Almacin sirup, odnosno prašak za oralnu suspenziju spada u grupu lekova koje nazivamo antibioticima. Sirup se upotrebljava za tretiranje svih vrsta infekcija do kojih dovode bakterije. Ukoliko se upotrebljava sa još nekim lekovima u kombinaciji, tretira želudačni ulkus.
Glavni aktivni sastojak Almacin sirupa je antibiotik amoksicilin koji spada u peniciline. Upravo zbog toga, morate biti obazrivi kada ovaj sirup dajete detetu ili kada ga i sami uzimate. On se ne sme primenjivati ako je pacijent alergičan na penicilin, ali i na neke druge pomoćne sastojke ovog leka.
Takođe, Almacin sirup nije dozvoljen onim osobama koje su bilo kada imale alergijsku reakciju na bilo koju vrstu antibiotika. Ovde se pre svega misli na alergijske reakcije na koži, ali i na zatvaranje grla i otečeno lice.
Lek ne bi trebalo da se uzima na svoju ruku. Njega treba da prepiše lekar nakon uspostavljanja dijagnoze. Ako neko koga poznajete ima simptome koji liče na vaše, ne smete mu davati ovaj sirup misleći da će on odgovarati toj osobi. To sme samo lekar da učini.
Takođe, Almacin ne treba da uzimaju pacijenti koji imaju mononukleozu sa otečenim žlezdama i visokom temperaturom, potom oni koji ne izlučuju redovno urin i oni koji imaju bilo kakve probleme sa bubrezima. Lekaru koji prepisuje ovaj lek treba predočiti sve činjenice u vezi sa ovakvim stanjima.
Kada pacijent radi analize mokraće i krvi, a uporedo uzima sirup Almacin, onda se može dogoditi da sirup izmeni rezultate. Naročito se to odnosi na analize glukoze i nivoa estriola.
Interakcije između Almacin sirupa i drugih lekova
Navešćemo koji lekovi su problematični ukoliko se uzimaju paralelno sa Almacin sirupom, potom koji su se uzimali pre terapije, ali i koji bi trebalo da se uzimaju u nekom trenutku u budućnosti. Lekar mora da bude obavešten o bilo kojoj terapiji sa kojom ste imali kontakt, pre nego što vam prepiše Almacin sirup.
To su sledeće vrste lekova:
- probenecid – za terapiju povezanu sa gihtom;
- varfarin i slični lekovi koji sprečavaju formiranje krvnih ugrušaka;
- antibiotici tetraciklini;
- alopurinol za lečenje gihta;
- metotreksat (lečenje teške psorijaze, pa i kancera).
Da li trudnice i majke koje doje smeju uzimati Almacin sirup?
O ovome bi odluku trebalo da donese vaš lekar, nakon analize vašeg slučaja.
Da li pacijent koji se leči Almacin sirupom sme da upravlja mašinama ili vozilom?
Pošto sirup Almacin ponekad zna da izazove neželjene efekte kao što su nesvestica, alergijske reakcije, pa čak i epi-napadi, ne preporučuje se odgovorno upravljanje mašinama ili vozilom ukoliko smatrate da se ne osećate kako treba.
Da li dijabetičari smeju da koriste Almacin sirup?
Almacin sirup u sebi sadrži priličnu količinu saharoze, pa se o tome mora voditi računa, ukoliko je poznato da pacijent boluje od dijabetesa.
Sastav Almacin sirupa i aktivno dejstvo glavne komponente
Glavni aktivni sastojak Almacin sirupa jeste antibiotik amoksicilin. U 5 ml oralne suspenzije se nalazi 250 mg amoksicilin trihidrata. Pored ovog glavnog aktivnog sastojka, u sirupu se nalaze i pomoćni sastojci:
- dinatrijum edetat;
- natrijum dihidrogenfosfat dihidrat;
- aroma maline;
- saharoza;
- eritrozin (boja);
- bezvodni koloidni silicijum dioksid;
- saharin natrijum;
- natrijum hidrogenfosfat dihidrat;
Zapravo sirup Almacin se obično pronalazi u obliku praška od koga se pravi oralna suspenzija. Taj prašak je bele boje i vrlo lepo miriše na malinu. Kada se pripremi oralna suspenzija, onda je tečnost svetloroze.
Almacin sirup se obično pakuje u staklenoj bočici u kojoj se nalazi 33.75 g praška. Od ovog praška se pravi 100 ml sirupa.
Šta znamo o amoksicilinu – glavnom aktivnom sastojku Almacin sirupa?
Amoksicilin je, kao što je rečeno, antibiotik. On je veoma koristan antbiotik kada je u pitanju lečenje bakterijskih infekcija. Na primer, poznato je da amiksicilin prilično pomaže u lečenju infekcija srednjeg uha, ali i upaljenog grla, kožnih infekcija, upale pluća, infekcija urinarnog trakta, infekcija salmonelom, klamidijom, streptokokom, itd.
Lek amoksicilin je otkriven 1958. godine, 1972. godine je započela njegova upotreba u medicini. Naravno, nalazi se na listi neophodnih lekova Svetske zdravstvene organizacije.
Po statistici, ovaj antibiotik se najčešće prepisuje deci.
Amoksicilin se preporučuje za bakterijski sinusitis, ali i za druge respiratorne infekcije. Takođe, ovaj antibiotik je možda najbolji za lečenje bolnički stečene upale pluća kod odraslih. Potom, poznato je da se amoksicilin koristi nakon izlaganja udisanju antraksa, jer se na taj način sprečava progresija bolesti.
Podaci govore da se amoksicilinom može lečiti želudačna infekcija koju izaziva helikobakter pilori bakterija. Tada se amoksicilin kombinuje sa omeprazolom, lansoprazolom i klaritromicinom.
Kod dece koja imaju ispod osam godina, amoksicilinom se leči lajmska bolest.
Često se ovaj antibiotik koristi u lečenju različitih kožnih infekcija. Tu pre svega mislimo na akne vulgaris (ukoliko ne odgovore na terapiju minociklinom ili doksiciklinom).
Amoksicilin se može koristiti preventivno kako bi sprečio upalu pluća izazvanu streptokokom kod onih ljudi kod kojih postoji inkapsulirana bakterijska infekcija, naročito kod ljudi bez slezine.
Amoksicilin je pravi izbor u svojoj klasi lekova zbog toga što se bolje apsorbuje, naročito putem oralne administracije. Bakterije koje su osetljive na njega su: Enterococcus, Helicobacter, Moraxella, Streptococcus i Bacillus subtilis. Ipak, Klebsiella, Pseudomonas aeruginosa i Citrobacter su otporne na amoksicilin.
Da li amoksicilin može da dovede do neželjenih efekata?
Da, amoksicilin dovodi do sledećih neželjenih efekata:
- povraćanje;
- mučnina;
- kolitis povezan sa antibioticima;
- osip;
Ređe se pojavljuju sledeći neželjeni efekti:
- nesvestica;
- insomnija;
- mentalne promene;
- anksioznost;
- osetljivost na svetlost i zvuke;
Alergijske reakcije na amoksicilin mogu biti intenzivne i iznenadne. U tom slučaju je neophodno hitno reagovati i otići u najbližu medicinsku ustanovu. Početna faza alergijske reakcije izgleda kao osip na koži koji izuzetno svrbi (brzo se širi, a počinje na vrhovima prstiju), potom je tu osećaj groznice, povraćanje, mučnina i promena u mentalnom stanju.
Kada je pacijent alergičan na amoksicilin, onda može doživeti fatalnu anafilaksu.
Kako se dozira Almacin sirup?
Lekar treba da vas obavesti o načinima primene i doziranja Almacin sirupa, kao i o dužini terapije. Pre nego što uzmete suspenziju, morate dobro promućkati bočicu. Razmak između dve doze treba da bude 4 sata najmanje.
Odrasli pacijenti, kao i deca koja imaju 40 kg i više, obično uzimaju od 250 mg do 500 mg Almacin sirupa tri puta dnevno. Takođe, može se dogoditi da lekar prepiše po 750 mg na svakih dvanaest sati. Sve zavisi od toga koliko je teška infekcija u pitanju. Na primer, ako osoba ima infekciju urinarnog trakta, daje se 3 g dva puta dnevno. Ako je u pitanju neka druga teška infekcija, obično se daje 1 g tri puta dnevno. Za lajmsku bolest se daje 4 g dnevno.
Deca koja imaju manje od 40 kg telesne težine dobijaju dozu koja se bazira na detetovoj težini. Najčešće se računa od 40 mg do 90 mg po kilogramu telesne težine, dnevno (doza se deli na tri).
Sirup treba da se pripremi pre svake doze, kako bi bio svež. U prašak se dodaje pročišćena voda, ali samo do polovine bočice i promućka se. Posle pet minuta se doda voda do označenog mesta, pa se ponovo promućka. Na taj način se dobije homogen sirup.
Cena sirupa ne bi trebalo da prelazi 200 dinara.
