Sa dolaskom proleća, koje mnogi smatraju najlepšim godišnjim dobom, budi se čitava priroda, revitalizuje se vegetacija, a biljke ulaze u fazu cvetanja, odnosno pripreme za oprašivanjem. To sve dovodi do šarenolikih prizora, i opojnih mirisa kuda god da krenemo, što može da bude veliki užitak i da doprinosi opuštanju.
Nažalost, velikom broju ljudi upravo ovaj deo godine predstavlja najveću muku, a za to su odgovorne brojne alergije koje se tada javljaju.
Alergija ima raznih, ali najkarakterističnija je alergija na polen, koja se javlja svake godine i mnogim osobama zagorčava život. Alergija na polen, poznata i kao polenska groznica, pogađa ljude svih uzrasta, ali najčešće se razvija u detinjstvu ili adolescenciji.
Kod mnogih ljudi, s godinama opada i intenzitet reakcije, ali u nekim slučajevima neophodan je medicinski tretman.
Kako dolazi do alergijske reakcije
Uzrok tome leži u polinaciji, odnosno raspršivanju polena koji služi reprodukciji biljaka. Većina biljaka reprodukuje se polenom, uključujući mnoge trave, vrbe i baštensko cveće, Sve one proizvode u tučcima fini prah, koji je toliko lagan da praktično lebdi u vazduhu, nalazi se svuda. Neke biljke proizvode polen tokom leta, a neke tokom jeseni, tako da nije retka pojava alergija i u tim godišnjim dobima, ali najučestalije su s proleća.
Kako je vazduh tokom proleća zapravo pun polena, veoma je teško izbeći kontakt sa njim i zaštititi se od alergijske reakcije. Ukoliko izađete napolje, ali i ukoliko otvorite prozor, neminovno je da će se vaše telo osetiti potpuno napadnuto i da će imunološki sistem reagovati. Kao prva odbrana javlja se pojačana proizvodnja histamina. Pojave koje mogu da prate lučenje histamina su svrb u grlu, crvenilo, svrab i suze u očima, curenje nosa ili zapušen nos, kijanje i kašljanje, gubitak čula ukusa, bol u sinusima, astma.
Tretiranje alergije
U zavisnosti od uzroka alergije i ozbiljnosti simptoma, postoji nekoliko načina za njihovo tretiranje.
Antihistaminici blokiraju histamin u organizmu, mogu se nabaviti bez recepta i najčešće se oni koriste. Ukoliko vam se od alergije na polen zapuši nos, korisni su kortikosteroidi, u spreju ili tabletama koje skupljaju krve sudove u nosu kako bi povećali protočnost. Za teskobe sa očima koriste se kapi, obično u kombinaciji sa drugim lekovima.
Ukoliko vam je alergijska reakcija na polen ozbiljnija i ovi opšti lekovi ne pomažu, neophodno je da odete kod lekara kako bi vas detaljno pregledao i prepisao odgovarajući lek. Neki lekovi blokiraju procese u telu koji dovode do neželjenih pojava, a drugi tretiraju same simptome.
Ponekad je alergijska reakcija toliko izražena da joj ni jači lekovi ne pomažu, i u tom slučaju jedino rešenje je vakcina. Dobija se u manjim dozama na svakih nekoliko nedelja, a posle određenog broja meseci, trebalo bi da se tolerancija organizma na alergene povećala i da više ne izazivaju toliko burne reakcije.
Vrste alergija na polen
Nije svaki polen isti, pa tako variraju i alergijske reakcije. Da biste adekvatno tretirali simptome, neophodno je precizno utvrditi uzroke, te ćemo navesti neke od češćih alergija.
Alergija na polen breze. Ovo je najčešća alergija tokom proleća. Jedno drvo breze može da proizvede i do 5 miliona zrnaca polena, koji se raspršuju u širokom krugu oko drveta.
Alergija na polen hrasta. Kao i breza, hrast tokom proleća raspršuje velike količine polena. Iako je polen breze jači alergen, polen hrasta se duže zadržava u vazduhu te može da izazove ozbiljnije alergijske reakcije.
Alergija na polen trave. Trave raspršuju polen pretežno tokom letnjih meseci, a njihov polen izaziva neke od najtežih oblika alergijskih reakcija, i najteže se leče. Potrebno je korišćenje lekova, a neretko i vakcinacija.
Alergija na polen ambrozije. Ambrozija je aktivna od kasnog proleća pa do rane jeseni, a nekada polen opstaje i tokom zime, ukoliko je zima blaga a područje vetrovito.
Dijagnostika
Ukoliko sumnjate na postojanje alergijske reakcije, neophodna je poseta lekaru alergologu koji će vam uzeti anamnezu, detaljno vas ispitati o simptomima, a zatim uraditi alergo-test. Test se sprovodi tako što lekar ubada površinski određena područja na koži i ubacuje različite alergene.
Ukoliko se javi bilo kakva promena na koži ili svrab, znači da vam je organizam osetljiviji na taj alergen, a kod težih oblika alergije može se javiti i osip.
Lečenje
Kako je već objašnjeno, vazduh je preplavljen polenom i veoma ga je teško izbeći. Ukoliko ste u mogućnosti, ostajte unutra u danima sa mnogo vetra, jer vetar dodatno raspšuje polen, podiže onaj koji se već slegao na tlo, a i istresa novi iz biljaka.
Prepustite baštenske i dvorišne poslove drugima, a u najkritičnijim trenucima nosite masku. Na internetu možete pratiti izveštaje o koncetraciji polena pa obaveze usklađivati sa tim. Koncentracija polena smanjuje se kako dan prolazi, a ponovo se pojačava ujutru, pa aktivnosti napolju planirajte u skladu sa itm.
Lekove možete nabaviti na recept kod doktora ili bez recepta u apoteci, a postoje i neki kućni tretmani koje možete da isprobate. Kako nisu sve alergije na polen iste, a ni svaki organizam, teško je predvideti jedan lek koji će vam pomoći, pa je najbolje da isprobate što više opcija.
Čistite nos, ispirajte rastvorom soli i vode. Rastvor treba da bude blag, ne više od 1 kašičice soli na ½ litra vode. Nekim ljudima konzumacija spiruline umanjuje alergijske reakcije na polen. Držite odvojeno odeću koju nosite napolje, i češće je perite. Svakim izlaskom iz kuće izlažete se polenu i on se taloži na vašoj odeći, što vremenom može da počne da izaziva alergijske reakcije i kada ste kod kuće, naročito ako se pomeša sa drugom odećom i nameštajem.
Iz istih razloga, odeću sušite u sušilici ili u kući, pre nego napolju. Pošto je nepraktično često prati obuću, u jeku alergijske sezone najbolje je da je ni ne unosite u kuću. Stavljajte manje kozmetičkih preparata u kosu. Razni gelovi i mirisi mogu privlačiti čestice polena i pojačati njihovo taloženje u kosi, što može da vam izazove alergijske reakcije tokom noći.
Kada izlazite napolje, obavezno nosite šešir i naočare za sunce. Šešir treba da ima što širi obod, a naočare da budu velike i da vam prijanjaju uz lice. Na taj način sprečićete fizički kontakt polena sa kosom i očima, što znači da će se tu javiti slabija alergijska reakcija.
Koristite klima uređaje u kolima i kod kuće, nemojte luftirati. Nažalost u izboru između svežeg vazduha ili alergijske reakcije, lakše je odreći se vazduha, a prostor rashladiti klima uređajima. Ukoliko vam ovo predstavlja problem, nabavite specijalizovan filter za vazduh koji služi smanjenju polena. Češće usisavajte. Ukoliko već koristite neke lekove, obavezno se konsultujte sa lekarom pre uvođenja nekog novog leka, suplementa, ili biljnog ekstrakta, kako ne bi došlo do kontraindikacija, ili do međusobnom poništavanja dejstva.
Ishrana
Osim toga, naročitu pažnju posvetite ishrani. Oko 70% ljudi koji pate od alergije na polen, ima pojačane neprijatne reakcije kada konzumira određene prehrambene proizvode. Uzrok tome nije u samoj namirnici, već u polenu koji se u njoj nalazi, a određeno voće, povrće i koštunjavi plodovi skloniji su taloženju polena u sebi.
Pri konzumaciji, telo prepoznaje polen, i javlja se alergijska reakcija. Osim standardnih simptoma koji vas muče usled kontatka sa polenom, reakciju na određenu namirnicu prepoznaćete po svrabu ili oticanju usana, peckanju ili golicanju u grlu, svrabu gornjeg nepca, i svrabu i suzenju očiju.
Ukoliko vam alergiju izaziva drvo ili trava, izbegavajte narandže, paradajz, dinje, lubenice i smokve. Alergijska reakcija se uglavnom pojačava usled dejstva svežeg voća i povrća, tako da u sezoni alergija možete ove namirnice zameniti sokovima, sušenim, pasiranim, termički obrađenim namirnicama.
Ukoliko vam alergiju izaziva ambrozija, izbegavajte banane, dinje, krastavac, tikvice, lubenice, articoke, kamilicu i hibiskus.
Osim ovih, generalni pojačivači simptoma alergija su jabuke, bademi, celer, jagode i trešnje. Simpomi alergije na polen podstaknuti hranom obično se javljaju pola sata ili sat nakon konzumacije određenog proizvoda, pa nije teško utvrditi krivca. Kako biste smanjili osetljivost, izbegavajte aditive, zaslađivače, i pesticide u hrani jer oni mogu da pogoršaju grčeve u bronhijama, ali i histaminske reakcije u nosu, grlu, očima i koži.
To su namirnice koje je poželjno izbegavati, a ima i onih za koje se smatra da pomažu pri otklanjanju tegoba i suzbijanju alergijske reakcije. Prvenstveno treba povećati unos magnezijuma, jer magnezijum suzbija kijavicu, a štiti pluća i disajne puteve. Magnezijumom je bogato zeleno lisnato povrće, zatim razne ribe, banane, badem i suncokret.
Dosta se diskutuje o lekovitosti meda kada je u pitanju alergija na polen, sve više je slučajeva u kojima redovna i dugoročna konzumacija meda pomaže u otklanjanju simptoma, ali budite vrlo pažljivi, jer može da izazove i pojačanu alergijsku reakciju. Ukoliko vam med ne prija, možete koristiti jedan drugi, prirodni, antihistaminik, a to je kopriva. Koprivu možete dodavati raznim jelima, supama i čorbama, a možete od nje praviti sok ili čaj. Ukoliko vam je dostupna sveža kopriva, možete je samleti i dodati medu pa tu mešavinu konzumirati svakog jutra.
Bitno je i da ojačate svoj imunološki sistem kako bi se telo lakše borilo sa alergenima. Uzimajte dovoljno vitamina, minerala, pijte dovoljno vode, redovno vežbajte i vodite računa o redovnom i dovoljnom snu. Važan je unos vitamina C jer on, pored jačanja imuniteta, deluje kao antihistaminik. Ananas sadrži vitamin C, a i bromelain, koji sam po sebi ublažava alergijske reakcije, naročito nazalne. Sve namirnice koje imaju protivupalna dejstva, pomoći će vam da prebrodite simptome alergije.
Ukoliko vam ishrana nije bogata antioksidansima i vitaminima, možete uz preporuku lekara koristiti neki suplement. Među suplementima korisnim za suzbijanje simptoma alergije, naročito je koristan kvercetin. A osim u vidu suplementa, možete ga dobiti i iz kore jabuke, citrusa i crnog luka.
Za pojedinačne simptome alergije najbolje je koristiti ono što vam i inače pomaže kod sličnih tegoba – dakle ako se alergija ispoljava na disajnim organima i izaziva kašalj, tretirajte je onako kako inače tretirate kašalj.
Čaj od koprive i gaveza je naročito delotvoran protiv kašlja, kao i origano i slatki koren. Možete ga tretirati i čajem od belog sleza, s tim da ćete onda podstaknuti iskašljavanje što u prvi mah može izgledati kao pogoršanje simptoma.
Za neumoljive kijavice veoma je korisna menta, ali ne u vidu čaja, već inhalacije. Osušene listove mente prelijte ključalom vodom a onda se nagnite nad posudu i prekrijte glavu i posudu peškirom. Pazite da para ne bude previše vruća da ne biste izazvali opekotine na koži. Ovaj tretman podstiče širenje disajnih puteva te će vam biti lakše da pročistite nos.
Još jedna namirnica koja je pokazala protivupalna dejstva, a i konkretno efektivnost u suzbijanju simptoma alergije, je kurkuma. Ovaj indijski začin možete dodavati maltene svakom jelu koje pravite, a možete napraviti i takozvani zlatni med.
Ova mešavina meda i kurkume koristi se već vekovima za jačanje imuniteta i borbu protiv raznih infekcija i bolesti. Kurkuma podstiče otvaranje disajnih puteva i umanjuje upalne procese u organizmu, a u kombinaciji sa medom ima dodatno lekovito dejstvo.
Dodatna napomena
Alergije kao fenomen su još uvek donekle neispitane u zdravstvu. Utvrđeni su najčešči alergeni i testovi postoje, ali niko ne može da predvidi kada će se u organizmu javiti izražena alergijska reakcija, kao ni kada će se smanjiti.
Smatra se da nekad i kombinacija određenih namirnica dovodi do nepoželjne reakcije, a takođe i da mnogi drugi faktori utiču na intenzitet simptoma, kao što je stres.
Ukoliko su simptomi ozbiljniji, neophodan je pregled lekara, ali u blažim slučajevima nije zgoreg probati sve moguće tretmane, kao i alternativnu medicinu, homeopatske proizvode i akupunkturu.
