opadanje kose.
Isto tako, nus pojave posle terapije određenom vrstom lekova mogu se javiti u vidu alopecije.
Kao što se insuficijencija vitamina ili proteina ili minerala u organizmu može manifestovati krtim i lomljivim noktima, suvom kožom, itd., tako isto se može javiti i gubitak kose iz istih razloga.
Ne smemo zaboraviti i alopeciju koja se javlja kao normalna posledica hemoterapije.
Postoje osobe koje boluju od nekih psihičkih poremećaja. I takve osobe se mogu susresti sa alopecijom. Neko kompulzivno dira kožu glave, neko uvrće kosu prstima, a neko ima potrebu da stalno povlači kosu unazad. Ovakve navike mogu da dovedu do opadanja kose. Verovatno su te navike psihotičan odgovor pacijenta na stres. Poremećaj kontrole impulsa koji podrazumeva stalnu potrebu za uklanjanjem dlaka i za sklanjanjem kose naziva se trihotilomanija. Ovaj poremećaj dovodi do alopecije.
Šta treba uraditi kada primetite da vam kosa prekomerno opada?
Naravno, najbolje je da se obratite lekaru. Da bi se utvrdio pravi uzrok opadanja kose, neophodni su višestruki medicinski pregledi. Lekar bi trebalo obavezno da naruči kompletnu analizu krvne slike sa posebnim osvrtom na rad tiroidne žlezde i prisustvo vitamina B i gvožđa. Ponekad je potrebno uraditi biopsiju kože glave kako bi se došlo do jasnijih zaključaka.
Već smo rekli da alopeciju mogu da izazovu različiti uzroci, pa se shodno tome, pronalaženje okidača za pojavu alopecije može pretvoriti u izazov za lekare. Na sreću, najveći procenat dijagnoza nema veze sa internim stanjima, kao ni sa lošim nutritivnom strukturom organizma. Prilično veliki procenat dijagnoza vezuje se za unapred određene genetske faktore osobe, kao i za prirodan proces starenja.
Prvi pregled treba da obavi lekar opšte prakse, mada to može biti i lekar internista. Sledeći specijalista kome se možete obratiti je svakako dermatolog.
Androgena alopecija – objašnjenje pojma i uzroci
Androgena alopecija se može definisati kao jedna od genetski predodređenih bolesti. U slučaju androgene alopecije, osoba, tj. muškarac će potpuno izgubiti kosu. Ovu vrstu alopecije nalazimo pod nazivima muška ćelavost, potom nasledna ćelavost ili androgena alopecija.
Kod muškaraca sa ovim stanjem, kosa će prvo početi da se proređuje na mestu zalizaka, a onda i temena. Kada se ove dve regije spoje, ćelavost je prisutna u velikoj meri. Ovakav izgled glave muškarca možemo da nazovemo “hipokratova ćelavost”.
Žene koje imaju sličan problem, ne gube kosu na isti način. Ženska kosa se istanjuje i proređuje vremenom, a tek onda krene da opada i to difuzno.
Pravi uzrok androgene alopecije jeste preosetljivost folikula na dihidrotestosteron ili DHT. Ovaj hormon postepeno skraćuje fazu rasta dlake koja je poznata pod nazivom aktivna faza. Nakon toga, dlaka počne da se istanjuje, a na kraju i da otpada.
Svi muški hormoni ili androgeni hormoni utiču na razvoj sekundarnih polnih karakteristika muškaraca. Kada dečak dostigne pubertet, ovi hormoni krenu da deluju vrlo aktivno. Mladi momci koji su genetski predisponirani da imaju ovu alopeciju prvo ugledaju povlačenje prednje linije svoje kose. Ubrzo im se pojave prvi zalisci. Kako vreme prolazi, muškarac primećuje da mu kosa opada sve više i više, a to je zbog toga što su mu se smanjili nivou DHT-a, odnosno testosterona.
Interesantna je činjenica da muškarci koji pate od ove vrste alopecije imaju vrlo tanku kožu glave. Takođe, njihovo potkožno masno tkivo je isto tanje. Kod ovih muškaraca se vrši deponovanje kolagenih vlakana u srednjem delu kože. Zbog ove pojave koja je jedan vid fibroze, njihova derma je tvrda, te postoji otpor ka krvnim sudovima i oni nisu u stanju da adekvatno prehrane folikul dlake.
Muškarci koji pate od androgene alopecije obično imaju i povišen krvni pritisak, neku vrstu poremećaja insulinske rezistencije, gojazni su, itd.
Da li je moguće uticati na androgenu alopeciju?
Kada govorimo o lečenju androgene alopecije, onda moramo reći da je u nekoj meri moguće uticati na nju, ali, naravno, u vrlo maloj meri. Najvažnije je početi na vreme. Postoje terapije losionima (minoksidil i finasterid), potom tu su i terapija krvnom plazmom koja je obogaćena trombocitima i naravno laserska terapija.
Ćelavljenje “na pečate” ili alopecija areata
O ovoj vrsti alopecije je već bilo reči na poćetku teksta. Ova ćelavost se dosta razlikuje od androgene alopecije. Alopecija areata može da pogodi i žene i muškarce. Kada je osoba pogođena alopecijom areatom, onda gubi kosu na pečate ili na krugove, naravno najčešće na glavi.
Svi pokazatelji upućuju na to da je uzrok ove vrste ćelavosti autoimuna bolest. U toj autoimunoj bolesti, naš imuni sistem kreće da napada, greškom, folikul dlake i tako dolazi do poremećaja u rastu dlake.
Alopecija areata može da traje kratko i da se nakon nekog vremena, uspostavi balans i kosa ponovo poraste. Međutim, ponekad se događa da alopecija areata trajno pogodi osobu i tada govorimo o alopeciji univerzalis ili o alopeciji totalis.
Alopecija areata je zapravo kožno oboljenje, tačnije oboljenje kože na kojoj rastu dlake. Ona se skoro nikada ne pojavljuje dok osoba ne navrši treću godinu. Ipak, najveći procenat alopecije areate pronađen je kod ljudi između 30 i 60 godina.
Alopecija areata je primećena i kod osoba koje pate od autoimunih bolesti ili kod onih koji imaju insulinski dijabetes, reumatoidni artritis ili upalu tiroidne žlezde (tiroiditis).
Simptomi alopecije areate
Alopecija areata pogađa ljudi svih starosnih doba, uključujući i malu decu. Ko ima alopeciju areatu dobiće okrugle delove na koži glave koji su ostali bez kose. Tokom vremena, sve je više ovakvih pečata bez kose. Smatra se da oko 5 % ljudi koji su pogođeni alopecijom areata izgube svaku dlaku na svom telu. Tu se misli na obrve, trepavice ili čak na dlačice u nosu. Kod nekih ljudi kosa poraste ponovo.
Postavlja se sledeće pitanje: ako je alopecija areata uobičajena autoimuna bolest, zbog čega većina ljudi nikad nije čula za nju?
Verovatno postoje dva razloga za to. Jedan je da je ova tema pomalo neprijatna i da se ljudi stide. Kad god je to moguće, ljudi se trude da sakriju svoju ćelavost. Drugi razlog je to što alopecija areata dođe i prođe, pa ljudi i zaborave da im se dogodila.
Trenutni tretmani koji su dostupni za lečenje alopecije areate
Nažalost, postoji veoma mali pomak kada je u pitanju lečenje ovog stanja. Lakši slučajevi obično dobro reaguju na kortizonske injekcije u ćelave delove skalpa. Kortizon suzbija upalu i zaustavlja bela krvna zrnca koja napadaju folikul dlake, pa se na taj način promoviše ponovni rast kose.
Neki pacijenti dobro reaguju na tablete kortizona ili na neke druge antiupalne tablete, ali rezultati nisu zagarantovani. Neki lekari se ustručavaju da prepišu kortikosteroide jer ovi lekovi imaju puno neželjenih efekata kao što su gojenje, poremećaj raspoloženja, dijabetes, hipertenzija i povećan rizik od infekcija.
Teži slučajevi alopecije areate, gde je skalp potpuno ćelav ili gde je nestala svaka dlaka na telu, retko kad budu izlečeni bez tretmana. Ovi tipovi gubitka kose imaju tendenciju da budu dugotrajni ili permanentni.
U većini slučajeva biće vam potrebno presadjivanje kose koje može obaviti neka poznata ustanova.
Saveti/lečenje
Svakako se osobama koje pate od bilo kog tipa ćelavosti preporučuje da odu na detaljna ispitivanja u medicinskom centru. Mogu se obratiti svom lekaru opšte prakse koji će ih uputiti kod kolega specijalista za određene oblasti.
Ono što se preporučuje u svakom slučaju, to je da osoba krene sa pravilnim režimom ishrane koji podrazumeva izbegavanje industrijskih proizvoda i šećera. Treba izbegavati i potencijalne alergene. Tu se pre svega misli na gluten, na konzervanse, aditive, soju, a kod nekoga i na mlečne proizvode.
Osobe koje pate od hormonskih poremećaja, te zbog toga iskuse alopeciju, moraju ustanoviti nivoe svojih hormona i u saradnji sa specijalistom endokrinologom, moraju uzimati odgovarajuću terapiju.
U svakom slučaju, alopecija traži da osoba unosi dovoljno vitamina B i C, te da obrati pažnju na svoj psihički balans.
